Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - DISIDENTI, MINSKO POLJE ZA VLAST: Represije, progoni i suđenja političkim neistomišljenicima u Srbiji

И. М.

08. 06. 2021. u 17:14

JAVNOST u svetu, kao i na domaćem terenu, pre nekoliko decenija mnogo pažnje je posvećivala disidentima, čija se akcija, u prvom redu lična, u odbrani ljudskih prava i građanskih sloboda – pre svega prava na slobodu govora, štampe i udruživanja – odvijala u zemljama Istočne Evrope, u državama ,,realnog socijalizma“.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији

Zgrada Agrobanke u kojoj je bio CK SK Jugoslavije

Logika Hladnog rata bila je neumoljiva, a kovitlaci u koje će ta logika bacati svet i održavati napetost kroz ,,ravnotežu straha“, na Zapadu je nekoliko decenija pri samom vrhu lestivce javne pažnje držala pitanje disidenata i disidentstva, dok je na Istoku imala svoj izraz u represiji, hapšenjima i progonima u inostranstvo – na Zapad, onih pojedinaca koji su oreol disidenta stekli u svojim zemljama. U tim društvima, disidenti će postati zanimljiva istraživačka tema tek krajem prošlog veka, kada se tranzicija zahuktala, što je paralelno praćeno novim pogledima i na Zapadu, gde su takođe identifikovani disidenti – stari, na primer Džon Lenon ili Suzan Zontag, ili ,,novi“, na primer danas najveći živi filozof Noam Čomski.

JUGOSLAVIJA, samim tim i Srbija, u kojoj će posle 1945. godine nesumnjivo biti oblikovani prvi oblici disidentske akcije, bila je i u tom pogledu neka vrsta izuzetka od gore sažeto iznete matrice hladnog rata, mada je ta matrica nesumnjivo uticala i na ovdašnja zbivanja i oblikovanje onoga što razni autori definišu i kao postojanje disidentskog kruga, štaviše – disidentskog pokreta u Srbiji.

U tom krugu su do danas, ovde i u svetu, imena Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova neprikosnovena, ali su vremenom njihovim pridodavana nova imena, pogotovo posle studentske pobune 1968. i posle Titove smrti 1980. godine. Uticale su na to različite okolnosti, a na prvom mestu, sve snažnija potreba društva da se šire granice slobode, a na drugoj strani, spremnost vlasti da se takvim zahtevima suprotstavi, ne samo zato da bi nomenklatura sačuvala svoje privilegije, nego i zato što se zastrašeni nosioci vlasti nisu oslanjali na nove ideje i što pred sobom nisu imali nikakve vizije.

Ovaj dodatak, osim što nudi čitaocu neku vrstu istorije disidentstva u Srbiji, oblikovan je i s idejom da podstakne mlade istraživače na dublje i svestranije istraživanje ovog fenomena, kao i da označi još jedan poziv nadležnima za otvaranje i dalje nedostupne dokumentarne građe iz naših arhiva.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ČOVEK KOJI JE DIRIGOVAO AKADEMSKOM ZAJEDNICOM: Kritička reč Velibora Gligorića se našla u sudaru sa tradicojom i priznatim veličinama...
Feljton

0 0

ČOVEK KOJI JE DIRIGOVAO AKADEMSKOM ZAJEDNICOM: Kritička reč Velibora Gligorića se našla u sudaru sa tradicojom i priznatim veličinama...

VOĐEN finom logikom, Timčenko u novom radu (iz 1997), posvećenom delu Slobodana Jovanovića, i tumačenju saradnje Bogdana Popovića i S. Jovanovića, u kontekstu našeg praćenja i ocene kritičarskog rada Velibora Gligorića, dolazi, još jednom, do zaključka veoma sličnog i bliskog zaključku Petra Džadžića u njegovoj spomenutoj studiji.

03. 05. 2025. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
ŠEŠELJ O SUKOBU S MRSKIM NEPRIJATELJEM: Ne dam ni 100.000 dinara

ŠEŠELj O SUKOBU S MRSKIM NEPRIJATELjEM: Ne dam ni 100.000 dinara