ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA: Odbijajući da obuče pancir Aleksandar je rekao sobaru Zečeviću - Nema smrti do sudnjega dana

NA TOPČIDERSKOJ stanici kralj se ukrcao u specijalni voz i otputovao je do Kosovske Mitrovice. Tamo je stigao 5. oktobra u osam sati.

TRAGEDIJA Ubica je olako dioša do kralja Alekandra i ispalio deset hitaca, Foto Vikipedija

Iz Kosovske Mitrovice put je nastavio automobilom, da bi se u luci Zelenika kod Herceg Novog ukrcao na „Dubrovnik“, razarač Mornarice. Po svedočenju kneza Pavla, kralj Aleksandar je putovao brodom da bi izbegao Italiju i da bi istovremeno dokazao Musoliniju da je Jadransko more podjednako i more Kraljevine Jugoslavije, a ne samo Italije.

Kralj Aleksandar je putovao jedan deo puta u otvorenom automobilu kroz Crnu Goru, želeo je da ga svaki Crnogorac vidi na putu. Vremenski uslovi su bili užasno loši, naleti vetra i kiše šibali su lica putnika, pa je krov morao da se podigne, a Crnogorci su lišeni mogućnosti da poslednji put, kako će se ispostaviti, vide svoga kralja. Kratko su se zadržali u Rijeci Crnojevića. Praćeni vetrom i kišom, kralj i njegova pratnja nastavili su put i stigli na Cetinje. Zaustavili su se pred rodnom kućom kralja Aleksandra, koja je tada bila oficirski dom. Posle kratkog zadržavanja na Cetinju, stigli su u Budvu, a zatim u Miločer, gde je kraljica posetila svoju tek izgrađenu vilu. Ni tu se nisu dugo zadržavali. Iz Miločera su se odvezli do Zelenike i ukrcali na razarač „Dubrovnik“ da prenoće i odmore se pred dugi put. Meteorološki izveštaji su najavljivali loše vreme na moru.

Kralj Aleksandar nije bio baš dobar pomorac, pa mu je knez Pavle savetovao da odustane od putovanja morem i da krene vozom. On nije hteo ni da čuje: Otploviću sutra „Dubrovnikom“ kako je  i predviđeno. Ali, na uporno insistiranje kneza Pavla i knjeginje Olge, te nakon objašnjenja, koje je kralj prevideo, da se vozom može putovati preko Austrije i Švajcarske i izbeći Italija, što je bio plan, kralj je pristao da ipak putuje vozom. Međutim, ujutru se ipak držao prvog plana, ali je predložio da kraljica Marija putuje vozom, što je ona i prihvatila.

Poput starih kapetana duge plovidbe iz Boke kotorske, kralj Aleksandar je želeo da u manastiru Savina upali sveću za svoje zdravlje, zdravlje svih putnika broda i zdravlje svoje dece. Odvezao se sa kraljicom Marijom, knezom Pavlom i kneginjom Olgom do manastira Savina pored Herceg Novog. Kralja je u manastiru čekao mitropolit Gavrilo Dožić sa kompletnim monaštvom. Kralj je u crkvi zapalio četiri sveće, jednu za sebe i putnike broda, te po jednu za zdravlje svakog svog sina. Potom je zatražio da vidi krst Svetog Save iz 1219. godine. Bio je neprijatno iznenađen kada su mu rekli da to nije moguće, jer je relikvija dan pre toga odneta na izložbu u Kotoru. Pre nego što su krenuli iz manastira, kralj je bez ikakvog posebnog razloga povukao konopce zvona, koja su „posmrtno" zazvonila.

ŠESTOG oktobra u ranim jutarnjim satima brodske sirene su oglasile polazak „Dubrovnika“ na novo diplomatsko putovanje u Francusku. Iz Jadranskog mora brod je prvo uplovio u Jonsko, a potom u Sredozemno more. Ispred „Dubrovnika“ su isplovile dve jugoslovenske podmornice u pravcu Bizerte, koje su javile da je more kod Malte izuzetno uzburkano savetujući da se koristi Mesinski moreuz. Plovidba nije bila nimalo prijatna.

Ogromni talasi su ljuljali brod od 1.880 tona kao barku a morska pena je prekrivala palubu. Kralj Aleksandar je uglavnom vreme provodio u kabini, pripremao se za ozbiljne pregovore koji su mu predstojali...

Razarač Jugoslovenske ratne mornarice „Dubrovnik“, na kojem se nalazio kralj Aleksandar, približavao se staroj marseljskoj luci. Kraljev lični sobar Zečević priprema pancirnu košulju da je kralj obuče ispod admiralske uniforme, što kralj odbija uz obrazloženje:

- Nema smrti do sudnjega dana.

Zečević ili Zeka, kako su ga zvali u Aleksandrovoj okolini, bio je stari tvrdoglavi seljak, praznoveran i odan, senka svog gospodara. Kraljeva porodica je mnogo volela Zečevića i ne čudi da mu je kraljica Marija pred put naložila da kako ume i zna natera kralja da nosi čeličnu košulju ili pancirni prsluk kako danas nazivaju ovo sredstvo zaštite. Zaštitni pancirni prsluk štiti vitalne delove tela, grudni koš i stomak od projektila ispaljenih iz pištolja ili revolvera. Ako je prsluk opremljen čeličnim pločama, može pružiti zaštitu i od jačih projektila ispaljenih iz dužih cevi.

Zečević je ponovo molio kralja da obuče čeličnu košulju, barem iz opreza, te mu je priznao da je obećao kraljici da će mu obući pancir. Kralj je ljutito odgovorio:

- Dobro, Zeko, zar te nije sramota? Idemo kod naših, kod Francuza.

Zaista, naša ali i francuska štampa je nedeljama ranije objavljivala članke o pripremama Francuza za veličanstven doček Nj. V. kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Međutim istina da je kralj Aleksandar bio iznuren putem i da je verovatno zato odbio da obuče zaštitnu košulju koja je, inače vrlo teška, sada za njega bila još teža za nošenje.

PRAĆEN francuskim brodovima, na kojima su u susret kralju pošli Pjetri, ministar mornarice, i admiral Diboa, koje je kralj Aleksandar primio u salonu, na otvorenom moru, brod „Dubrovnik“ je nastavio ka Marselju.

Eskadrile hidroaviona, bombardera i lovaca letele su nebom. Njihov povratak prema luci označio je dolazakDubrovnika okruženog francuskim topovnjačama. Tačno u četiri sata posle podne odjeknuli su topovski plotuni. Jugoslovenski razarač „Dubrovnik“ ulazi u marseljsku luku, u pratnji krstarica „Kolber“ i „Diken“.

Na pristaništu zvaničnici francuske vlade očekuju kraljevski brodić sa razarača „Dubrovnik“. Među njima je ministar spoljnih poslova francuske republike Bartu.

Kraljevski brodić pristaje. Vojna muzika intonira prvo jugoslovensku himnu, a zatim i Marseljezu. Nj. V. kralj Aleksandar se iskrcava u luku Marselj. On je u uniformi admirala, ponosno nosi crvenu lentu Legije časti. O boku mu je pozlaćeni mač, a na glavi dvorogi admiralski šešir.

Kralj se srdačno rukuje sa ministrom Lujom Bartuom, zatim pozdravlja vojni ešalon postrojen u njegovu čast. Pozdravlja se sa grupom ratnika sa Solunskog fronta.

Kralj Aleksandar I Karađorđević u pratnji ministra Luja Bartua i generala Žozefa Žorža nedugo nakon iskrcavanja u marseljsku luku seda u crni otvoreni automobil „Delaž D8“. Nešto posle četiri sata posle podne svečana kolona je krenula. Na čelu se nalazio konjički vod Republikanske mobilne garde. U kolima iza konjice nalazili su se pripadnici Nacionalne bezbednosti, u sledećim generalni direktor i glavni kontrolor bezbednosti, Bertoa i Sistron, a iza njih se kretao crni delaž, gde se na zadnjem desnom sedištu nalazio kralj Aleksandar, a do njega ministar inostranih poslova Francuske Bartu. Nasuprot njima sedeo je general Žorž. Kolima je upravljao Foasak, do koga je sedeo član obezbeđenja Bertemi.

Posle samo sedamdeset metara nastaje tragedija. Kada su kraljeva kola stigla na skver ispred palate Berze, začula se nekoliko puta pištaljka kakvu koriste saobraćajci i policajci, ostalo je neutvrđeno da li je i ko dao znak atentatoru, svakako jedan čovek je iskočio iz gomile na trotoaru. Kliče na francuskom „Živeo kralj“ i kreće ka kraljevom automobilu, noseći u desnoj ruci buket cveća. Niko ga ne zaustavlja jer je policija razmaknuta na velikom rastojanju, on upravo to i koristi, prolazi bez ikakvih problema između policije. Iznenada je ubrzao hod, skočio na papučicu automobila, odbacio buket cveća, izvukao automatski pištolj mauzer sa okvirom od deset metaka, pet hitaca ispalio je u pravcu kralja i četiri u pravcu generala Žorža, a jedan metak je ispalio u policajca Galija koji je pojurio ka njemu.

ALEKSANDAR SE KOLEBA

KRALj Aleksandar nije bio baš dobar pomorac, pa mu je knez Pavle savetovao da odustane od putovanja morem i da krene vozom. On nije hteo ni da čuje: Otploviću sutra „Dubrovnikom“ kako je  i predviđeno. Ali, na uporno insistiranje kneza Pavla i knjeginje Olge, te nakon objašnjenja, koje je kralj prevideo, da se vozom može putovati preko Austrije i Švajcarske i izbeći Italija, što je bio plan, kralj je pristao da ipak putuje vozom. Međutim, ujutru se ipak držao prvog plana, ali je predložio da kraljica Marija putuje vozom, što je ona i prihvatila.

 SUTRA: OTIMANjE OKO VLASTI POSLE UBISTVA KRALjA ALEKSANDRA  

Preporučujemo

Feljton

0 2

NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

06. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

KRALj DONOSI USTAV I RASPIJUJE IZBORE: Svetozar Pribičević je Francuskoj razvio gnusnu kampanju protiv režima u zemlji i protiv kralja

05. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KOMUNISTIČKA PARTIJA POZIVA NAROD NA USTANAK: U obračunu sa komunistima isticao se predsednik vlade Živković, što mu oni neće zaboraviti

04. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

TIPIČAN OFICIR PREUZIMA PREUZIMA SVU VLAST U ZEMLjI: Petar Živković, kao premijer, više je vremena provodio na terenu nego u kancelariji

03. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije