DA KOMPANIJE NE BI PLAĆALE DVA POREZA: Zašto je "CBAM" reč koja je postala toliko ključna

KAKO bi Srbija postigla svoje klimatske i energetske ciljeve ne sme više da se okleva sa tranzicijom u ovim oblastima jer će pristup najvažnijem izvoznom tržištu, Evropskoj uniji, mnogim kompanijama biti ugrožen. Ti ciljevi su vezani za dekarbonizaciju, koja obuhvata smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte i OIE, energetsku efikasnost ali i inovacije i konkurentnost u ovim oblastima. Zato ova tema mora da postane apsolutni prioritet nadležnih.

Foto Shutterstock

Bez toga biće značajan broj kompanija će biti u problemu zato što od 1. januara 2026. godine na snagu stupa važna novina u sprovođenju klimatske regulative EU koja će imati uticaj na ekonomske odnose sa Srbijom. Reč je o CBAM-u, do skora gotovo nepoznatoj reči koja je ovih dana postala ključna za srpsku javnost posebno srpske kompanije koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju,koje će biti obuhvaćene ovim nametom.

Do takvog zaključka došao je Fiskalni savet u svojoj analizi „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM’ biti okidač promena?, koja je nedavno predstavljena javnosti. U tom dokumentu jasno se stavlja do znanja da za ulazak na tržište EU će biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom pa bi na strani javnih prihoda trebalo uvesti “srpski CBAM”, odnosno naplatu emisija CO2. Tim sredstvima bi se naša privreda podstakla da ubrza ulaganja u čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije. Uvođenje ove naknade ima i praktičnu korist, EU ne bi prilikom uvoza naplaćivala ono što je već obračunato u Srbiji i taj novac bi ostao u domaćem budžetu. Istovremeno, javni rashodi trebalo bi više da se usmere ka investicijama i podsticajima za unapređenje energetske efikasnosti, povećanja OIE i postepeno smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović objasnio je da to zaostajanje nije malo.

- Cilj Pariskog sporazuma je smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990.EU je već smanjila te emisije za oko 30 odsto od 2005. i nastavlja da zaoštrava klimatsku politiku,pa će od 2026. uvesti cenu na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja poput Srbije. Srbija ovoj oblasti nije dovoljno davala značaj pa smo od 2010 do 2023. godine smanjili emisije za samo 3,4 posto. Zato preuzete obaveze ne možemo da ispunimo do 2030. godine jer dostizanje cilja zahteva šest puta brži godišnji tempo od navedenog perioda. Pri tom, EU će od 2026. primenom Uredbe o CBAM-u, uvesti taksu na emisije GHG za određene uvozne proizvode, koji će ići u njenu kasu-naveo je Paunović.

Koliko koštaju emisije u Srbiji

U tu kasu bi 2026. godine od naplate CBAM-a srpskim firmama otišlo oko 250 miliona evra, koje bi Brisel koristio za realizaciju svoje klimatske i energetske tranzicije. Ta činjenica, podstakla je srpske vlasti da Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, deo novca usmeri u našu kasu, kroz nacionalni CBAM, Ovim novcem bi se privreda podstakla da ubrza ulaganja u modernije i čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije. Poreska stopa bi bila početnih 4 evra po toni CO₂ u 2027. da bi u 2030. godini mogla da dostigne 40 € po toni. Po toj računici prihodi bi rasli sa 22 miliona evra u 2027. godini, na oko 220 miliona u 2030. Procene su da je to nedovoljno ako se zna da je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP)od 30 milijardi evra ulaganja do 2030., ambiciozan.

Kakva je situacija u EU

Situacija u EU je drugačija jer su oni svoje klimatsku i energetsku tranziciju počeli znatno ranije pa su njihovi ciljevi sada drugačiji. To pokazuje i Dogovor za čistu industriju, kojim EK najavljuje da će u narednih deset godina prikupiti do stotinu milijardi evra za mehanizam pod nazivom “Banka za dekarbonizaciju industrije”. Takođe će u kratkom roku daće i podstrek za sto milijardi evra podrške domaćoj zelenoj proizvodnji.

Mere predložene u okviru jednog od stubova inicijative, Akcionog plana za priuštivu energiju, mogle bi do 2040. da rezultuju godišnjim uštedama procenjenima do 260 milijardi evra, kako za privredu tako i građane. Primera radi po već postojećoj strategiji, propisi koji su u pripremi bi obezbedili da potrošači mogu da koriste fleksibilnost u potrošnji. To podrazumeva da električnu energiju treba koristiti kada je jeftinija, a prilagoditi potrošnju kada je snabdevanje strujom slabije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije