NARCIZAM MALIH RAZLIKA: Ima li razlike između blokadera koji terorišu narod i Narodnih patrola koje su lovile migrante

GRAĐANSKI, liberalni deo društva (kako sebe zovu), tada je, s pravom, o patrolama govorio s gnušanjem, i pozivao državu i javnost da takvo ponašanje, zastrašivanje pojedinaca u ime političkih ciljeva i njihovo "prevaspitavanje", osude i zaustave. Ali svi oni danas isto ponašanje blokadera odobravaju - ili ćute!

Foto: Printscreen

Svedoci smo poslednjih dana da grupe blokadera špartaju gradovima, najviše u Beogradu i Novom Sadu, i odlaze pred zgrade u kojima stanuju njihovi neistomišljenici, a nekad im i bukvalno dolaze na kućna vrata, kao u slučaju novosadskog gradonačelnika Žarka Mićina, kome su uzeli otirač i ritualno ga rastrgli na ulici.

Pretnja nasiljem

Ono što se u režiji blokadera dešava na našim ulicama u političkoj teoriji, sociologiji i kriminologiji naziva se terorom. Teror se, naime, definiše kao „upotreba nasilja ili pretnji nasiljem u cilju zastrašivanja ili prisiljavanja pojedinca ili vlasti da preduzmu ili ne preduzmu određene radnje često sa političkim ili verskim motivima“.

Dolazak na prag političkog protivnika je pretnja nasiljem na više nivoa. On predstavlja poruku „znamo gde živiš, uvek možemo da te nađemo“; kad mediji, kao što to čine Šolakovi, prenose takve skupove, adresu žrtve čine javnom i dostupnom svima; preteći povici i parole koji se tom prilikom izvikuju akt su verbalnog nasilja; nekontrolsiana i bezobzirna rulja koja odlazi u takve posete po prirodi stvari na ivici je od eksplozije koja bi se manifestovala razbijanjem prozora ili upadom u stan…

Kako smo došli do ovog stepena nasilja u političkoj borbi?

Zastrašivanje neistomišljenika grupama koje im dolaze na vrata prirodna su evolucija dosadašnjih blokaderskih metoda: počelo je stajanjem na raskrsnicama i zasutaljanjem saobraćaja, nastavilo se zasipanjem ulica smećem i prevrnutim kontejnerima, demoliranjem prostorija SNS i državnih institucija… pa sada precizno adresirane pretnje. Sa ciljem zaustavljanja države Srbije  bezobrazno i bezobzirno su zanemareni interesa njenih građana.

To najbolje ilustruju reči Vladane Putnik Price, predvodnice grupe koja je u utorak uveče u Beogradu dolazila pod prozore Dejana Vuka Stankovića, ministra prosvete, Gorana Vesića, bivšeg ministra, i Suzane Vasiljević, savetnice za medije predsednika Srbije. U uključenju u program N1 sa lica mesta, ona je poručila:

"Zborovi su odlučili da na ovaj način prevaspitavamo neodgovorne funkcionere koji nemaju svest o svojoj odgovornosti. Mi ne targetiramo članove porodica, već odgovorne pojedince bez samoodgovornosti, koji su dozvolili da ljudi izgube živote", rekla je Purtnik Prica, inače zaposlena kao viši istraživač na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

A onda dodala:

"Pritisak na pojedince bi mogao da bude i gori. Ovo je samo blaži način da te pojedince opomenemo", naglasila je ona.

Očigledan cinizam

Tako je nasilni karakater ovih "manifestacija" s političkim ciljevima još jednom ogoljen, kao i očigledan cinizam s kojim se tvrdi da se ne „targetiraju članovi porodice“, nego samo pojedinci. Deca i ostali ukućani su samo „kolateralne žrtve“.

Vladana Putnik Prica nije jedina koja ovih meseci učestvuje u nasilju maskiranom "višim" političkim i "patriotskim" ciljevima. A i nemoguće je, kad se govori o najnovijem talasu nasilja blokadera, izbeći paralelu sa slučajem sada skrajnutih Narodnih patrola.

Da podsetimo, u februaru 2020. godine Damjan Knežević organizovao je grupu nepoznatih muškaraca koja je u večernjim časovima zaustavljala migrante i izbeglice u Beogradu i „prevaspitavala ih“. "Obaveštavali" su ih da im "zabranjuju kretanje", uz poruku da će "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce".

Građanski, liberalni deo društva (kako sebe zovu), tada je, s pravom, o patrolama govorio s gnušanjem, i pozivao državu i javnost da takvo ponašanje, zastrašivanje pojedinaca u ime političkih ciljeva i njihovo "prevaspitavanje", osude i zaustave. Ali svi oni danas isto ponašanje blokadera odobravaju - ili ćute!

Sigmund Frojd pisao je o "narcizmu sitnih razlika", i taj je koncept uveliko korišćen u objašnjavanju krvavih ratova na prostoru bivše Jugoslavije:

"Upravo minorne razlike kod inače sličnih naroda čine osnovu za njihova međusobna neprijateljska osećanja“, pisao je Frojd

Pojednostavljeno, mrzimo se jer smo gotovo isti! Tako su Damjan Knežević i Vladana Putnik Prica dve strane istog novčića, dva pola istog patološkog ponašanja kakvo, nažalost, buja jer nalazi pogodno tle u mutnim vremenima. I nažalost, može da ima i vrlo ozbiljne posledice.

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije