Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - ŠVERC POD POKROVITELJSTVOM DRŽAVE: Obračun partijskih, državnih organa i tajne službe SFRJ sa uspešnim privrednicima

И. М.

05. 10. 2021. u 17:14

VREME radi protiv razumevanja događaja iz sedamdesetih godina prošlog veka kada je Josip Broz Tito sa saradnicima iz vrhuški Hrvatske i Slovenije ustavnim promenama sistemski razorio Jugoslaviju, a Srbiju stavio pod prinudnu upravu.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШВЕРЦ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ДРЖАВЕ: Обрачун партијских, државних органа и тајне службе СФРЈ са успешним привредницима

Bakarić, Tito i Kardelj

Svedočanstva ne nedostaju, ali malo je onih koji se udubljuju u njih. U srpskoj javnosti zavladao je trend da se Jugoslavija iz perioda kada je posejano seme građanskih ratova prikazuje kao zemlja dembelija, miroljubiva hipi-komuna.

U tom mitu, sveopštu sreću su kvarili samo „zli Srbi“, sa svojim hegemonističkim ambicijama. Zanimljivo je da su identičan narativ o Srbima koristili Kominterna, Brozovi aparatčici, hrvatska i slovenačka propagandna mašinerija uoči građanskog rata i NATO propagandisti.

Da „proevropski jugonostalgičari“ zavire u novine iz sedamdesetih prepoznali bi svoje priče u Brozovoj besomučnoj kampanji protiv srpskih „liberala, tehnomenadžera i nacionalista“ uoči donošenja ustavnih promena koje su Jugoslaviju pretvorile u konfederaciju.

Titu i najužem partijskom vrhu zasmetala je mlada elita srpskog Saveza komunista, prosvećeni i kompetentni ljudi, obrazovani, racionalni, okrenuti ka razvijenom svetu, tržišnoj privredi, reformi, industrijalizaciji, demokratiji. Birajući između „razvoja” i očuvanja vlasti, opredelili su se za očuvanje stečenih birokratskih pozicija i vlasti.

Ta 1972. bila je poslednja godina u kojoj je Jugoslavija ostvarila pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Godišnji plan izvoza ostvaren je u prvih devet meseci, izvoz je bio za 15 odsto veći nego 1971. godine, a uvoz je smanjen za 14 odsto.

Kompetentnost odlučivanja pala je na veoma niske grane. Pre obračuna sa liberalima, u Skupštini Vojvodine je bilo 11,3 odsto poslanika sa osnovnom školom, a dve godine kasnije njihov broj se popeo na 24,5 odsto. Za vreme liberala u Skupštini Vojvodine je bilo 46,9 odsto poslanika sa fakultetskom diplomoma, a posle njihove smene tek svaki peti poslanik – 19,6 odsto – imao je fakultetsko obrazovanje.

Umesto stručnosti i sposobnosti, moralno-politička podobnost i poslušnost postali su osnovni kriterijumi za izbor ljudi na političke i državne funkcije, čak i za najodgovornije dužnosti u pravosuđu, privredi, kulturi, medijskim kućama širom Jugoslavije.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KOGA BRIGA ZA BASTIJANA ŠVAJNŠTAJGERA? Ana Ivanović: Ne želim da ovo ikada prestane!

KOGA BRIGA ZA BASTIJANA ŠVAJNŠTAJGERA? Ana Ivanović: Ne želim da ovo ikada prestane!