KAKO NADŽIVETI SOPSTVENU STAROST: Nova istraživanja o očuvanju zdravlja u poznim godinama

ČOVEK ovog veka svakodnevno se sukobljava sa četiri "jahača Apokalipse", bolestima starenja ( čak i u mlađoj dobi), a to su: rak, dijabetes tipa 2, bolesti srca i krvih sudova i Alchajmerova bolest. Životni vek je zahvaljujući lekovima sve duži, ali ne i kvalitetniji.

Foto: Profimedia

 Mada je oko nas mnogo ljudi u poznoj starosti, godinama su ophrvani bolešću koja postaje teško breme ne samo na njihovim plećima već i na leđima potomaka.

Kako doživeti punu starost, a imati dobro fizičko, kognitivno, duhovo i emocionalno zdravlje u odmakloj dobi - izazov je za savremenu nauku. Ona nastoji da ostvari personalizovan pristup svakom čoveku i sagleda potencijalne probleme, posmatrajući njegovo zdravstveno stanje u celosti. Tako, umesto da leči već obolelog pacijenta, nova medicina želi da predupredi dijagnozu i prepozna predispozicije za moguća oboljenja dok je on još bez ikakvih simptoma, u punoj snazi i relativnoj mladosti.

Najavljena kao ultimativni vodič za bolji i duži život, pred čitaocima se nedavno (u izdanju "Lagune") pojavila knjiga dr Pitera Atija "Nadživeti" (u podnaslovu "Nauka i umetnost dugovečnosti"). Na prijemčiv način, razumljiv i potpunim laicima, dr Atija otkriva neke zakonitosti kvalitetnog života u svim životnim dobima, pa i u starosti.
Kao najmoćniji lek za dugovečnost autor "prepisuje" -vežbanje. Koliko je važno održati mišićnu masu svedoči i podatak da žene žive duže, ali su muškarci u starosti boljeg zdravlja jer imaju bolju mišićnu masu. I insulinska rezistencija ima veze sa snagom mišića, pa je i to razlog više za uvedemo vežbe kao deo redovnog dnevnog rituala. Učestalost je važnija od intenziteta, stručnjaci tvrde da je korisnije raditi ih svaki dan, makar i petnaestak minuta u kućnim uslovima, nego jednom ili dva puta nedeljno provesti sat u teretani.
Kretanje i vežbanje glavna su strategija i za prevenciju Parkinsonove bolesti, čiji su prvi znaci ukočen izraz lica, pognuto držanje, vučenje nogu prilikom hodanja, blagi tremor i promene u rukopisu, koji postaje sitan i zbijen... I Alchajmerova bolest ima rane simptome, a začudo, prvo pogađa mirisne neurone. Jedan od prvih simptoma, na primer, može biti ne prepoznavanje mirisa kafe. Dijabetes tipa 2 uvećava dva, čak i tri puta, rizik od Alchajmera. Neka novija istraživanja pokazuju i da gubitak sluha može biti simptom, mada nije neposredno povezan sa ovom bolešću. Za preventivu svake, pa i ove tri dijagnoze, važna je dobra cirkulacija. Zato, još jednom, nije zgoreg naglasiti važnost vežbanja, pogotovo izdržljivosti i treninga snage: istraživanja kažu da mišićna masa naglo opada posle 65, a još drastičnije posle 75 godina života.

Dr Atija daje i zanimljiv spisak aktivnosti koje treba preduzimati u starijem dobu u cilju očuvanja mišićne mase. Između ostalog, preporučuje dizanje tegova (trening snage), pešačenje od oko dva i po kilometra po brdovitom terenu, ustajanje sa poda uz oslanjanje samo na svoju snagu i jednu ruku, podizanje deteta sa poda, nošenje dve torbe s namirnicama teške oko dva i po kilograma, podizanje kofera od 10 kilograma iznad sedišta u avionu, balansiranje na jednoj nozi 30 sekundi otvorenih očiju, penjanje na četvrti sprat, 30 uzastopnih preskoka vijačom, upražnjavanje seksa...

Činjenicu da živimo u vremenu u kojem je čovek oslobođen nekadašnjih svakodnevnih napora, dr Atija ne smatra prednošću. Naprotiv, veruje da nam nošenje tereta daje super moć i da je važna mera snage. Tako, i jačina stiska ruke može "predvideti" koliko će čovek živeti. Takođe, i sposobnost da održite ravnotežu kada se okliznete. Trening stabilnosti, naglašava autor knjige, počinje disanjem: dubokim i ravnomernim. Dobra vežba ravnoteže je postaviti jedno stopalo ispred drugog i u tom položaju ostati 30 sekundi, zatvorenih očiju. Za očuvanje dobrog zdravlja preporučljivo je i ići brzim hodom sa rancem na leđima i, po mogućnosti - uzbrdo.

IZBEGAVAJTE UGLjENE HIDRATE I SLATKIŠE

Kada je o ishrani reč, bitnije je koliko jedete nego šta jedete. Smanjen unos hrane štiti od raka (a smanjuje i insulin), pa se preporučuju povremena redukcija i postovi. I u takvim okolnostima, važno je unositi u organizam tri izrazito zdrave nemirnice: ekstra devičansko maslinovo ulje, makadamija orahe i avokado. Omega 3 masne kiseline pomažu očuvanju moždanog zdravlja, a za opšte stanje poželjno je jesti što manje ugljenih hidrata. Naime, dokazano je kad se smanji unos ugljenih hidrata, smanjuje se i apetit. Glavni izvor kalorija su pite, keks i kolači, pa se za početak dijete preporučuje da izaberemo namirnicu koju nećemo više da konzumiramo. Podseća i da je sve što jedemo, osim svežeg voća i povrća, prerađeno na neki način.Pirinač, na primer, ima visoku glikemijsku vrednost i zbog toga ga treba izbegavati. Inače, kad ne jedemo, nivo insulina drastično pada, a jetra se brzo oslobađa masti.

Da treba jesti u "okviru" osam sati i praviti pauzu od 16 sati, veruje i autor ove knjige. Tako, ukoliko je prvi obrok u 11 časova, poslednji treba najkasnije da bude u 19. Vremenska restrikcija pomaže da prestanemo sa jelom, odnosno, ukida nam grickanje i kasne večernje obroke, što je dobro ne samo našu za idealnu teženu nego i opšte zdravlje. Naviku da jedemo samo da bismo jeli, Japanci zovu "kučisabiši", što znači "usamljena usta".
Nužno je uhvatiti se na vreme i u koštac sa poremećajem metabolizma. Uostalom, jetra je prava pokretačka snaga svakog organizma, pa u labarotorijskim nalazima treba obratiti pažnju na njen enzim (ALT): ukoliko je povišen to je jasan signal da sa jetrom nešto nije u redu.
Uz vežbanje i ishranu, treći važan faktor u očuvanju zdravlja je dobar san. Neispavanost remeti metabolizam i izaziva tešku insulinsku rezistenciju, stvara neobjašnjivu glad i želju za visoko kaloričnom i slatkom hranom. Optimalno vreme je sedam sati sna, a meditacija je dobra priprema za počinak. Za one koji imaju probleme sa spavanjem preporučuju se razni suplementi, u poslednje vreme jedan od onih koji daju najbolje rezultate je - ašvaganda. Naravno, poslednji obrok treba da bude najmanje tri sata pre spavanja, preporučljivo je i tuširanje toplom vodom.
Konačno, ne treba zanemariti mentalno i psihičko zdravlje. Kako upućuje Buda, "ni najgori neprijatelj ne može da naudi koliko mogu sopstvene neubuzdane misli". Zato ih treba stalno osluškivati. U oslobađanju od onih nepoželjnih pomaže nagla čulna promena: kupanje hladnom vodom, duboko i sporo disanje, primoravanje sebe na radnje suprotne od uobičajenih - promena ponašanja može da promeni i raspoloženje. Ljudi ostare, tvrdi dr Atija, kad prestanu da razmišljaju o budućnosti. Ako suviše pričate o prošlosti, o onome šta se dešavalo i šta ste vi nekada radili - već ste omatorili. Ali, nikada nije kasno da vratite mladalački duh. Uostalom, kako kaže Paoulo Koeljo:
"Možda svrha putovanja i nije toliko u tome da čovek nešto postane. Možda je svrha da odustaneš od svega što nisi stvarno TI, da bi mogao da budeš ono što ti je suđeno da budeš."
I, ne zaboravimo, kamenorezac sto puta udari u kamen da bi ga razbio 101.put. Za ishod nije zaslužen poslednji udarac nego svi oni koji su mu prethodili. Zato, setite se da svakog dana uradite nešto dobro za sebe da biste "nadživeli" sopstvene godine i starost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije