VELIKO je bilo srce kraljice Marije i u njega je smeštala ne samo svoju porodicu, nego ceo narod. Od prvih dana pokazivala je ljubav i brigu za obične ljude u čiju zemlju je došla i zavolela je kao svoju. Bila je omiljena među diplomatskim korom, načitana, elegantna, dostojanstvena, ali običan svet je, bukvalno, obožavao.
Povezane vesti
FELJTON - ZATIRANJE CARSKE PORODICE: Britanija nije dala da porodica Romanov dođe u London
BEZNAĐE i nesreća koja se nadvila nad onim što je predstavljalo Srbiju u tom trenutku, teško je i opisati. Ljudi su masovno umirali, upirući pogled na horizont odakle je trebalo da dođu lađe spasa, a one nisu ni krenule. Tek 15. januara, Nikola Pašić šalje depešu caru Nikolaju u kojoj moli za spas. Depeša je caru uručena 18. januara i on smesta zove Veliku Britaniju i Francusku i postavlja uslov: ako se odmah ne upute spasilački brodovi na Jadransku obalu, Rusija će napustiti saveznike i sklopiti separatni mir sa Nemačkom.
07. 06. 2021. u 18:00
FELJTON - RUSIJA NIJE NAPUSTILA SRBIJU: Car Nikolaj Drugi Romanov ušao je u rat iako njegova zemlja nije bila vojnički spremna
PRVA ruska revolucija izbila je januara 1905, kada je sveštenik i radnički vođa Georgij Gapon najavio procesiju do Zimskog dvorca, da bi se caru predali zahtevi radnika. Veliki broj građana krenuo je ka Zimskom dvorcu, držali su se za ruke, neki su nosili ikone i pevali carsku himnu "Bože, cara hrani". Iskusniji i fleksibilniji monarh shvatio bi važnost trenutka i neophodnost da se sastane sa predstavnicima naroda i postigne neki dogovor. Nikolaj Romanov se na to oglušio i otišao u Carsko selo.
06. 06. 2021. u 18:00
FELJTON - ČAROLIJA GLUME I HRABROSTI. Umetnicu Velu Nigrinovu je obožavao i ženski i muški deo Beograda, sve do njene prerane smrti
OTAC joj je bio Čeh, majka Nemica, rođena je u Ljubljani 1862, kao Avgusta. Svoj život vezala je za Srbiju u kojoj je ostavila neizbrisiv trag u pozorišnom, ali i boemskom životu prestonice. Avgusta je ime dobila po ocu, kao prvo dete u braku gde su, posle nje, rođene još tri ćerke i dva sina. Sve ćerke su postale glumice, ali nijedna kao Vela.
01. 06. 2021. u 18:00
FELJTON - SPASILAC KOME SMO ZAUVEK DUŽNI: Za vreme vladavine cara Nikolaja Rusija se ekonomski razvijala
NjEGOV narod ga nije voleo onda kada im je bio car. Dali su mu nadimak Krvavi Nikolaj, posle mirnih protesta 1905, koji su ugušeni u krvi, kada je na demonstrante koji su nosili ikone i, čak, careve slike, otvorena vatra.
05. 06. 2021. u 18:00
FELJTON - PLAN ZA ŠIRENJE PRESTONICE: Vrlo brzo "Ludi Škot" je postao "Lukavi Škot"
PAMETNI Škot vizionarski je predvideo da grad u razvitku mora da ide jedinim putem koji mu se otvara, na jug, prateći šumadijski drum.
04. 06. 2021. u 17:37
Najnovije iz rubrike
NOVA 2026. DONEĆE NEKOLIKO PRILIKA ZA ODMOR: Detaljan spisak svih neradnih dana i praznika
KAKO se bliži kraj tekuće godine, deo prazničnog raspoloženja čine i neradni dani kojih u ovom periodu godine ne manjka.
17. 11. 2025. u 13:03
DUBROVČANI TROBOJKOM DOČEKALI OSLOBODIOCE: Ulazak vojske Kraljevine Srbije u Dubrovnik 1918. - francuski ratni reporter sve zabeležio (FOTO)
ZVANIČNO Prvi svetski rat je završen 11. novembra 1918. godine, potpisivanjem primirja, a samo dva dana kasnije, 13. novembra, u Dubrovnik je ušla jedinica vojske Kraljevine Srbije. Vojska je došla na poziv Mesnog odbora Narodnog vijeća Dubrovnika koji su se zalagali za stvaranje južnoslovenske države pod vođstvom Srbije.
17. 11. 2025. u 11:57 >> 12:16
UMRLA MEJREMA IZ NOVOG PAZARA: Majka posle 40 godina pronašla sina - cela Srbija plakala nakon njihovog susreta (VIDEO)
ČETRDESET godina čuvala je nadu da će ponovo videti svog sina.
17. 11. 2025. u 10:42 >> 12:10
TRI PODRUČJA NA UDARU OBILNIH PADAVINA: RHMZ izdao upozorenje
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje za područje jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije na veliku količinu padavina, za 18. i 19. novembar.
17. 11. 2025. u 11:48
BEZ ĆIRILICE JE LAKO IZGUBITI IDENTITET: Promovisana knjiga "Srpski jezik i ćirilica - ogledalo srpsko" prof. Sreta Tanasića
KNjIGA "Srpski jezik i ćirilica - ogledalo srpsko" autora prof. dr Sreta Tanasića, koja je objavljena u ediciji "Rasprave" novosadskog izdavača "Prometej", nedavno je promovisana u Kulturnom centru "Čukarica".
17. 11. 2025. u 11:12
Komentari (0)