Ustavnom sudu podneta Inicijativa za ocenu ustavnosti člana Zakona o Visokom savetu sudstva

ADVOKAT Vladimir Gajić podneo je Ustanovom sudu Inicijativu za pokretanje postpuka za ocenu ustavnosti člana 20. Zakona o Visokom savetu sudstva.

Foto: Printskrin

Inicijativu prenosimo u celosti. 

Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 20. st. 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, broj 10/2023)

"Visoki savet sudstva čini 11 članova, i to: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji je član Saveta po položaju (član 151. Ustava). 

Članom 20. st. 1 i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, broj 10/2023), uređen je način odlučivanja ovog organa, odnosno potrebna većina za donošenje odluka. Stavom 1. ovog člana propisano je  da se odluka Saveta donosi većinom glasova svih članova, a stavom 2. istog člana  da odluku o izboru predsednika i potpredsednika Saveta, odluku o izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, odluku o razrešenju predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i odluku o razrešenju sudije, Savet donosi većinom od osam glasova.

Iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da je za donošenje odluke potrebno da za nju glasa većina od šest članova Visokog saveta sudstva, osim ako se radi o izboru predsednika i potpredsednika Saveta, izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, razrešenju predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i razrešenju sudije, u kom slučaju je potrebno da za odluku glasa osam članova Saveta.

To dalje znači da je za donošenje većine odluka dovoljan glas šest sudija koji su članovi Saveta, odnosno da glas članova Saveta iz reda istaknutih pravnika nema nikakvog uticaja na proces odlučivanja u Savetu.

Glas članova Saveta iz reda istaknutih pravnika bitan je samo prilikom donošenja odluka o izboru predsednika i potpredsednika Saveta, izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, razrešenju predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i razrešenju sudije, u kom slučaju je potrebno da za odluku glasa osam članova Saveta. Čak i u ovim izuzetnim situacijama, potreban je glas samo jednog istaknutog pravnika, jer u Savetu ima ukupno sedam članova iz reda sudija: šest izbornih članova i predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju.

Najdrastičnija posledica ovakvog načina odlučivanja ispoljava se prilikom donošenja odluke o prestanku funkcije člana Saveta (član 56. Zakona o Visokom savetu sudstva). Imajući u vidu da u članu 20. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva nije navedeno da se odluka o prestanku funkcije člana Saveta donosi većinom od osam glasova, proizlazi da se i ta odluka donosi većinom od šest glasova. Primenom navedenih zakonskih odredaba, šest članova Saveta iz reda sudija može doneti odluku o prestanku funkcije člana Saveta iz reda istaknutih pravnika, iako je za izbor člana Saveta iz reda istaknutih pravnika potrebna dvotrećinska većina narodnih poslanika u Narodnoj skupštini (član 151. Ustava). 

Odredbama člana 20. st. 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva narušava se i  jedinstvo pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava.

Naime, Visoki savet tužilaštva ima isti broj članova i identičnu strukturu članova kao i Visoki savet sudstva. Pet članova Visokog saveta tužilaštva su javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri člana su istaknuti pravnici koje bira Narodna skupština, a ministar nadležan za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac su članovi po položaju (član 163. Ustava). Nadležnosti koje ima Visoki savet tužilaštva u odnosu na javne tužioce, glavne javne tužioce i  organizaciju javnog tužilaštva, odgovaraju nadležnostima koje ima Visoki savet sudstva u odnosu na sudije, sudije porotnike, predsednike sudova i organizaciju sudstva (član 17. Zakona o Visokom savetu sudstva i član 17. Zakona o Visokom savetu tužilaštva).

Suprotno načinu odlučivanja u Visokom savetu sudstva u kom je pravilo većina od šest glasova, u Visokom savetu tužilaštva je obrnuto.

Pravilo je da je za donošenje odluke potrebno da za nju glasa osam članova Visokog saveta tužilaštva, a samo se odluke o pojedinim pitanjima donose većinom od sedam i šest glasova.

Odluka Saveta donosi se većinom od osam glasova (član 20. stav 1. Zakona o Visokom savetu tužilaštva). Izuzetno od stava 1. ovog člana, odluku u disciplinskom postupku, osim u disciplinskom postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca, o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, o izuzeću ili udaljenju Vrhovnog javnog tužioca, Savet donosi većinom od sedam glasova (član 20. stav 2. Zakona o Visokom savetu tužilaštva). Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, odluku u disciplinskom postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca Savet donosi većinom od šest glasova (član 20. stav 3. Zakona o Visokom savetu tužilaštva).

Citirane odredbe Zakona o Visokom savetu tužilaštva su u skladu sa potrebom da se obezbedi jednakost izbornih članova Saveta u njihovim pravima nezavisno od toga da li se radi o izbornim članovima iz reda javnih tužilaca ili izbornim članovima iz reda istaknutih pravnika, dok se osporenim odredbama člana 20. st. 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva legalizuje preglasavanje članova Saveta iz reda istaknutih pravnika i njihovo potpuno obespravljivanje prilikom donošenja najvažnijih odluka iz nadležnosti Saveta.

Uzimajući u obzir sve napred navedeno, a naročito imperativ jedinstva pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava, predlažem Ustavnom sudu da donese rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti člana 20. st. 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, broj 10/2023), kao i da nakon sprovedenog postupka donese odluku kojom utvrđuje da navedene zakonske odredbe nisu u skladu sa Ustavom." 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije