Društvo

VODE DECU NA SANKANJE PREKO HUMKI ŽRTAVA: Skrnavljenje spomen-groblja u Sremskoj Mitrovici

S. M.

13. 01. 2024. u 14:41

SLIKE mališana i njihovih roditelja kako uživaju u čarima zime, sankajući se na Spomengroblju u Sremskoj Mitrovici, preplavile su društvene mreže i izazvale osudu javnosti. Međutim, ima i onih koji tvrde da to nije ništa novo, da su se baš na tom mestu sankale generacije, i u tome ne vide skrnavljenje istorije.

ВОДЕ ДЕЦУ НА САНКАЊЕ ПРЕКО ХУМКИ ЖРТАВА: Скрнављење спомен-гробља у Сремској Митровици

Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, u izjavi za "Novosti" kaže da će biti postavljene table, i jasno obeleženo gde su humke sa žrtvama, kako bi se izbeglo da se preko njih deca sankaju.

Na snimke sankanja na Spomen-groblju reagovao je i Muzej žrtava genocida i saopštio da je sa zabrinutošću i ogorčenjem primio informaciju o skrnavljenju Spomen-groblja streljanih u Sremskoj Mitrovici. Iz ovog muzeja podsećaju da je tu sahranjeno oko 6.000 srpskih, jevrejskih i romskih žrtava hrvatskog genocida i nemačkog terora, među kojima i istaknuti srpski slikar Sava Šumanović.

- Ovih dana, na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimerene masovnom gubilištu nedužnih civila - navodi se u saopštenju.

Muzej žrtava genocida pozivao je nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apelovao na nesavesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja.

Starije generacije Mitrovčana, međutim, tvrde da su se deca oduvek sankala u memorijalnom kompleksu, i ne vide razlog zašto to javnost osuđuje.

- Spomen-groblje nije devastirano, ono je urađeno kao spomen-park u kojem se nalaze klupe a na njima sede majke sa decom, šetaju ih, to je i zamišljeno kao park, pobeda života nad smrću. Tu ima obezbeđenje, koje prati šta se dešava - kaže Šulaja i tvrdi da nije definisano da su na mestu gde su se deca sankala humke.

Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici podignuto je i uređeno kao memorijalni kompleks 1960. godine, po projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića, u znak sećanja na ustaško-nemački pogrom stanovništva u Sremu. U leto 1942. godine, kada su Sremci u kolonama dovođeni u kaznionu, a onda noću izvođeni, streljani i zakopavani u zajedničkim grobnicama. Bila je to ustaška odmazda zbog akcija Fruškogorskog i Podunavskog partizanskog odreda koji su spaljivali polja sa pšenicom, pod parolom "ni zrna žita neprijatelju". Procenjuje se da je tu u avgustu i septembru 1942. godine dovedeno oko osam hiljada građana Srema.