Društvo

DANAS JE NAJBAKSUZNIJI DAN PO NARODNOM KALENDARU: Šta ne sme da se radi devetog utorka od Božića, a ko su namćori koji danas slave? (FOTO)

С.БАБОВИЋ

07. 03. 2023. u 14:17

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

DANAS je najmalerozniji dan u godini po narodnom kalendaru.

ДАНАС ЈЕ НАЈБАКСУЗНИЈИ ДАН ПО НАРОДНОМ КАЛЕНДАРУ: Шта не сме да се ради деветог уторка од Божића, а ко су намћори који данас славе? (ФОТО)

Foto:Dobra narav

Devetog utorka od Božića ne bi trebalo da se šiju muška odela, jer onda,po narodnom verovanju, „to odelo metak traži i pogađa“. Muškarci su svojevremeno izbegavali da posluju sa stokom, a smelo je da se radi samo u bašti.

Ovog dana,međutim, još od 1929.godine, jedno posebno udruženje u Kruševcu slavi baš da bi razbili maler. Jedinstveno Humano društvo baksuza, ugursuza i namćora „Dobra narav“ skoro 90 godina neumorno obeležava ovaj dan posebnim običajima, prave večeru sa zabavom i sakupljaju priloge da obuku siromašnu decu i vredne đake.

- Naše društvo osnovano je u čuvenoj kafani „Takovo“ – priča Zvonko Rajković, predsednik Društva „Dobra narav“. - Iako u Narodnom kalendaru piše da je „deveti tornik najzlosrećniji“, okupljamo se kako ne bi bio crn. Po preporuci naših prethodnika, maler se veseljem pobeđuje.

Baksuzi, ugursuzi i namćori najpre dođu u kafanu i da bi „opravdali“ svoje ime sednu „leđa u leđa“. Tako i igraju prvo kolo (na slici), koje se zove „Baksuzno“ ili „Naopako“.

Potom sledi darivanje. Sav novac koji se prikupi isključivo se troši za kupovinu garderobe, a odeća se poklanja kasnije, na Vrbicu. Tako i piše u pravilniku Društva iz 1929.godine. U prvim godinama postojanja, simbolično su oblačili trinaestoro dece, ali je kasnije ova originalna družina toliko u članstvu porasla da se zadnjih godina u proseku od glave do pete obuče i po 80 mališana.

Udruženje je bilo humano i u vreme epidemije.

- Novac se prikuplja i od „kazni“ koje plaćaju prekršioci pravila Društva „ćutanje je zlato“, a prekršioci jedva čekaju da pravilo prekrše – pričaju kruševački namćori. - Ostali izvori prihoda su dobrovoljni prilozi, od ulaznica na proslavu, donacije.

Rad humanog udruženja je imao nemili prekid u istoriji. Od osnivanja 1929. pa do 11. marta 1941. redovno su se okupljali, ali su posle Drugog svetskog rata prećutno bili zabranjeni.

Prvi koji je došao na ideju da se rad obnovi 1987. godine bio je dr Dobrivoje Boba Lisinac uz pomoć entuzijasta Milutina R.Jugovića, profesora Adama Stošića, Radomira Radeta Rajkovića, Dragana Lole Bektrića, porodice Bajić i drugih.

Namćori menjali su se kroz vreme, pa su uvodili i novine.Umesto opanakada nekad, danas se đacima poklanjaju patike ili cipele za matursko veče. Jedno je međutim ostalo isto : kao baksuz se rodiš, vaspitavaju te kao ugursuza, a ako postaneš namćor onda si i član „Dobre narave“ i pomažeš deci.

Antrfile:

KO JE OSNOVAO DRUŠTVO, A KO NIJE SMEO DA BUDE ČLAN!

MEĐU osnivačima Humanog društva bili su advokati, apotekari, profesori, bonbodžije, voskari, delovođe, električari, opančari, pinteri, užari, sarači, fijakeristi... Pravilima je određeno da članovi ne mogu biti popovi, žandari, oficiri i podoficiri.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HRVATSKA U ŠOKU: Ono što je osvanulo u Splitu zapanjilo je sve Hrvate (FOTO)

HRVATSKA U ŠOKU: Ono što je osvanulo u Splitu zapanjilo je sve Hrvate (FOTO)