TEŠKOĆE VOJNOG POZIVA DIKTIRAJU POLITIČARI: Jugoslovenska divizija, sastavljena od dobrovoljaca, ima ključni zadatak u proboju Solunskog fronta

PREDSEDNIK Francuske Poenkare je za razliku od Klemansoa, verovao u plan generala D’Eeperea.

TRADICIJA Obeležavenje slave Šumadijske divizije na Solunskom frontu, Foto Iz knjige „ Luj Franše d’Epere MEMOARI...“

PRVI septembar - Srbi vrše pritisak da se počne sa ofanzivom plašeći se promene vremena u planinama. Početak diverzija. U 5.30 je napad 27. britanske divizije na svom novom sektoru. Postignut je uspeh, zarobljen je 51 neprijateljski vojnik. Na večeri su bili Krapton, američki kongresmen, i jedan američki major, koji je zabavan koliko je pun samopouzdanja.

Protivnapad Bugara na Engleze.

Odbijen, 15 zarobljenika.

2. septembar - Penjem se na Hortakoj da vidim nedavno formirane tri baterije Stoks mezera. Ljudstvo je puno žara i dobre volje, ali moraju još da rade.

3. septembar - Poseta Gradoboru gde je francuski puk u rezervi. Dobro smešten u prikladne barake koje su bolje od makedonskih čatrlja.

Video sam i dezertere iz grčke Serske divizije u lancima. Ubili su dva železnička agenta. Pozivam Danglisa da udvostruči žandarmerijske patrole jer se žandarmi samo šepure u Solunu.

S nestrpljenjem očekujem kapetana Pioa, koji je bio u Parizu i koji svakog časa treba da se vrati. Čekam da mi donese naredbu ili bar odobrenje da krenem u napad.

Stiže misija Mazur, dva intendanta i četiri viša oficira koji su došli da provere stanje ljudstva. Nepotrebno, jer već šest nedelja nisam dobio nikakvo pojačanje u ljudstvu. Ova vrsta misija se dodeljuje prijateljima koji za to dobijaju velike dnevnice i stvaraju utisak da učestvuju u ratu. Uostalom, ta misija mi nije smetala, jer nisam više ništa čuo o njoj.

6. septembar - Pio stiže bez ikakvog naređenja. Šaljem ozbiljan telegram u Pariz u kojem im predočavam situaciju. Gospodin Poenkare mi je kasnije pričao da je tražio da mu pokažu sve telegrame iz Soluna. Pošto su ti telegrami bili apsolutno jasni, rekao je predsedniku vlade „da nema prava da zadržava vrhovnog komandanta koji tako govori“. Uveče krećem iz Soluna vozom.

7. SEPTEMBAR - Iskrcavam se u Sakulevu. Krećem na put kolima u smeru Brod-Tepavci, sa kapetanom Žiroom iz francuske Istočne armije kao vodičem. Primio me Monbeli, koji me autom vodi do Trozubca odakle imam lep pogled na čitav njegov sektor.

Njegova divizija ima 24 bataljona (3 brigade sa po 8 bataljona) i samo 8 brdskih baterija.

Francuska Istočna armija, od svojih nedovoljnih resursa, trebalo je da mu stavi na raspolaganje poljsku i tešku artiljeriju. Pošto njegova divizija nije bila deo korpusa, te stoga nije ni raspolagala artiljerijom koju korpus po formacijskom rasporedu ima.

Monbeli se žali da nema dovoljno teške artiljerije, jer sam morao da mu je uzmem, kao što sam to učinio sa čitavim frontom koji drži francuska Istočna armija, da bi oformio artiljeriju koju koristim za proboj fronta. Već neko vreme ne dobija pojačanja u ljudstvu, ali je njegovo brojno stanje zadovoljavajuće. To je inteligentan, aktivan i odlučan viši oficir.

U 11.30 idem u obilazak druge kolonijalne divizije. Ta divizija još uvek ima dve brigade. Ojačana sa dva puka i artiljerijom Trikupisove divizije, ona je na liniji fronta odmenila 17. kolonijalnu diviziju francuske Istočne armije, Prilepski odred i Moravsku diviziju srpske vojske.

General Faret, moj stari drug sa Tonkina, i moj potčinjeni u 28. pešadijskoj diviziji njome komanduje. Njegov načelnik glavnog štaba, Rejmond, je dobar oficir. Ja im objašnjavam da je njihova prevashodna uloga da podržavaju Srbe s desne strane. Sve treba da bude podređeno uspehu njihovog napada.

Ručak u glavnom štabu Fareta. U susednom selu srećem misiju engleskih žena koje se bave decom. Svako jutro polaze u inspekciju i daju da jedu samo onima koji su čisti. Zatim silazak u dolinu Crne reke. Užasna vrućina, spržene stene. Bolnica dobro smeštena, ali u lošem higijenskom stanju. Suviše je kasno da se nešto promeni. Međutim, taj skupi smeštaj na tom mestu nije trebalo tolerisati.

U 14 sati polazak za Jelak. Sastanak visokih oficira srpske 1. armije. General Bojović, njegov inteligentni načelnik štaba Belić, pukovnici, komandanti i načelnici štabova divizija Dunav, Drina, Morava i konjičke divizije. Da bi se dobro razumeli ja im objašnjavam šta očekujem od njih. Polazak za Lerin. Dosta smo radili. Da smo ranije počeli napad, trupe bolje smeštene bi manje patile.

Poseta vojnom klubu. Šarpi mi javlja iz Soluna da se Pariz protivi početku napada 14. septembra.

8. SEPTEMBAR - Kolima idem da vidim marokanske spahije koji se odmaraju po povratku iz Albanije, da bi se pripremili za napad. Odličan puk koji čini šest eskadrona od kojih jedan naoružan mitraljezima i kojim odlično komanduje pukovnik Guepero. Dobro ljudstvo. Nisu bili na frontu u Francuskoj, ali su se vrlo dobro borili na Solunskom frontu. U akciju u Albaniju su krenuli peške, a konji su nosili namirnice za osam dana.

Svakog dana pola eskadrona je jahalo, i na taj način je rešen problem snabdevanja u ogoljenim albanskim selima.

U 13 sati sam vozom stigao u Ostrovo. Šarpi mi donosi tekst Klemansoovog telegrama, kojim odlaže ofanzivu i najavljuje mi polazak Gijoma za Rim, da bi dobio pristanak Italijana. Ja mu avionom šaljem hitno pismo, koje nosi kapetan Belanžer, i upućujem mu zvaničan telegram koji završavam na sledeći način: „...Da zaključim, s vojne tačke gledišta, operacija je zrela.“

„Ako ne budem mogao da pokrenem ofanzivu posle krajnjeg datuma koji sam vam naznačio u pismu od 5. septembra, smatram da su naše šanse za uspeh smanjene i da u svakom slučaju mogu biti sprečen da iz taktičkog uspeha izvučem značajnu korist koju možemo opravdano očekivati na osnovu odlučnog nastavka ofanzive i daljeg toka operacija. Ponovo snažno insistiram da mi se ne nameće nikakav zastoj. Molim da mi utvrdite datum ofanzive što hitnije.“

ZATIM se penjem do Bukovika gde Princa Regenta i Mišića obaveštavam o odlaganju ofanzive. Oni su kao i ja, vrlo razočarani i plaše se lošeg vremena. Princ mi predlaže da interveniše diplomatskim putem. Ja sam ga odgovorio od toga.

Sa Pešićem penjem se na 2.400 metara i jasno vidim do Kozjaka (2. bugarska linija fronta) sav teren na kome će se odvijati napad. Silazim u Ostrovo. Prebivalište Italijana je naznačeno velikim natpisom i ogromnom zastavom.

Još jednom konstatujem koliko neki štabovi zanemaruju detalje. Srećem šest vojnika uprave pešadije 57. divizije kako besposleni lutaju. Navodno su određeni da pecaju ribu, da bi se unela promena u jelovnik, ali nemaju čime da pecaju. Niko, ni uprava pešadije, ni komandant logora, ni štab 57. divizije to nije primetio. Na taj način broj vojnika se smanjuje. Teškoća vojničkog poziva se sastoji u tome da se ne zaboravi na detalje, ali i da se u njima čovek ne izgubi.

9. septembar - Preko Vertekopa stižem u Donji Pazar gde su okupljeni svi nosioci glavnog napada. Vojvode Mišić i Stepanović, Topar, Pruno, Bunus, Truson, Petar Mišić, Dokić, novi komandant Timočke divizije Živanović, njihovi načelnici štabova i njihovi komandanti artiljerije.

Ja im držim predavanje sa ciljem da se dobro razumemo, govorim tako da svi budemo složni. Jugoslovenska divizija, dve brigade i dvanaest bataljona, biće zadužena da zauzme Kozjak, jer proboj zavisi od osvajanja tog položaja pre dolaska nemačko-bugarskih pojačanja. Posle bi napredovanje ka Kavadarcima bila dečja igra, jer ćemo mi držati osmatračnice i dominantne položaje.

10. septembar - Grčka vojska je u lošem stanju. Ja im šaljem francuske majstore iz artiljerijskog depoa u Solunu.  Dobijam od Klemansoa odobrenje da počnem sa operacijama kad ja to budem smatrao za shodno. Artiljerija počinje s paljbom 14. septembra, a operacija počinje 15. septembra. 

ČETIRI JAHAČA APOKALIPSE

LEPO i sveže bilo u ponedeljak 8. septembra 1918. godine. Čitam poštu koju mi je doneo Šarpi. Stiže roman "Četiri jahača Apokalipse", za čiji vojni deo je Blaz Ibanez sakupljao materijal u Žonšeriju, kod mojih oficira tokom boravka u mom štabu 1915. Po onome što su mi rekli Argentinci, to delo je više učinilo za francusku propagandu na španskom govornom području nego sve misije koje su slate o velikom trošku.

 SUTRA: KUCNUO JE ČAS ZA POVRATAK SRPSKE VOJSKE U OTADžBINU  

Preporučujemo

Feljton

0 1

DOGOVOR O PLANU NAPADA SA VOJVODOM MIŠIĆEM: Srpski artiljerci su uspeli da za samo jedan dan savladaju obuku za rad na brzometnim topovima

28. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI OFICIRI PRIMER HRABRIH I ODLUČNIH LjUDI: Večera kod Stepanovića - predjelo, kozji sir i mlade paprike, glavno jelo, praseće pečenje

27. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

GENERAL ODBIJA NAREDBU O DELIMIČNOJ OFNZIVI: Pripadnici odreda vojovode Babunskog zarobili su dvojicu špijuna iz nemačkog Glavnog štaba

26. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKA VOJSKA JE BILA SPREMNA DA KRENE U SUDBONOSNI NAPAD: D’Epere posle razgovra sa regentom i vojvodom Mišićem odlučio da krene u ofanzivu

25. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije