Dr Novosti

UPOZORENJE LEKARA: Ako aritmiju prati i nesvestica - odmah kod kardiologa

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

14. 03. 2025. u 06:45

KADA se srce uzlupa, preskače ili uzrokuje kratak dah i gušenje, nema jednoobraznog razloga za takvo stanje.

УПОЗОРЕЊЕ ЛЕКАРА: Ако аритмију прати и несвестица - одмах код кардиолога

Foto Shutterstock

Do nepravilnog rada srca mogu da dovedu u suštini benigni razlozi poput stresa, gojaznosti, previše alkohola, kofeina, nikotina, pojedinih lekova... Međutim, do aritmije može da dođe i usled povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, pojačane funkcije štitaste žlezde, bolesti srčanog mišića ili zalistaka, upalne bolesti srca, ožiljka nakon preležanog infarkta, kao i urođenih srčanih mana.

U intervjuu za "Novosti" primarijus dr Danijela Vraneš, kardiolog, kaže da bez obzira na mnoštvo uzroka koji dovode do aritmija, veliki je broj onih kod kojih okidač ostaje nepoznat:

Od 50 do 100 otkucaja

Koji je normalan ritam srca, odnosno broj otkucaja u minuti?

- Srčana aritmija predstavlja odstupanje od normalnog srčanog ritma. Srce tada radi suviše sporo, ispod 50 otkucaja u minuti, što se zove bradikardija, previše brzo, preko 100 otkucaja u minuti, što se zove tahikardija ili nepravilno što se stručno naziva ekstrasistolija, tahiaritmija ili bradiaritmija.

- Dakle, većina ljudi  doživi povremeno i kratkotrajno bezopasnu aritmiju, koja izaziva subjektivnu kratkotrajnu nelagodnost, neprijatnost i zabrinutost. Međutim, ta aritmija spontano prođe i život se nastavlja bez tegoba. Najčešći simptomi aritmije su osećaj treperenja u grudima, preskakanja u grudima, osećaj kratkog daha, nedostataka vazduha ili gušenje, bol  u grudima  različitog karaktera. Često uz umor, vrtoglavicu i nesvesticu.

Koja aritmija bi trebalo da uputi kod kardiologa?

- U principu svaka aritmija može da se ispita. Međutim, dešava se da  poremećaj svesti bude i prvi znak i signal za pravovremeno lečenje i postavljanje prave dijagnoze. Dakle, srčani ritam može da se poremeti i usled jakog fizičkog bola, prekomernog fizičkog vežbanja, nagle promene položaja tela, iznenadnog povećanja fizičke aktivnosti, pregrevanja, prejedanja... Ali, kada postoji ubrzan ili nepravilan srčani rad koji ne prolazi opuštanjem, a prate ga vrtoglavica i nesvestica ili stezanje i pritisak u grudima, neophodno je da se javite lekaru.

Privatna arhiva

Kako se postavlja dijagnoza?

- Prvo je potreban pregled kardiologa sa EKG-om i ultrazvukom srca, te se na osnovu pregleda postavlja sumnja da se radi o aritmiji. Neophodno je uraditi standardne laboratorijske analize i tražiti uzrok poremećaja srčanog ritma koji mogu biti različiti. Na osnovu nalaza HOLTER monitoringa 24h EKG o kom tipu aritmije se radi određuje se terapija ili se pacijent upućuje na dalju dijagnostiku kao što je test opterećenja (ergometrija) ili skenerska (MSCT) koronarografija ili invazivna dijagnostika - koronarna angiografija (koronarografija) ili magnetna rezonanca srca (MR).

Šta su sledeći koraci?

- Kada se postavi dijagnoza i odredi se na osnovu ispitivanja o kom tipu aritmije se radi tada se i propisuje terapija, a postoje različiti lekovi iz grupe antiaritmika. Njih propisuje lekar, kardiolog i potrebno je dalje redovno praćenje pacijenta, redovne kontrole kod kardiologa i periodični holteri 24 č monitoringa EKG da se proceni uspešnost terapije.

Strah ubrzava ritam

KAKO može da se umiri srčani ritam?

- Strah je "ubica" uma, parališe i utiče ponekad da srce još brže radi. Ali zaista je najbitnije da čovek pokuša da se opusti, najbolje je u ležećem položaju sa podignutim uzglavljem uz ujednačeno, duboko disanje. Veoma je važno i da se popije i nekoliko čaša hladne vode i istušira mlakom vodom. U nekim situacijama dobro je da se pokuša sa nekoliko dubokih čučnjeva uz dubok udah i zadržavanje vazduha. Dobar način je i da se udahne duboko, da se naduvamo kao "žaba", zadržimo dah nekoliko sekundi i onda ispustimo vazduh.

A, ako lekovi ne rešavju problem?

- Nekada je potrebno uraditi dodatne procedure kao što je elektrofiziološko ispitivanje, plasiranje pejsmejkera ili ugradnja defibrilatora. Svakako su to složene procedure koje se izvode u bolničkim uslovima i sve u cilju produženja života i obezbeđivanja boljeg kvaliteta života.

Koje komplikacije mogu da nastanu ako se nepravilan srčani rad ne leči?

- Komplikacije ako se aritmije ne leče su tromboza leve pretkomore i šlog, srčana slabost, zastoj srca i naprasna srčana smrt.

Postoje li mere prevencije?

- Mere prevencije su usmerene na promenu loših životnih navika, prekid pušenja, kontrola šećera i masnoća u krvi, redukcija telesne težine i umerena fizička aktivnost, kontrola krvnog pritiska. To su sve faktori rizika na koje pacijent može da utiče, za razliku od genetike, pola i starosti na koje ne može da utiče.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NANA I KRASTAVC HIDRIRAJU TELO: Evo kako da povratite svežinu
Dr Novosti

0 2

NANA I KRASTAVC HIDRIRAJU TELO: Evo kako da povratite svežinu

TOKOM letnjih meseci, naročito pri boravku na suncu ili uz fizičku aktivnost, telo gubi znatne količine tečnosti znojenjem. Gubitkom vode, organizam gubi i elektrolite, što može dovesti do dehidratacije, umora, glavobolje, grčeva u mišićima, pa čak i ozbiljnih zdravstvenih problema poput toplotnog udara. Posebno su ugroženi deca i starije osobe,osobe sa hroničnim bolestima (srca, bubrega, šećerne bolesti), trudnice i dojilje.

15. 07. 2025. u 12:31

Politika
Tenis
Fudbal
TRENIRAJ SA ŠAMPIONIMA: Fondacija Mozzart vodi na kampove proslavljenih sportista

TRENIRAJ SA ŠAMPIONIMA: Fondacija Mozzart vodi na kampove proslavljenih sportista