U SLAVU TE VIDOVDANSKE ALI I MODERNE SRBIJE! Beseda profesora Vladana Petrova

PROFESOR Vladan Petrov održao je govor na dodeli vidovdanskih odlikovanja.

Foto: Novosti

- Akademski život jednog univerzitetskog profesora odvija se po pravilu u svetom trojstvu - nastava, ispiti, studenti. Moj akademski život na Pravnom fakultetu počeo je na Vidovdan 2001. godine. Tog dana kada je tadašnja vlast, protivno Ustavu, a za račun nacionalne sramote koja živi doveka izručila predsednika MIloševića Haškom tribunalu, položio sam usmeni magistarski ispit. Tog Vidovdana izvojevao sam malu akademsku pobedu. Sa druge strane, tog Vidovdana, neki politički moćnici utisnuli su sramni žig u identitetsku matricu našeg naroda, bez njegovog konsultovanja i bez njegove saglasnosti. Moguće je Vidovdanu pridavati različita značenja, ali samo je jedan pravi i nepromenjivi u univerzalni smisao. Profesorka Zlata me je učila da gde god bio ne skidam pogled sa fakultea i ne odričem se studenata i profesorskog dostojanstva. Neće vas studenti pamtiti po naučnim radovima, pamtiće vas po neumornoj posvećenosti i argumentovanoj doslednostikojima ste otvarali njihove životne vidike, govorila je profesorka tihim drhtavim glasom. Na tim principima počiva moj, lični, akademski Vidovdan. Vidovdan se dakle prepoznaje u mnogim oblicima i u različitim ljudskim delatnostima, ali je samo jedan univerzalni smisao. Početkom decembra prošle godine, na ulaz u fakultetsku zgradu iscrtane su krvave šake, nastava otkazana, potom i ispitni rok, a fakultet je postao svlasan u avetinjski sivoj plenumskoj praznoći. Mali broj profesora organizatora blokada koji su neke studente stavili u službu svojih političkih ciljeva izvršili su udar na pravu autonomiju unverziteta, a nje nema niti je igde u svetu može biti bez ispita, prava studenata na obrazovanje i na ljudsko dostojanstvo. Većina profesora nije prepoznala tu igru iskrivljenih ogledala, privid akademskog života u kojoj profesori prestaju da budu profesori, a neki studenti navodno postaju predvodnici strateških društvenih promena. Umesto akademske slobode - akademsko ropstvo, umesto akademske autonomije kao nezavisnosti od politike - kvazi autonomija i platforma za političko delovanje. Upoznao sam u ovih sedam meseci ljude gotovo različite po svemu, osim po jednom - snažno izraženom osećanju patriotizma i svesti da je poredak u opasnosti, ne samo onaj akademski, nego i onaj najdublji identitetski. Ti ljudi postali su saborci, vidljaivi i nevidljivi. Neki vidljivi su danas su tu, među odlikovanima. S početka za fakultet i univerzitet, za sve studente bez razlike, za njihove roditelje, za zabrinute ljude, borba se vremenom preobrazila rečima Svetog Vladike Nikolaja "u duhovno vojevanje", sa imperativom pobediti ili poražen biti. Upravo to duhovno vojevanje ne zarad sebe već radi opstanka zajednice, njenog jedinstva i dostojanstva u vremenu koj, su prošlost, sadašnjost i budućnost na velikoj proveri i iskušenjima, jeste pravi i nepromenjivi i unniverzalni smisao Vidovdana. Naš Vidovdan nije mitologizirana borba protiv izmiljenog neprijatelja kako neki to zlonamerno i danas predstavljaju. To je podvižništvo najvišeg reda koje se ne prekida i ne prestaje. Mogu nas s toga neretko anonimni i nezadovoljni ljudi provocirati i nazivati svakakvim imenima, pripisivati svakakva nedolična svojstva našim najbližima, pretiti im, vređati naše svetinje i napadati stubove kulture. Mogu pozivati na nasilje i prizivati na razne protivpravne radnje, Vidovdan međutim traži od nas da budemo usresređeni na naš posao, sabrani i dovoljno trpeljivi. Neko će reći da je to preterana tolerancija, da je to slabost. Nije. To je svest odgovornosti za naš narod, to je vizija i pogled u budućnost. To je pravi smisao Vidovdana. Ipak, ne smemo toliko biti trpeljivi da bi smo dozvolili da blokade postanu normalnost i da organizovani haos trajno odnese prevagu nad uređenom državom. Ne smemo biti toliko trpeljivi da bilo kome dozvolimo da našu državu naziva drugčije nego pravim imenom i da naš narod obeležava bilo kojim drugim nego zavetnim obeležjem. Slobodarska Srbija, samo je zavet slobode pravi smisao Vidovdana. U toj vidovdanskoj Srbiji, širokoj kao naše Kosovo i naša Vojvodina, svetoj kao Lazariac, ravanica, Manasija ili Studenica, stamenoj kao smederevska, niška ili kalemegdanska tvrđava, dostojanstvena kao freske u našim Sopoćanima, velelepnoj kao Hram Svetog Save ili Crkva Svetog Marka, evropskoj kao jedan od prvih evropskih Ustava, slavimo i u vekovima ćemo slaviti pobedu razuma ogoljenom silom, odanosti nad izdajom, mudrosti nad lukavstvom, institucija nad nasiljem, slobode nad okupatorskom, svetlosti nad tamom, duha nad materijom, života nad smrću. Pobedu pravog, sabornog i državotvornog i narodnog patriotizma, a lažnog, sebičnog i odnarođenog elitizma. U slavu te vidovdanske ali i moderne Srbije, suverene, nacionalno osvešćene, vojno repektabilne, spoljno-politički mudre, ekonomski prosperitetne, politički stabilne, instutucionalno odgovorne, u uvek spremne na društveni dijalog i uvažavanje različitih mišljenja u ime svih odlikovanih, uvaženi gospodine predsedniče, hvala Vama i našoj državi na nedovoljno zasluženoj i visokoobavezujućoj časti koju ste nam ukazali. Živela Srbija!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije