Društvo

SODA-VODA OTHRANILA PET GENERACIJA: Vladimir Krstić Cega iz Sombora čuva porodičnu tradiciju i ljubav prema već zaboravljenom zanatu

Ј. ЛЕМАЈИЋ

20. 08. 2021. u 11:13

PRVU mašinu za pravljenje soda-vode u Sombor je pre 115 godina doneo Vladimir Krstić Cega.

СОДА-ВОДА ОТХРАНИЛА ПЕТ ГЕНЕРАЦИЈА: Владимир Крстић Цега из Сомбора чува породичну традицију и љубав према већ заборављеном занату

Nezaobilazni sastojak špricera i drugih osvežavajućih pića na njoj i danas proizvodi njegov unuk, koji ne samo da je nasledio dedino ime i nadimak, već i ljubav prema ovom zanatu.

Iako je zagazio u osmu deceniju Cega i dalje ne samo da pravi sodu, nego i servisira mašine po celoj Srbiji.

- Deda je bio šuster, a baba Kata šteperka. On je u Budimpešti izučio sodarski zanat i 13. marta 1906. u Sombor je doneo mašinu, na kojoj i danas radimo. Moj otac Branko Krstić Cega, po kome se zove i moj sin, nastavio je da radi u dedinoj sodari kada se vratio iz zarobljeništva u Drugom svetskom ratu, a ja sam već od devete godine radio uz njega - priča nam Vladimir.

- Sodu je po varoši raznosio konjima. Za razliku od danas, pravili smo na ručni pogon, a mi kao deca smo okretali veliki točak. Sada to radi elektromotor.
Seća se Cega i kako je punio flaše sode i kilometrima gurao kolica i raznosio flaše, tada obavezno staklene, po kućama i kafanama.

- Nije bilo lako, jedan orijaš je četiri kilograma težak. Ali, meni je bilo zadovoljstvo - dodaje sodar, inače po struci precizni mehaničar.

- Međutim, kada je otac preminuo majka je zatvorila sodaru. Prodala je jednu mašinu i deo flaša, ali dedina mašina je ostala u šupi. Niko na nju nije obraćao pažnju.

Sve dok nisu došle devedesete, "tužne i nesretne" što bi pesma rekla. Trebalo je naći dodatni posao da bi se podiglo i otškolovalo troje dece.

- Iz šupe sam izvukao staru dedinu mašinu i četiri meseca je popravljao. Tako smo ponovo pokrenuli sodaru, koju sada vodi ćerka Biljana, jer sam ja u penziji - ponosno nam pokazuje dedinu mašinu koja ih je sve othranila.

Cegin majstroluk se vrlo brzo pročuo, a zahvaljujući njemu od Subotice do Vranja radi 46 sodarskih mašina.

- Da bi soda nastala potrebna je mašina bućkalica, koja ima lepeze i prska. U buretu su lopatice koje se mešaju i tu je ugljen-dioksid, pod regulatorom i pritiskom. Postoji i mašina na dizne koja rasprskava vodu i jedini se sa ugljen-dioksiodom. Dedina mašina je bila bućkalica, ali sam je prepravio da bude na dizne - objašnjava nam Cega.

- Savremene imaju saturatore, ali nisam pristalica toga, jer je to više sokarska mašina i ne postiže gaziranost.

ZA DOBAR ŠPRICER I MEDALjE

ZAHVALjUJUĆI znanju i iskustvu Cegina sodara je dobitnik više od 22 medalja i više pehara za kvalitet, kao i priznanja za očuvanje i razvoj sodarstva i starih zanata.