OTIMANJE OKO VLASTI POSLE UBISTVA KRALJA ALEKSANRDA: Aleksndrov testament je, u kraljevom kabinetu , pronašao i prvi otvorio knez Pavle

GENERAL Petar Živković o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju obavešten je od strane kneza Pavla, koji ovako opisuje taj nemili događaj: „9. oktobra 1934, baš kad sam se spremao da idem u pozorište, radi čega sam se nalazio u Beogradu kod svoje kuće, oko 7 časova uveče pozvao me je telefonom predsednik vlade Uzunović i reče mi, da odmah dođem njemu u predsedništvo, ne objasnivši mi ništa drugo.

NAMESNIŠTVO Dr Radenko Stanković, dr Ivo Perović i knez Pavle polažu zakletvu, Foto "Vikipedija"

Posle nekoliko trenutaka javio se na telefon Knez Pavle i upita me, da li sam čuo, da je Kralj poginuo i da odmah dođem njemu u vilu na Topčiderskom brdu (gde je on stanovao). Ja sam ovom vešću bio iznenađen i poražen. Rekao sam Knezu da me je predsednik vlade zvao i da ću prvo svratiti do njega, pa potom doći njemu. Odem odmah Uzunoviću. Zateknem ga vrlo uzbuđenog gde telefonom izdaje neka naređenja. On me zamoli, da odem odmah u Gardu i naredim pripravnost, a on je pozvao i Komandanta Beograda. Rekao sam mu da me je zvao i Knez Pavle. Onda me on zamoli, da kod Kneza vidim, da li postoji Kraljev testament i da ga izvestim, a da je on pozvao sve ministre na sednicu. To sam sve doznao te večeri o atenatu na kralja Aleksandra koji se desio u Marselju, o čemu je izvestio Ministar spoljnih poslova Bogoljub Jevtić. Kad sam došao kod Kneza Pavla na Topčideru kazao sam mu, šta je poručio predsednik vlade. Knez naredi da automobil i mene povede u dvor na Dedinje. Odmah se uputio u Kraljev kabinet na spratu (u prizemlju je bio drugi kabinet za primanje). I tamo na pisaćem stolu, Knez pronađe zapečaćen koverat na kome je napisano:

Moj testament a adresovano na predsenika Kraljevske vlade. Posle izvesnog vremena Knez je preturajući po fioci ispod stola našao drugi potpuno jednak zapečaćen koverat i adresovan na Nj. V. Kraljicu. Pošto je našao testament, Knez mi naredi da izvestim predsednika vlade g. Uzunovića a potom i da mu poručim, da odmah dođe u dvor. U isto vreme Knez je naredio Prvom ađutantu đeneralu Ječmeniću, da pozove upravnika varoši u dvor. Ova dvojica su gotovo jednovremeno stigli u dvor. Onda je knez predao testament predsedniku vlade Uzunoviću i zatražio da ga otvori i pročita. Uzunović je pred Knezom otvorio testament i pročitao ga. Tada se Knez iznenadio za imenovanje Radenka Stankovića za namesnika (a izgleda da je za sebe znao) i izrazio se jasno, da mu je ta ličnost bila neprijatna. Uzunović je tom prilikom rekao: Uvek sam se trudio da zadovoljim Nj. V. Kralja, ali u tome nisam uspeo. Manojlo Lazarević, upravnik varoši bio je jako iznenađen imenovanjem za namesnika Ive Perovića (koji je bio njegov profesionalni kolega) pa je kazao: Zar i on!, i čak je predlagao da se taj testament pocepa. Uzunović je to odbio rečima, da se to moglo učiniti pre no što ga je on dobio i otvorio. Potom je pozvan Prvi ađutant đeneral Ječmenić i on je napisao zapisnik otvaranja testamenta i koji su bili prisutni. Uzunović je sa testamentom otišao u predsedništvo vlade".

U SVOJIM memoarima Milan Stojadinović je drugačije opisao ovaj događaj na osnovu razgovora koji je vodio sa knezom Pavlom o ovoj temi:

„Knez mi je pričao kako su se u prvom momentu predsednik vlade Nikola Uzunović i ministar unutrašnjih dela Boža Maksimović prepirali ko će od njih dvojice da uđe u namesništvo. Verujući da testament uopšte ne postoji i smatrajući svoj položaj jačim od Kneževog, Uzunović je pozvao kneza Pavla da dođe kod njega u Predsedništvo vlade da o tome pitanju diskutuju. Tu drskost Knez mu nije kasnije zaboravio ni oprostio...

- U tome, tražeći po Kraljevim hartijama - pričao mi je dalje Knez - još iste noći, naiđem na jedan listić plave boje, gde su bila zabeležena imena trojice namesnika i njihovih zamenika. Pozovem Petra Živkovića, komandanta Kraljeve garde, da se posavetujem. Mi smo se brzo složili šta onaj listić treba da znači. Odmah sam telefonirao Uzunoviću, i skandirajući svaku reč, rekoh mu: Testament Kraljev u pogledu Namesništva nađen je.

Ovde je kod mene i komandant Kraljeve garde. Mi Vas čekamo da odmah dođete.

Kad je predsednik Vlade došao, po odlučnom stavu generala Živkovića, morao je uvideti da o njegovoj prvobitnoj nameri, da Vlada privremeno preuzme kraljevsku vlast pa da posle Parlament tajnim glasanjem bira namesnike, ne može više biti ni reči. Živković je ponovio Uzunoviću moje saopštenje o postojanju testamenta u pogledu Namesništva.

Pred ovom situacijom, gde se iza Kneza nalazila Kraljeva garda, a to znači najveći i najmoćniji garnizon u zemlji, sa pukovima najbolje pešadije, sa konjicom i artiljerijom, Uzunoviću nije ništa preostalo nego da se požuri i spase još što se spasti moglo, to jest da bar ostane predsednik Vlade. Knez i general Živković su mu to prepustili s tim da on u zvaničnoj formi proklamuje imena namesnika: knez Pavle Karađorđević, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović i uvede ih u dužnost vršenja kraljevske vlasti, shodno ustavnim propisima.

Interesantno je da onaj mali listić plave boje, koji je odigrao tako važnu ulogu nije nikad iznet pred oči šire javnosti. Čak ga ni ja, iako predsednik Vlade, nisam imao prilike da vidim. Zašto je taj istorijski dokument ostao tako skriven? Ta činjenica je docnije bila predmet raznovrsnih komentara". 

KOLIKO je ovaj slučaj oko testamenta kralja Aleksandra bio velika stvar, govori činjenica da je decenijama intrigirao ljude na visokim položajima i bliskim Dvoru. U svojim memoarima vojvoda Vasilije Trbić donosi jedan razgovor koji je vodio na tu temu sa generalom Petrom Živkovićem. U ovom razgovoru, sam general Živković donosi drugačiji opis događaja u vezi sa atentatom nego što je navedeno u njegovim memoarima, koji je bliži saznanjima Milana Stojadinovića: „Pri samom Kraljevom odlasku za Francusku, došlo je konačno do izmirenja između mene i Kralja, tačno onog dana kada je polazio, po Kraljevoj ličnoj želji, izraženoj u prisustvu kneza Pavla. On je naredio da mi se preda ponovo puna komanda nad gardom, pa sam tako opet došao u staru funkciju, sa svima pravima i dužnostima, koje do tog dana nisam imao. Ovo je Kralj učinio sa razloga, što je u njegovom odsustvu bilo potrebno da neko, koji ima veliki autoritet u oficirskom koru, a priznat je kao neosporni prijatelj dinastije Karađorđevića, ima u rukama najjaču vojnu snagu u Beogradu, a to je bila Kraljeva garda. Istovremeno sa preuzimanjem dužnosti u gardi, dobio sam natrag i svoju slobodu. U momentu, kada me je 9. oktobra 1934. pozvao knez Pavle da hitno dođem u Dvor, nalazio sam se u svojoj kući, Zorina ulica br. 2 Odmah sam se odazvao pozivu, prilično uznemiren. Maršal Dvora, pukovnik Aca Dimitrijević, bio je u to vreme u pratnji Kraljevoj. Na ulaznim vratima u Dvor, dočekao me je jedan oficir koji je rekao: Knez Pavle je u kabinetu njegovog Veličanstva i čeka vas!... Kada sam ušao u Kabinet i pozdravio sa Knezom,  on se oslonio na Kraljev sto, pa je rekao bez ikakva uvoda ili bilo kakva znaka neraspoloženja:

- Kralj je poginuo u Marselju... Evo telegrama iz Marselja, nema sumnje. Šta ćemo sad? O Kraljevoj smrti za sada znamo samo vi i ja! Da li ste sigurni u Kraljevu gardu i Beogradski garnizon?

- Za to se ne brinite! - odgovorio sam.

- Kako bi bilo da se odmah izdaju naređenja svima komandantima armija, da se sva vojska stavi u stanje pripravnosti! - rekao mi je knez Pavle, pa je dodao:

- Sada je sve palo na nas dvojicu... Po članu 38 Ustava, kao član Kra ljevskog doma, i jedini od muških glava članova Doma punoletan, u Beogradu, na mene pada sva ta velika i teška odgovornost! 

PAVLE POSTAJE PRVA VIOLINA

IZUZEV kneza Pavla, dvojica drugih namesnika, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović, bili su manje poznate ličnosti široj javnosti. Oni će kao takvi ostati do kraja svog namesnikovanja. Ova dvojica su došli i iščezli, ne ostavljajući za sobom nikakvog traga od ma kakve aktivnosti. Bilo je celom svetu jasno još od prvog dana objave Namesništva da će knez Pavle u tom tercetu svirati prvu violinu. Namesništvo kao da je baš u tome smislu namerno bilo onako sastavljeno.

 SUTRA: ZAKULISaNE IGRE OKO KRALjEVOG TESTAMENTA  

Preporučujemo

Feljton

0 2

NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

06. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

KRALj DONOSI USTAV I RASPIJUJE IZBORE: Svetozar Pribičević je Francuskoj razvio gnusnu kampanju protiv režima u zemlji i protiv kralja

05. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KOMUNISTIČKA PARTIJA POZIVA NAROD NA USTANAK: U obračunu sa komunistima isticao se predsednik vlade Živković, što mu oni neće zaboraviti

04. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije