PAPINI POKUŠAJI DA POKATOLIČI BOSNU: Rimska kurija nije štedela ni staro ni mlado u svojim nastojanjima da slovenski živalj preobrati

Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.