Beograd

GDE JE NAJBOLJE ŽIVETI U BEOGRADU? Poslednjih godina, dominantna orijentacija ka periferiji

Maša Jakovljević

01. 06. 2026. u 12:54

PITANjE gde se u Beogradu najbolje živi nema jedinstven odgovor, ali savremeni urbanistički i tržišni trendovi jasno pokazuju da se kriterijumi stanovanja menjaju.

ГДЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ ЖИВЕТИ У БЕОГРАДУ? Последњих година, доминантна оријентација ка периферији

Nekada dominantna orijentacija ka strogom centru grada danas sve češće ustupa mesto potrazi za funkcionalnim, planski građenim naseljima koja nude balans između dostupnosti sadržaja i kvaliteta života.

Cene kvadrata u Beogradu, koje se kreću od približno 2.300 do čak 9.000 evra, same po sebi ne predstavljaju pouzdan pokazatelj kvaliteta stanovanja. Stručnjaci ističu da visoka cena najčešće ne prati lokaciju, i ne garantuje nužno bolju infrastrukturu, zelenilo ili dugoročni održiv životni ambijent.

- Prosek budžeta građana za kupovinu stana iznosi oko 150.000 evra za oko 40 do 50 kvadrata. Ljudi uglavnom gledaju odnos cene i kvaliteta, pa se iz tog razloga češće odlučuju za periferne delove grada - ističe za "Novosti" stručnjak za nekretnine Miloš Mitić.

Urbanisti ukazuju da je savremeni trend usmeren ka konceptu takozvanih "urbalnih celina" - naselja u kojima su stanovanje, svakodnevne usluge, rekreacija i osnovna infrastruktura objedinjeni na relativno malom prostoru. Takav model podrazumeva manju zavisnost od automobila i veću funkcionalnost u svakodnevnom životu, što postaje jedan od ključnih kriterijuma za sve veći broj stanovnika.

- Ono što je primetno jeste da se ljudi sve više odlučuju za novogradnju nego starogradnju. Pri kupovini, uglavnom kao bitnu stavku ističu funkcionalnost kompleksa - dodaje on.

Kada je reč o konkretnim lokacijama, centralni delovi grada poput Donjeg Dorćola i dalje važe za jedne od najpoželjnijih zbog blizine kulturnih sadržaja i poslovnih zona. Međutim, ti kvartovi istovremeno nose i probleme karakteristične za gradsko jezgro - saobraćajne gužve, buku i manjak zelenih površina.

Sa druge strane, periferna i poluperiferna naselja poput Zvezdare, Mirijeva, Višnjice ili Surčina sve češće se prepoznaju kao kompromisno rešenje. Ona nude mirnije okruženje, više prostora i potencijal za razvoj, uz prihvatljivu povezanost sa ostatkom grada.

Psiholog Aleksandra Janković ističe da izbor mesta za život danas u velikoj meri zavisi od životne faze i prioriteta građana.

- Porodice sa malom decom sve češće biraju periferiju grada jer im je važno da im deca budu bezbedna, da imaju više prostora i zelenila, ali i mirnije okruženje za odrastanje. Ljudi generalno sve više "beže" iz urbanog haosa, gužve i buke u dalove grada koji pružaju osećaj sigurnosti - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da se poslednjih godina menja i svest građana, pa prestiž lokacije više nije presudan kao nekada, već se akcenat stavlja na kvalitet života, funkcionalnost i psihološku udobnost.

Naselja koja imaju prednost

PRILIKOM odabira lokacije za život, porodicama sa malom decom je važno da uzmu u obzir blizinu škola, vrtića, parkova i drugih sadržaja koji olakšavaju svakodnevni život.

Naselja poput Zvezdare, Novog Beograda, Voždovca, Banovog brda i Mirijeva nude različite prednosti koje mogu odgovarati potrebama mladih porodica.

Zaključak je da kvalitet života u Beogradu danas ne zavisi isključivo od lokacije, već od kombinacije urbanističkog planiranja, infrastrukture i individualnih potreba stanovnika.

Umesto jednog "najboljeg" kraja, prestonica nudi više različitih modela života - a izbor između njih sve je više stvar prioriteta, a sve manje prestiža.