Feljton

Suočavanje srpskog naroda sa novim protivnicima: Zbog vojničkih zasluga, Srbi su postali prvorazredan činilac austrijske državne politike

U SVOM znamenitom delu „Dositej Obradoviću istorijskoj perspektivi XVIII i XIX veka” Mita Kostić je s pravom napisao: „Terezijanski Beč bio je prava etnografska minijaturna slika mnogonarodne Habzburške monarhije”.

Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике

Ilustracija: Slika Rudolfa Alta

Svrha ove knjige je da upravo u toj minijaturi pronađe i opiše Srbe i da, bar u glavnim tokovima, ocrta njihov udeo u životu ove moćne carske prestonice. S druge strane, Beč je kroz vekove bio i deo srpske istorijske sudbine, jer su se brojna ključna zbivanja koja su je određivala odlučivala u ovom gradu, na samom izvoru državne vlasti.

Posebno su HVIII i HIH stoleće označavali pravu prekretnicu u istoriji srpskog naroda, koji se, u velikim masama, posle tragične seobe 1690, pojavio na području Austrijske monarhije, pozivajući se, uostalom sasvim opravdano, na svoje vojničke zasluge u austro-turskom ratu i na brojna carska obećanja koja su Srbi dobili učestvujući u ovom sukobu na strani jedne hrišćanske sile.

Prinuđen političkim okolnostima na trajno ostajanje u austrijskoj imperiji, srpski narod i njegovi predvodnici su morali, i protiv svoje volje, da prihvate i sve one društvene, ekonomske i kulturne procese koji su ih postepeno nagonili na što brže prilagođavanje novim uslovima života u jednoj zapadnoevropskoj, modernoj državi. Bio je to proces koji je od Srba zahtevao i aktiviranje nove, ogromne duhovne energije, savlađivanje i prevazilaženje jedne, najčešće neželjene stvarnosti.

Neizbežno je bilo suočavanje sa novim protivnicima, kao što je bila Katoličke crkve i zamke unijaćenja, zatim sa korenitim izmenama načina trgovanja i stvaranjem sopstvenih gradskih središta poput onih u Ugarskoj, silaskom u carske luke, pre svega one u Trstu. Ukratko, nove okolnosti zahtevale su da se najbrižljivije preispita i celokupna stara duhovna baština, svi oni idejni oslonci srpskoga naroda začeti još u vremenima uspona srednjovekovne srpske države.

Jer, nikako ne treba zaboraviti da su predvodnici srpskog naroda u dvema njegovim glavnim seobama na austrijsko područje, 1690. i 1739. godine, bila dva pećka patrijarha, Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta. Već ta činjenica umnogome je odredila i postupanje Srba u novim tokovima prilagođavanja, prihvatanja ili odbijanja tekovina jedne nove i njima ne uvek naklonjene zapadnoevropske civilizacije.

Neposredan uticaj Beča

MNOGA istorijska zbivanja  vezana za Beč, odnosno za prestonicu su neposredno i bitno uticala i na formiranje moderne nacionalne svesti kod Srba. Posebnom snagom Beč je zračio na kulturu srpskog naroda uopšte; taj snažni uticaj oslabiće tek posle propasti Monarhije 1918. godine, od kada je kod Srba sve prisutniji francuski uticaj.

NOVA ispitivanja austrijskih, mađarskih i naših istoričara osvetlila su u velikoj meri i sve one društvene i političke preobražaje habzburške imperije tokom XVIII i XIX veka. S tim u vezi stoje i napori Srba da im se, na osnovu dobijenih privilegija, prizna neka vrsta corpus separatum-a ili status in statu, a takvi zahtevi - brzo je to postalo jasno - bili su oduvek neprihvatljivi za ugarske staleže.

Drugim rečima, inartikulacija srpskih privilegija preko Sabora u Požunu nailazila je na uobičajeni otpor ugarskih staleža, a legalizovanje jedne „ilirske crkvene države” u okvirima krune Sv. Stefana - pri čemu je za srpske crkvene vođe zahtevana i privilegija vlasti in saecularibus, pa i njeno prostiranje na sve Srbe u Monarhiji - bilo je neprihvatljivo i dosledno odbacivano. Nova osvajanja Habzburgovaca u Podunavlju, u periodu od Požarevačkog do Beogradskog mira, povlačila su za sobom i nužne unutrašnje reforme austrijske države, a naročito njene administracije.

Potvrđuje to i stvaranje brojnih saveta i deputacija, kojima je de facto poverena državna uprava, iako je, razume se, sam vladar zadržao sve prerogative konačnog odlučivanja. U svim tim zamršenim zbivanjima Srbi su postali, pre svega zbog svojih vojničkih zasluga, prvorazredan činilac državne politike u kojoj su se ispreplitali mnogi, često i sasvim suprotni interesi. Srbi su se, tako, sticajem mnogih okolnosti našli između carskih interesa habzburške kuće i neprestane opozicije ugarskih staleža, a ta okolnost pratiće ih sve do propasti austrougarske države 1918. godine.

Iako je istorija grada Beča temeljno istražena, a pojedina razdoblja austrijske prošlosti - na primer turska opsada Beča 1683. godine, ili početak XX veka, pa i vladavina carice Marije Terezije i Josifa II - prikazana i osvetljena zahvaljujući velikim, istraživačkim izložbama i sintezama, Srbi i srpska problematika, nažalost, jedva da postoje u svesti austrijskih naučnika. Razume se da takvo stanje ne doprinosi naučnoj istini, zbog čega je slika celine Austrije kao mnogonarodne države nepotpuna, oštećena, ponekad i opterećena nepotrebnom pristrasnošću, predrasudama, i uskogrudim shvatanjima koja uvek idu na sopstvenu štetu.

UOČAVAJUĆI sve te slabosti, trebalo bi bar donekle ispraviti te nepravde prema srpskom narodu i njegovom udelu u životu austrijske države. Posebna pažnja je obraćena na brojne njegove naučnike koji su već davno, oslanjajući se na svoja, izvorna istraživanja, upotpunjavali sliku političkog i kulturnog razvitka austrijske države. Tu su, pre svega radovi Alekse Ivića, Radoslava M. Grujića, Nikole Radojčića, Mite Kostića, Slavka Gavrilovića, Vasilija Đ. Krestića, čija su dela u evropskoj istoriografiji najčešće prećutana ili ignorisana, čemu je verovatno doprinela i jezička barijera.

Njihovim rezultatima priključeni su i radovi istoričara umetnosti, koji su takođe doprineli boljem i celovitijem sagledavanju srpske prisutnosti u Beču. Trudili smo se da rasvetlimo ulogu Beča kao političke i kulturne prestonice i da podvučemo njegovo zračenje u svim procesima srpske evropeizacije. 

SUTRA: SLIKA STARE OTADžBINE SPAS OD ASIMILACIJE

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal