INTRIGE, ZAKULISNE RADNJE I POLITIČKA PREVIRANJA: Vlada Bogoljuba Jevtića nije prošla bolje od vlade Uzunovića, i ona je bila kratkog veka

REKONSTRUISANA vlada Nikole Uzunovića, posle zločina u Marselju i silaska sa istorijske scene kralja Aleksandra, u kojoj je general Petar Živković obavljao funkciju ministra vojske i mornarice, nije dugo potrajala

NOVI SAVEZ Knez Pavle Karađorđević i Milan Stojadinović, Foto "Vikipedija"

MILAN Stojadinović u svojim memoarima  donosi precizne opise političkih previranja i zakulisnih radnji, pa tako i u slučaju pada Uzunovićeve vlade: „Pri saopštenju ostavke dvojice ministara, knez Namesnik se u audijenciji pokazuje ljubazan, štaviše vrlo ljubazan prema Uzunoviću. Kaže da je mnogo iznenađen time što čuje, ali zasad prima ostavku celog kabineta, jer bi želeo ipak da konsultuje mišljenje svih političkih partija.

- Odmah posle Kraljeve smrti - objašnjava Knez mirnim i prirodnim glasom - nije bio momenat da se otvaraju Vladine krize i da se nadugačko raspravljaju njene solucije, ali sada imam više vremena da se stavim u direktan kontakt sa narodnim predstavnicima.

Stari lisac Uzunović, uslužan kao i uvek prema Dvoru izjavljuje da se potpuno slaže sa Kneževim mišljenjem - iako ovaj to nije ni tražio od njega - i izlazi iz Kneževe kancelarije klanjajući se dublje nego obično. On je dovoljno bistar da odmah shvati Knežev manevar. Ovaj iznenadni Knežev demokratski rečnik u razgovoru jasno je naglašavao da je Uzunovićevo vreme prošlo. Otišao je pravo u kabinet i počeo da prazni fioke. Probudio se iz sna u koji ga je knez Pavle vešto uspavao.

Ubrzo mi je bilo jasno da je stvar sa ostavkama dvojice ministara, Bogoljuba Jevtića i Dragutina Kojića, bila samo komedija, udešena između kneza Pavla, Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića. Uostalom zavera datira još dva meseca ranije. To je bio plan Petra Živkovića, starog konspiratora i političkog intriganta, koji je u obaranju vlade sa zadovoljstvom učestvovao, ali uvek u pozadini... Ovaj način rušenja postojeće vlade primeniće knez Pavle još u dva maha docnije.

Posle smrti kralja Aleksandra, Živković nije imao hrabrosti da traži i zauzme mesto predsednika Vlade, ali je hteo da ima Vladu koja će biti u stvari pod njegovim tutorstvom. Ministri su imali biti samo lutke u njegovim rukama. On bi iza kulisa vukao konce kao u pozorištu marionete. U tom cilju prvi korak bio je učinjen još u oktobru njegovim ulaskom u Uzunovićevu vladu kao ministar vojske i mornarice. U decembru je došao momenat za naredni korak: smena Uzunovića i dovođenje na njegovo mesto Bogoljuba Jevtića, mlađeg čoveka, bez ikakve podrške u narodu, bez ikakvog prestiža i autoriteta, a koji je svoju karijeru pravio blagodareći ženidbi sa ćerkom generala Milivoja Nikolajevića, a čiju je opet drugu ćerku bio uzeo general Dimitrije Živković, brat Petra Živkovića. Ta ženidba je izvukla Jevtića iz spore diplomatske karijere, da od poslanika u Tirani, postane ministar Dvora, zatim ministar spoljnih poslova i najzad, 24. decembra 1934. predsednik Ministarskog saveta, po milosti princa - regenta Pavla i volji generala Petra Živkovića".

SA DRUGE strane, general Petar Živković je navedeni događaj ovako opisao: „Kabinet Uzunovićev nije bio dugog veka. U vladi se ispoljavalo neraspoloženje prema Ministru spoljnih poslova Bogoljubu Jevtiću od strane Marinkovića i Srškića. Kritikovali su njegovo držanje u Društvu naroda po pitanju atentata na kralja Aleksandra. Međutim i Knez je imao nameru, da otpusti Uzunovićevu vladu i sporazumno sa Jevtićem i Kojićem, koji su podneli ostavku, stvori se kriza vlade.

Uzunović u sporazumu sa ostalim ministrima otišao je Knezu i izvestio ga o ostavci ove dvojice i predloži da ovu dvojicu zameni drugima. Knez to odbije i tako je Uzunović morao da podnese ostavku. To je bilo meseca decembra 1934. i na Sv. Nikolu 19. decembra bude obrazovana vlada Bogoljuba Jevtića u kojoj ja ostanem i dalje Ministar vojni.

Moram da napomenem, da je još na kratko vreme pre ove krize, Boža Maksimović izašao iz kabineta Uzunovićevog (zašto, nije mi poznato). Jevtić je dobio i mandat da raspusti Skupštinu i izvrši nove izbore početkom 1935. godine. U Jevtićevu vladu ušao je Dragutin Janković, advokat i član Zemljoradničke stranke, a za Ministra finansija Milan Stojadinović, koga je Jevtić uzeo na naročito navaljivanje Kneza Pavla. A za Ministra unutrašnjih poslova došao je Velja Popović, kao još i Sveta Popović i drugi".

Vlada Bogoljuba Jevtića nije prošla ništa bolje od vlade Nikole Uzunovića, i ona je bila kratkog veka. Milan Stojadinović iznosi vrlo precizne razloge za pad vlade, i oni se u najvećoj meri odnose na Jevtićevu nesposobnost, kao nezadovoljstvo generala Petra Živkovića:
„Ali - što je bilo vrlo interesantno - najveće nezadovoljstvo prema Jevtiću pokazivao je ministar vojske, general Živković.

General Živković - s pravom uostalom - smatrao da je on doveo Jevtića na vlast i da mu prema tome Jevtić duguje ne samo zahvalnost nego i poslušnost. Ovo u toliko pre što je bio po godinama mlađi a usto u srodstvu, kao što samo pomenuli. Jevtić, međutim, nije pokazivao nikakve znake poslušnosti. Naprotiv, kod njega se rodila ambicija da igra neku važniju političku ulogu, za svoj račun i svoje ime.

Podstaknut od generala Živkovića, knez namesnik Pavle stupio je u konsultovanje sa mnom. U pogledu na ličnost Jevtića i njegove nedostatke, ja sam u svemu delio gledište generala Živkovića. Smatrao sam da u tako ozbiljnim trenucima Jugoslavija zaslužuje da ima boljeg predsednika Vlade. Pitanje je samo bilo: Koja bi ličnost tre- bala da zameni Jevtića?

KNEZ nije imao neko naročito povoljno mišljenje o sposobnostima generala Živkovića, koga su u intimnom krugu na dvoru - kako mi je sam knez Pavle pričao - zvali Kaže, jer je imao običaj da često upotrebljava uzrečicu Kaže. Knez je smatrao da Ja treba da zamenim Jevtića.

Mada sam se u osnovi slagao sa Knezom, meni se činilo da bi moj dolazak u vladu, u tom momentu, bio preran. I pošto general Živković ima želju da postane predsednik, to sam bio mišljenja, da je bolje da posle Jevtića dođe on. Računao sam isto tako da bi Živković, ako bismo ga preskočili, pravio meni neprilike i nastojao da onemogući moju vladu. On je bio poznat kao veliki politički intrigant. Imao je oko sebe grupu političkih ljudi sa kojima je manevrisao i koji su bili članovi njegove bivše stranke JNS (Jugoslovenska nacionalna stranka ). Osim toga, kao general i komandant Garde, sa bratom poznatim generalom, imao je podršku u jednom delu viših oficira, koje je porazmeštao na istaknute položaje. Oni su bili privilegovani i stoga odani braći Živković. Na taj način on je uživao izvestan autoritet u vojsci i van nje, važeći u širim, neupućenim krugovima, kao da on predstavlja celokupnu našu vojsku.

Ako bih ja obrazovao Vladu, imao bih odmah njega za protivnika, a to mi je izgledalo nepogodno s obzirom na to da je svakom novom predsedniku potreban što jači autoritet i oslonac ne samo u narodu, nego i kod vojske. Ovo utoliko pre što je postojala potpuna dezorganizacija kod ranijih političkih partija, razrivenih i rasturenih za vreme ličnog režima kralja Aleksandra.

Prema tome, moje je mišljenje bilo da obrazovanje nove Vlade treba poveriti generalu Živkoviću, što bi predstavljalo jedno privremeno, prelazno rešenje. Kada se generalu bude smučila borba sa civilima i političarima, kao ranije, onda će on sam ustupiti mesto meni.

Sa ovim mojim razmatranjem najzad se saglasio i Knez namesnik i saobrazno mojoj želji, predložio je generalu Živkoviću da se primi obrazovanja nove Vlade. Međutim, Živković se nije složio sa tim i Knez mi reče da sam general Živković predlaže mene za predsednika.“

DRŽAVNO KORMILO

MILAN Stojadinović u svojim sećanjima ističe da je general Živković u želji da on sam, što je moguće pre, postane predsednik Vlade, vidno isticao nezadovoljstvo kabinetom Bogoljuba Jeftića. "Svakako da mu Jevtić kao predsednik nije mogao imponirati pa je smatrao da bi mogao ponovo preuzeti državno kormilo u svoje ruke. Ovog puta bez prisustva kralja Aleksandra Karađorđevića, pod kojim je on 1929. prvi put pokazao svoje državničke sposobnosti, ili bolje rečeno nesposobnosti."

 SUTRA: KNEZ PAVLE OBARA DVE VLADE NA ISTI NAČIN  

Preporučujemo

Feljton

0 1

OTIMANjE OKO VLASTI POSLE UBISTVA KRALjA ALEKSANRDA: Aleksndrov testament je, u kraljevom kabinetu , pronašao i prvi otvorio knez Pavle

08. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA: Odbijajući da obuče pancir Aleksandar je rekao sobaru Zečeviću - Nema smrti do sudnjega dana

07. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

06. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije