TEŠKE POSLEDICE ODLUKE SUDA BIH: Presuda Dodiku, presuda Republici Srpskoj

TAČNO četiri godine od kada je u Bosnu i Hercegovinu, kao politički "slepi putnik" banuo Kristijan Šmit, Apelaciono veće Suda BiH potvrdilo je prvostepenu presudu protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, koja glasi: godinu dana zatvora (može da ga otkupi) i šest godina zabrane bavljenja politikom.

Foto: V. Tripić

Time su širom otvorena vrata za četiri scenarija: još krupniji koraci RS ka samostalnosti, sve veća razgradnja unitarne države i ugrožavanje mira i stabilnosti u Bosni ali i u celom regionu. Naravno, paralaleno će se pojačavati pritisci na Beograd da disciplini je rukovodstvo RS. Odmah posle obelodanjivanja presude Dodik je okupio kompletan vrh Srpske obraćajući se na konferenciji za medije, na kojoj je osenčio sve opasnosti koje sa sobom nosi odluka apelacije.

- Nisam počinio nikakvo krivično delo i terete me samo zato što se nisam svideo Šmitu. Nisam ga priznao. Ovo je politička presuda i tek samo jedna stanica ka potpunoj eliminaciji Republike Srpske. Ona je udar na RS i ja je ne prihvatam. Ovo je sramno, nema nikakve veze sa demokratijom, niti sa pravom već samo sa muslimanskim nastojanjima da dominiraju BiH, da eliminišu Hrvate koje smatraju da su već završili, a sada žele da eliminišu Srbe.

Dodik je poručio i da dok je predsednik neće dozvoliti održavanje vanrednih predsedničkih izbora na teritoriji Srpske. 

- Pozivam moje saradnike da odbiju bilo kakvu mogućnost da se sprovedu vanredni izbori za predsednika, da se angažuje policija da ne dozvoli da se organizuje bilo kakvo biračko mesto. Hvala PDP koji je ranije rekao da neće izaći na predsedničke izbore ako oni budu raspisani.

Lider RS precizirao je da će nastaviti da obavlja svoje poslove "dok ne dobije odluku Narodne skupštine i jasan plan kako se kretati i dokle će se ići":

- Mislim da Republika Srpska treba da uzvrati jer se nad nju nadvila opasnost. Oni udaraju na najjače političke ličnosti. Nismo bez alternative. Razmišljaćemo kako ćemo dalje delovati. Srpska neće oklevati da pokaže sposobnost da sama upravlja na svojoj teritoriji. Niti ćemo oklevati da je zaštitimo ali štitićemo i mir. Narod neka ne brine, nijedna puška neće opaliti. Naša snaga je u okupljanju. Prvi čovek RS ocenio je i da je ovakva presuda doneta jer su muslimani u Sarajevu jednog dana seli i izračunali da ističe vreme da BiH naprave onakvom kakvu bi je oni želeli. Naveo je i da je takvu odluku suda kreirala EU, predvođena ambasadorom u BiH Luiđijem Sorekom, želeći na taj nači da upiše makar jednu pobedu posle poraza u Gazi, Ukrajini i u sudaru sa Donaldom Trampom oko carina.

- Moramo da zaštitimo autonomiju i status Republike Srpske i ovo je trenutak da se odbiju evropske integracije. Stranci koji su učestvovali u ovome mogu da pogase telefone što se tiče pozivanja nas, tražim od saradnika da ignorišu EU i evropske ambasadore. Ukoliko se ljudi u Srpskoj sada ne osveste, biće u prilici  da za pet godina dožive egzodus i da postanu dramatična manjina u svojoj kući - kazao je Dodik, koji očekuje potpunu podršku Srbije, najavivši da će se za pomoć obratiti Rusiji i novoj američkoj administraciji.

Političke tenzije otpočele su kada je Šmit svojim kontroverznim zakonom namerio da se sva imovina Republike Srpske "upiše" na BiH. Nakon što je Banjaluka odbila da prihvati odluke Ustavnog suda BiH koji je prihvatio formulaciju "državna imovina BiH", iako ona ne postoji u Dejtonskom sporazumu, već imovina pripada entitetima, RS je polovinom 2023. godine donela Zakon kojim ne prihvata odluke Ustavnog suda BiH i odluke nemačkog diplomate. Onda su usledile odluke Šmita kojim je poništavao zakone RS i nametnuo izmene Krivičnog zakonika BiH gde se svi oni koji ne poštuju njegove odluke kažnjavaju zatvorom od jedne do pet godina i zabranom političkog delovanja. Kako je Dodik po slovu svoje funkcije potpisivao ukaze o proglašavanju zakona, što je i njegova ustavna nadležnost, tako je i formiran predmet protiv njega "zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika".

Suđenje Dodiku i direktoru "Službenog glasnika RS" počelo je u februaru prošle, a završilo se krajem februara ove godine kada je doneta prvostepena presuda. Proces su pratile mnoge kontroverze, od promene sudija, pa je suđenje tako vodila Sena Uzunović, ratni sudija iz Konjica i bivši član tzv. Armije BiH. Takođe sud je odbio da Šmit bude svedok i nije prihvatio da tužilaštvo mora dostaviti originalni Dejtonski sporazum kao dokaz, već je prihvatao prevode sporazuma koji su pronađeni na sajtu UN. Odmah po objavljivanju prvostepene presude usledio je i novi proces protiv Dodika, Nenada Stevandića, predsednika Narodne skupštine RS i Radovana Viškovića, premijera RS, jer su institucije Srpske usvojile nekoliko zakona kojim zabranjuju rad Suda BiH, Tužilaštva BiH i Agencije za istragu i zaštitu BiH (SIPA) na njenoj teritoriji.

Zbog toga je pomenutom trojcu određen jednomesečni pritvor od strane Suda BiH jer se nisu odazvali pozivu za saslušanje, a iz Sarajeva je traženo od Interpola da raspiše crvenu poternicu za njima. Nakon što je policijska organizacija to odbila, zvaničnici RS se nisu kretali po Federaciji BiH. Pre desetak dana sva trojica su se pojavila u Sudu BiH koji im je ukinuo pritvor i obrisao poternicu za njima na području BiH.

HRONOLOGIJA SARAJEVSKOG PROCESA

• INSTITUCIJE Republike Srpske odlučile su početkom 2023. da odgovore na plan otimanja njene imovine, jer je Ustavni sud BiH počeo da prihvata apelacije bošnjačkih političara kojima se tražilo da se sva imovina u BiH proglasi državnom. U Dejtonskom sporazumu piše da su vlasnici imovine u BiH entiteti na čijoj teritoriji se ona nalazi.

• KRISTIJAN Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg RS ne priznaje, najavio je početkom 2023. da će nametnuti Zakon o državnoj imovini Bosne i Hercegovine, po kom sva imovina pripada BiH. • ODGOVOR institucija Srpske bila je sednica Narodne skupštine i usvajanje Zakona o neprimenjivanju presuda Ustavnog suda BiH i Šmitovih odluka na teritoriji RS. Predsednik Srpske Milorad Dodik, u maju 2023, potpisao je ukaz o stupanju na snagu Zakona o neprimenjivanju presuda Ustavnog suda BiH i odluka visokog predstavnika. “Službeni glasnik RS”, čiji je direktor Miloš Lukić, objavio je ovaj dokument.

• SEDAM dana kasnije, Šmit je nametnuo izmene Krivičnog zakonika BiH kojima je uveo novo krivično delo - nepoštovanje odluka visokog predstavnika u BiH. Propisao je kaznu zatvora od jedne do pet godina i zabranu političkog delovanja. Nametnute izmene zakonika objavljene su prvo na sajtu OHR (Kancelarija visokog predstavnika u BiH), a nakon nekoliko dana i u “Službenom glasniku BiH”.

• TRI meseca nakon što je Šmit nametnuo krivično delo reagovalo je Tužilaštvo BiH: podignuta je optužnica protiv Dodika i Lukića. Ona je potvrđena 11. septembra 2023. godine, 20 dana nakon što je početnu verziju Sud vratio Tužilaštvu BiH na doradu, jer “tužioci nisu detaljno opisali koja su krivična dela počinili Dodik i Lukić”.

• SUĐENjE je počelo decembra 2023, kada su Dodik i Lukić odbili da se izjasne o krivici, navodeći da ne razumeju optužnicu i da veruju da je osuđujuća presuda već doneta. Odbrana je ukazivala da krivično delo za koje se Dodik tereti ne postoji, jer je Šmit “nelegalan visoki predstavnik”.

• GLAVNI pretres Dodiku i Lukiću pred Sudom BiH počeo je 5. februara 2024. čitanjem optužnice. Iz Tužilaštva je poručeno da je optužnica bazirana na “nesprovođenju odluka visokog predstavnika”, dok je odbrana navela da je postupak usmeren protiv ustavnih organa RS, s ciljem da se Dodik skloni iz političkog života u BiH.

• DOKAZNI postupak završen je 5. februara ove godine. Suđenje je obilovalo nelogičnostima - od retroaktivne primene izmena Krivičnog zakonika, do odluke Suda da ne dopusti da Šmit bude svedok. Tužilaštvo nije predočilo nijedan dokaz da je Šmit legitiman visoki predstavnik, niti su dostavili orginalni Dejtonski sporazum.

• PRVOSTEPENA presuda doneta je 26. februara ove godine, kojom je sud BiH oslobodio Lukića od optužbe da je počinio krivično delo neizvršavanje odluke visokog predstavnika, dok je Dodika proglasio krivim za isto delo i osudio ga na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog rada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije