PREDAJA BUGARA NAJAVLJUJE PORAZ CENTRALNIH SILA: General d`Epere pobedonosno maršira ka Dunavu, u Parizu se plele intrige o njegovoj smeni

ZAVESA prvog čina Velikog rata je pala posle potpisa primirja i nestanka sa scene bugarske vojske.

POBEDNIK Kralju Petru I francuski predsednik Poenkare je poslao čestitku Franše d’Epere, Foto Vikipedija

DVADESETOSMI septembar - Ujutro stiže gospodin Voker, prijatan mlad čovek, član Poslanstva Sjedinjenih Država u Sofiji. On dolazi da me pita u ime svog ministra, da li sme da pošalje telegram svojoj vladi. Obaveštava me o onome šta se dešava u Sofiji.

Ferdinand je vrlo ugrožen. On je oslobodio Stambuliskog i ponudio mu vlast. Nemačke trupe su pozvane da bi zaustavile revolucionarne bande koje su krenule na grad.

U 18.30 komandant Kartije, šef obaveštajnog odeljenja, dovodi mi bugarske pregovarače:

Ljapčev, ministar finansija, poreklom iz Resna u Makedoniji gde još uvek živi njegov brat, i general Lukof, komandant 2. armije, bivši vojni ataše u Parizu, gde je po dobru zapamćen. Kao tehničkog savetnika poveli su gospodina Radefa, opunomoćenog ministra u Bernu, za koga mi je skrenuta pažnja da je sumnjiv.

Primam ih korektno ali hladno. „Bez ikakvog razloga ste krenuli u rat protiv nas, i morate to da platite. Kako ne želim revoluciju, neću dirati vašu vladu, ali, kako želim da ovaj rat završim brzo i uspešno, vi ćete mi obezbediti ono što mi je potrebno.“

Sastanak je zakazan za sutra.

Sva trojica deluju vrlo deprimirano. Kartije ih je odveo u stan gde su se okrepili obrokom sa dosta pića, tako da su se njihovi jezici odvezali. Fon Stojben je već 23. napustio Prilep, a potom je i opozvan. Fon Šolc koji je zadržao komandu, napustio je Skoplje i povukao se u Aleksinac. U Sofiji se nemački poslanik Obersdorf još uvek drži i podržava Ferdinanda, oslanjajući se na germanofile i nekoliko nemačkih bataljona koji su hitno došli iz Rumunije. General Savov, glavnokomandujući tokom ratova 1912-1913. je preuzeo komandu.

29. septembar - U 9 sati prva konferencija u mojoj trpezariji. Preko puta mene Ljapčev u sredini, Lukov i Radev levo i desno. Ja sa svoje desne strane imam Šarpija, načelnika mog štaba, a s leve komandanta Tansea, iz 3. odeljenja, koji će biti sekretar sastanka.

Bugarski opunomoćenici su proučili naše uslove koje sam im dao sinoć. Oni imaju nameru da se vrate u neutralnost koju nije trebalo da napuštaju. Zatim mi brutalno nude da svoju vojsku stave pod moju komandu. Ljapčev mi je rekao: „Sutra ćemo s vama ići na Konstantinopolj, a za tri nedelje, jer nam treba vremena da utičemo na javno mnjenje, i protiv Nemačke.“ Jasno sam im stavio da znanja kakav je njihov položaj, ali sam ja u teškoj pozicija jer sam sam. Kad izgleda da sam uverio jednog od Bugara, drugi se vraća na isto pitanje. U podne prekidamo sastanak bez zaključka.

Tokom dana Venizelos me obaveštava da on, u želji da se na Balkanu što pre dođe do dogovora, a i da bi izbegao uvek moguću osvetu, odustaje od namere da grčke trupe učestvuju u okupaciji Bugarske. Princ Aleksandar je požurio da mi da istu izjavu kad je u pitanju njegova vojska.

Na kraju, bugarska delegacija se odlučuje da u 23.30 potpiše prvo primirje koje nagoveštava poraz Centralnih sila, kao što su to kasnije priznali Hindenburg i Ludendorf.

30. SEPTEMBAR - U 10 sati bugarski opunomoćenici odlaze za Sofiju u pratnji zamenika načelnika mog glavnog štaba, pukovnika Trusona. Juče je francuska konjica ušla u Skoplje.

Prva faza operacija se briljantno završila. Savezničke armije su zarobile 90.000 ljudi od toga 1.600 oficira i pet generala, uzeli 800 topova svih kalibara, stotine minobacača i mitraljeza i ogroman ratni materijal, pored ljudstva i materijal bugarskih divizija koje su razoružane posle primirja. (Nemci su davali Bugarima ratne kredite i plaćali su ih u materijalu. Na primer, broj dvogleda sa postoljem, dvogleda sa prizmom, Galilejevih dvogleda, barometara bio je nerazumno veliki. Svaki bataljan je imao potpuno novo vozilo za parnu dezinfekciju, itd.)

Potpis na primirju je učinio da bugarska vojska nestane. Zavesa je pala posle prvog čina.

Nove i veće perspektive su se otvarale pred savezničkom vojskom na Orijentu. Dok sam ja, na previše širokom i predugo zapostavljenom frontu, odneo senzacionalnu pobedu, koja je odlučila ishod rata, kao što je to priznao Hindenburg, u Parizu su mi pretili da će me smeniti s položaja.

Malo duže ću se zadržati na toj epizodi da bi pokazao da na određenom nivou, glavnokomandujući mora da ima podršku spolja. O meni je svedočila samo moja karijera i moji komandanti koji su me cenili: Kesler, Žamon, Po, Žofr, ali su se oni postepeno povukli, a ja nisam imao nikakvu političku podršku.

Moj prethodnik u Solunu, general Gijoma, vrlo je inteligentan čovek. Njegov položaj šefa kabineta ministar rata. Mesimija,  omogućio mu je da ostvari kontakt sa mnogo ljudi.

Malo posle njegovog dolaska u Pariz zažalio je za svojom komandom na Solunskom frontu, jer je shvatio da je pozicija generala Foša, koga podržavaju Englezi i jezuiti, više nego solidna, a da je bilo nezamislivo smeniti generala Petena, koji je iza sebe imao javno mnjenje vojske i naroda.

Gospodin Klemanso je konsultovao Gijomu, koji je po povratku iz Soluna postavljen za komandanta Pariza, povodom Balkana, a ovaj je lako uočio da je plan operacija koji sam ja predlagao bolji od onog koji je on utvrdio i u kojoj meri bi sprovođenje u delo moga plana operacija moglo da dovede do većih rezultata.

Već sam naveo da je maršal Žofr, nezadovoljan načinom na koji je Foš vodio bitku na Somi 1916, razmišljao o meni kao Fošovom nasledniku. Međutim, Nivel, Žofrov naslednik ga je poslao januara 1917. da bude privremeni komandant istočne grupe armija.

Foš je potom postao načelnik savezničkog glavnog štaba na zapadnom frontu, dok je Peten postao glavnokomandujući francuske vojske. Foš je 27. avgusta predložio da Gijoma i ja zamenimo mesta.

Što se mene tiče, u Solunu nisam znao sve te intrige i 6. septembra sam poslao vladi optužujući telegram predočivši joj stanje i upozorivši da, sem u slučaju da dobijem izričito suprotna naređenja, da ću napad započeti 15. septembra, jer u suprotnom vreme može da se pokvari i omete ofanzivu.

Ukratko, 10. septembra dobio sam od Klemansoa odobrenje da počnem s operacijama kad to budem smatrao za shodno. Nastavak znamo, ali ono što je čudno je da moja neosporna i neoboriva pobeda nije sprečila intrige.

Dana 24. septembra, moja ofanziva napreduje, a Klemanso opet preuzima inicijativu jer zazire od Gijome koji traži pojačanja za Solun.

Predsednik Republike je trebalo da razmotri 25. septembra naredbu kojom se Gijoma kao glavnokomandujući šalje u Solun na dva ili tri meseca, sa ciljem da ispita mogućnosti za povlačenje četiri ili pet francuskih i engleskih divizija. General Albi, koji se u to ne razume, smatra da bi operacija na Sofiju bila teška i skupa.

Gospodin Bartu je 26. septembra u skupštini ustao protiv Fošovog plana da prebaci jedinice sa Solunskog fronta na front u Francuskoj, na koji je svakog meseca stizalo 200.000 Amerikanaca.

Albi 27. septembra obaveštava Poenkarea da je Klemanso odustao od namere da imenuje Gijomu za glavnokomandujućeg i da će on samo biti poslat da ispita da li je moguće smanjiti prisustvo francuskih i engleskih jedinica na Solunskom frontu.

Albi 28. septembra donosi Poenkareu izmenjenu naredbu i potpuno nova i drugačija uputstva.

Moj telegram od 30. septembra kojim izveštavam o zaklju- čenom primirju sa Bugarskom, zaustavlja sve dalje intrige. General Gijoma 1. oktobra zamenjuje generala Berteloa na čelu 5. armije, koji je poslat u Rumuniju.

Poenkare 2. oktobra šalje telegrame čestitki kralju Petru I od Srbije i grčkom kralju povodom predaje Bugara..

INDOKINEZI U MAKEDONIJI

BUGARSKA pregovaračka delegacija je u Solunu stalno pravila teškoće. Oficir 3. biroa doneo je generalu d`Epereu izveštaj o operacijama koji je dobio telefonom iz Bitolja od francuske Istočne vojske. Geral je izvešatj Bugarima pročitao naglas:  „Napredovanje duž čitave linije fronta grad Resan je zauzeo 2. indokineski bataljon.“ Ljapčev, bugarski ministar finansija je digao ruke uvis i ponavljao „indokineski“. Bilo je čudno videti kako njegov rodni grad usred Makedonije zauzima bataljon vijetnamskih strelaca.

 SUTRA: SRBI DONOSE PREoKRET U PRVOM SVETSKOM RATU  

Preporučujemo

Feljton

0 0

KUCNUO JE ČAS ZA POVRATAK SRPSKE VOJSKE U OTADžBINU: Početkom ofanzive 15. septembra prvu pobedu nad Bugarima ostvarila je srpska Prva armija

30. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

TEŠKOĆE VOJNOG POZIVA DIKTIRAJU POLITIČARI: Jugoslovenska divizija, sastavljena od dobrovoljaca, ima ključni zadatak u proboju Solunskog fronta

29. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

DOGOVOR O PLANU NAPADA SA VOJVODOM MIŠIĆEM: Srpski artiljerci su uspeli da za samo jedan dan savladaju obuku za rad na brzometnim topovima

28. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije