DEVET MESECI REŽIRANOG HAOSA: Dolovac štiti krivce, Nenadić hapsi, Republika Srpska pod udarom

DEVET meseci nakon tragedije u Novom Sadu, umesto odgovora i pravde, javnost dobija spektakularna hapšenja po nalogu Evropljana i Zagorke Dolovac, kao izvođač radova pojavljuje se specijalni tužilac Mladen Nenadić, lice prepuno afera i u sukobi interesa.

Foto: Printskrin

Dok se pravi krivci za pad nadstrešnice i dalje drže van domašaja istrage, a tužilac u opuštenoj atmosferi nazdravlja sa njima, neke od najosetljivijih istraga godinama stoje u fiokama, isti sistem upravo sada, kad se u Banjaluci donosi presuda protiv Milorada Dodika, ponovo pokreće cirkus hapšenja, pritisaka i kontrole narativa. Sve sa istim ciljem - diskreditacija državnog vrha, podrivanje legitimiteta Republike Srpske, rušenje institucija i očuvanje prozapadne strukture koja Srbiju pokušava da vrati pod svoju kontrolu.

Iako su blokade fakulteta i protestni cirkus pod maskom studentskog bunta uveliko počeli da se raspadaju, pre svega jer je javnosti postalo jasno da iza svega stoji jedna te ista ekipa ljudi finansirana od strane Zapada, taj pokret ne nikada ne urušava do kraja, jer uvek, baš u pravom trenutku, neko iz dubokog paralelnog državnog sistema, obično iz tužilačkih redova, udene neku novu nit koja proteste oživi i opet sve kreće u novi krug.

Baš u tom maniru danas, tačno devet meseci od tragedije, u javnost izlazi vest da je po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadić, a sve u dogovori sa zvaničnicima iz Brisela, uhapšen bivši ministar Tomislav Momirović. Niti je slučajna simbolika datuma, niti činjenica da oni koji mesecima nesebično finansiraju ove proteste dogovoraju i odobravaju hapšenja po Srbiji.

Ovaj čin ne predstavlja rezultat istrage specijalnog tužilaštva, nego početak jedne mnogo dublje operacije državnog udara koji se više ni ne skriva, već se sprovodi u više pravaca- kroz medije, institucije, pravosuđe i kroz bezbednosni aparat.

Uprkos dokazima koje mesecima unazad iznosi advokat Vladimir Gajić, a sve povodom lica koja su potpisala zvanična dokumenta kojim se pušta u rad nesrećna nadstrešnica, mi dobijamo spektakl u kojem se hapse lica koja nisu donela odluke već su ih samo izvršila, dok se prava odgovornost vešto skriva. Milutin Milošević i Nebojša Bojović, osobe koje su garantovale bezbednost, ne samo što nisu obuhvaćene istragom, nego je deo dokumentacije koji se odnosi na njihove potpise izuzet iz predmeta.

Da stvar bude potpuna, u javnost je procurela fotografija na kojoj se ta trojica, Milošević, Bojović i Nenadić, nalaze u opuštenoj atmosferi, što je samo po sebi dovoljno da se svaka ozbiljna istraga hitno preuzme od strane nezavisnog tela.

Ali umesto toga, dobili smo situaciju u kojoj se istraga otima od strane Višeg javnog tužilaštva iz Beograda i stavlja pod kontrolu kompromitovanog tužioca Nenadića, dok se politička pozadina zataškava pod medijskom zavesom, a svako dalje postavljanje pitanja Nenadiću ili Zagorki Dolovac predstavlja kao pritisak na tužilaštvo.

Baš danas je sud Bosne i Hercegovine, pod potpunom kontrolom sarajevskih i spoljnih političkih centara, doneo skandaloznu odluku protiv Milorada Dodika, kojom direktno urušava poziciju Republike Srpske, pokušavajući da oduzme politički legitimitet izabranom predstavniku naroda. Istovremeno Srbija je zauzeta sopstvenom krizom koja traje već devet meseci, i baš na isti datum dešavaju se nova hapšenja, napumpani naslovi i spinovani narativi prozapadnih medija. U istom danu imamo udarac koji ide u sam koren srpskog nacionalnog bića, udar na Republiku Srpsku u trenutku kada su Beogradu vezane ruke unutrašnjim unapred režiranim haosom.

U međuvremenu, mediji pod stranim uticajem ne prestaju da sprovode operativnu zaštitu ključnih aktera, nijedan od njih ne pita ko je potpisao telegram broj , niti vidi nešto sporno što se specijalni tužilac koji vodi istragu nalazi u bliskom zagrljaju sa licima od interesa u vezi slučaja gde je stradalo 16 ljudi, niti zašto je Zagorka Dolovac preuzela predmete u trenutku kada bi isti mogli razotkriti njenu umešanost u sistemsku sabotažu.

Umesto toga, dobijamo kampanju u kojoj se Nenadić predstavlja kao žrtva „režimske hajke“ jer vodi nekoliko slučajeva od najvišeg državnog interesa. Doduše, niko ne pominje da se ti slučajevi nalaze duboko u njegovim fiokama godinama i da ne samo što nema epiloga, nego se istraga preko njega istrage upravljaju u pravcu koji odgovara Zagorki Dolovac njenim nalogodavcima sa kojima je "sve već dogovoreno".

Paralelno sa ovom predstavom u vezi nadstrešnice, gde se na žrtvama gradi čitav jedan novi politički kurs, na drugom kraju, takođe pod kontrolom Nenadića i Dolovac, igra se ništa manje opasna epizoda - slučaj Generalštab. Iza hapšenja direktora Zavoda za zaštitu spomenika, Gorana Vasića, navodno zbog falsifikovanja dokumentacije kojom se zgrada Generalštaba skida sa spiska zaštićenih objekata, stoji isti rukopis. Nenadić, umesto da se istraži ko je zaista naložio uklanjanje zaštite nad simbolom otpora NATO agresiji, istraga se namerno usmerava ka nižim etalonima. Sve to se dešava u momentu kada investicioni fond Donalda Trampa sprema ulazak u projekat, odjednom se pokreće postupak koji sve zaustavlja, ali ne zato što se brani Generalštab, već zato što se iz Brisela želi sprečiti bilo kakav uticaj koji ne dolazi iz istih liberalno-demokratskih krugova.

I kao što u slučaju nadstrešnice nestaju dokumenti, a krivci pravi ostaju netaknuti, jer slučaj se nalazi u rukama tužioca koji je specijalista politički usmeri istragu, stvarni nalogodavci ostaju u senci.

U stvari, Generalštab, kao i nadstrešnica, kao i prethodne tragedije u Ribnikaru i Duboni, postaju alati opozicije i tužilačkog paralelog sistema za destabilizaciju države i kontrolu narativa. Sve to u momentima dok Brisel gasi Republiku Srpsku i istovremeno gradi novu separatističku tvorevinu na prostoru Raške.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije