KRALJ DONOSI USTAV I RASPIJUJE IZBORE: Svetozar Pribičević je Francuskoj razvio gnusnu kampanju protiv režima u zemlji i protiv kralja

O SVOJOJ ulozi u radu Sudova za zaštitu države Petar Živković je u svojim sećama opisao i sučaj sa Svetozarom Pribićevićem.

AGITOVANjE General Petar Živković na jugu Srbije, Foto arhiv Jugoslavije

On je bio hapšen od strane Upravnika grada Beograda i interniran u varošici Brus.

Stanovao je kod najboljeg domaćina Bože Jeličića, bio na slobodi, a država plaćala sve troškove. Pribičević je zatraži dolazak u Beogradsku banovinu radi lečenja zuba. To mu je odmah dozvoljeno. No kad je došao u Beograd, njegova porodica a i lično Ljuba Davidović dolazili su kod Živkovića da intervenišu, da mu se dozvoli, da ide u inostranstvo radi lečenja. „ Kralj i neki članovi vlade su se bojali, da neće mirovati, jer su dobro poznavali njegov karakter. Međutim ja sam bio sklon, da mu izađem u susret, naročito, što su mi njegov sin i Ljuba Davidović dali kategorično obećanje, da će u inostranstvu biti miran i da će samo da se leči. On je tražio da ide u Čehoslovačku.

Najzad ja uspem i pustim ga da otputuje. Šta se posle desilo? On iz Češke ode u Francusku i razvije najgnusniju kampanju ne samo protiv režima nego i protiv Kralja i Kraljevskog doma. Imao sam jakog prekora i neprilike, što sam bio tako lakoveran.

Od polovine 1930. nailazio sam na mnoge teškoće. Jer u vladi su se nalazili političari iz sviju bivših stranaka koje su tada tobož bile ukinute na papiru, ali aktivni ministri uvek su štitili i protežirali svoje partijske prijatelje i pristalice. Posle uspelog stabilizacijskog zajma u Francuskoj, jako se intrigiralo protiv tadašnjeg ministra finansija Švrljuge, te je on odstupio i na njegovo mesto došao dotadašnji poslanik u Londonu Đorđe Đurić. Njemu je rečeno, da je to privremeno, pošto se nerado primio tog položaja. Zatim je u vladu ušao  i Dimitrije Ljotić, koji nije dugo ostao, jer nije bio, da se ide na izbore, pa je odstupio, kad je rešeno da se izbori izvrše.

Zbog ovakve situacije u vladi, i zbog nestrpljenja samih ministara bivših političara koji su želeli, da se što pre povrate njihove stare partije, ja sam osećao velike teškoće u vladi i uviđao, da mora da se pređe na parlament, pošto je velika odgovornost pala na njega lično. I Kralj je reši da oktroiše Ustav i da se potom ide na izbore. Ministar pravde je imao da izradi izborni zakon sa još nekim drugim Ministrima. No Ministru su predlagali, da se izvrši proširenje vlade sa još političara iz bivših stranaka i da takva vlada sa Kraljem donese novi Ustav. U tu proširenu vladu ušao je od demokrata još Kosta Timotijević i još od radikala Andra Stanić i dr Dragutin Kojić. Ustav je pretresla cela vlada pod predsedništvom Kraljevim. Tim se htelo uglavnom, da se onemoguće verske i plemenske partije i da se omogući ulazak u vladu i stručnjaka van parlamenta.

Zatim kao novo stvarana su i privredna veća, koja nisu stvorena. Inače ostale su odredbe Ustava uzete iz starog Vidovdanskog ustava. Izborni zakon je izrađen i predviđeno je javno glasanje.

IZBORI su zakazani za oktobar 1931. godine, kako članovi vlade nisu mogli da se saglase, ko da bude nosilac vladine liste, te su predložili Kralju, da to budem ja. Ja sam odbio naročito kad sam video, da su oni sugerirali Kralju, da se za jedan srez daje odobrenje za više kandidata. Ja sam u tome video iznova stvaranje starih partija dok je međutim Kralj mislio da se stvara nešto novo, to jest mislio je, da su stare partije svršile svoje bitisanje. No oni su ubeđivali Kralja (naročito Uzunović) da će veći broj glasača da izađe na birališta, ako bude više kandidata, pošto opozicione liste nije bilo.

Govorili su kako će time i Kralj dobiti razrešnicu od naroda za svoj akt od 6. januara 1929. godine. Ja sam naprotiv mislio, da kad veće nema druge državne liste, treba izabrati najbolje ljude i njima dati odobrenje, da se vežu za vladinu listu i da to bude prva Skupština posle 6. januara, pa onda postepeno evoluirati i preći na potpuno demokratske izbore. I Kralj je na mene vršio presiju, da se pripremim za nosioca liste i izađem iz vojske. Najzad sam morao pristati i budem preveden u rezervu".

Novi Zakon o izboru narodnih poslanika utvrdio je sistem zemaljske liste, što je značilo da je svaka prijavljena kandidatska lista morala imati po jednog kandidata i njegovog zamenika u svakoj izbornoj jedinici širom države. Na čelu zemaljske izborne liste nalazio se njen nosilac, u ovom slučaju general Petar Živković, koji je simbolično predstavljao političku snagu liste.

Na terenu počele su agitacije i borba pojedinih kandidata među sobom - dakle potpuno po starom. U toj prvoj Skupštini posle 6. januara bile su odabrane dobre ličnosti i bila je uopšte uzevši kvalitetnija Skupština od one dve docnije. Ono što sam predviđao, desilo se, tj. grupisanje poslanika po starim partijama oko njihovih prijatelja, aktivnih ministara i rivalstvo, i netrpe- ljivost bivših političkih stranaka osetilo se pri izboru skupštinskog časništva. Iako se vlada saglasila, da bude izabran za predsenika skupštine dr Kosta Kumanudi, bivši radikali agitovali su među poslanicima dr Nika Subotića, tako da se jedva uspelo, da dr Kumanudi bude izabran i njegova lista odnosno vladini kandidati. Ministri radikali su se pravili, da se u to nisu mešali i da su imali muke sa svojim ljudima, a u vladi su baš oni kandidovali dr Kumanudija. Ja sam o svemu referisao Kralja i nagovestio mu da neću moći dugo ostati na čelu te vlade. On mi je odgovorio, da se izglasa budžet, pa ćemo posle videti. Izvršena je rekonstrukcija vlade i razrešeni su svi ministri koji nisu imali resore. Za predsednika poslaničkog kluba izabran je Nikola Uzunović.

Umesto da ostanem u Skupštini, pošto sam pre izbora izašao iz vojske i bio nosilac liste na izborima, gospoda ministri nagovorili su Kralja da me reaktivira i vrati me u vojsku i to iz bojazni, da im ne bi u Skupštini smetao. I ako bez moje volje, jer sam predlagao da dam ostavku na poslanički mandat ako se čak mog prisustva plaše. Morao sam na navaljivanje Kraljevo da pristanem, da se reaktiviram i vratim na stari položaj Komandanta Kraljeve garde".

GENERAL Petar Živković podneo je ostavku 4. aprila 1932. godine, i nakon toga u potpunosti nestaje iz dnevnih novina. Čovek koji je svakodnevno punio novinske stupce  od januara 1929. godine, i čija je fotografija barem jednom nedeljno bila na naslovnoj strani jednih od novina. Čovek koji je samo godinu dana ranije postao počasni građanin Novog Sada, Vrnjačke banje i ostrva Brač, morao je da nestane iz javnog života i ode u potpunu ilegalu.

Pretpostavljalo se da ovo general Petar Živković nije dobro primio ali nije bilo njegovog negodovanja, u stvari nije bilo komentara sa njegove strane. Sem onog zvaničnog:

Ja sam svoju misiju završio i vraćam se na mesto komandanta Garde. Međutim, mnogo godina kasnije otvoriće dušu svom prijatelju vojvodi Vasiliju Trbiću:

„Moji odnosi sa kraljem Aleksandrom, posle moje demisije, 4. aprila 1932. kao pretsednika vlade, nisu bili nimalo dobri. Bio sam nominalni komandant kraljeve garde, a u stvari bio sam zarobljenik u toj istoj gardi".  

Faktički general Petar Živković i kralj Aleksandar nisu bili u dobrim odnosima od aprila 1932, pa do samog puta za Marsej 4. oktobra 1934,kada ga je kralj Aleksandar pozvao na audijenciju a zatim zatražio od njega da ga isprati na Topčidersku stanicu, što je general Živković i učinio. 

ARMIJSKI GENERAL

PROSTO neverovatno zvuči činjenica da general Petar Živković u svojim sećanjima ne navodi jedan značajan detalj - dobijanje čina „armijskog generala", najvišeg mirnodopskog čina u vojsci. Na rođendan kralja Aleksandra, 17. decembra 1930,Petar Živković je postao armijski general. Kako bi mogao da u činu armijskog generala i dalje zadrži mesto komandanta Kraljeve garde, specijalno za tu priliku je izmenjena Uredba o položajima, nadležnostima starešina u vojsci, tako da je komandant Kraljeve garde mogao da ima ovlašćenja komandanta armije ili divizije. 

 SUTRA: NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU  

Preporučujemo

Feljton

0 0

TIPIČAN OFICIR PREUZIMA PREUZIMA SVU VLAST U ZEMLjI: Petar Živković, kao premijer, više je vremena provodio na terenu nego u kancelariji

03. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KRALj ODLUČUJE DA UKINE USTAV I PREUZME VLAST: Radić je u bolnici, posle atentata u Skupštini, molio kralja Aleskandra da zavede samovladu

02. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OD NACIONALNIH UVREDA DO ATENTATA U SKUPŠTINI: Stjepan Radić, posle atntata, plačući je rekao kralju - Veličanstvo, ja nisam ništa rđavo

01. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije