VLADA U BERLINU TRAŽI DA SE U EU UKINE PRINCIP JEDNOGLASNOSTI U ODLUČIVANJU: Veto šansa ili kočnica za nas

PREGOVARAČKI proces Srbije sa EU, koji već godinama funkcioniše kao pokretna meta, dobija još jednu otežavajuću okolnost, a nakon što je u Briselu ponovo otvoren front oko starog pitanja - ukidanja prava veta državama članicama u procesu odlučivanja.

Foto: Shutterstock

Naime, nova vlada u Berlinu, koju predvodi kancelar Fridrih Merc, zalaže se da ne bude prijema novih zemalja i proširenja na Zapadni Balkan sve dok Unija ne reši svoja najvažnija pitanja, a jedno od njih odnosi se i na promenu načina glasanja u Briselu, i to su ugradili i u koalicioni sporazum.

Berlin se, inače, već duže zalaže da se koncept konsenzusa promeni u koncept kvalifikovane većine, a Mercov kabinet vratio je to pitanje u fokus, naročito posle ozbiljnih zastoja u donošenju odluka u Briselu u vezi sa Rusijom i ratom u Ukrajini, a koje su pojedine članice, poput Mađarske stopirale. Njihov argument je i da bi svako novo punopravno članstvo, a bez promene načina odlučivanja, sa sobom donelo i dodatno pravo veta u Evropskom savetu u onim oblastima politike gde se zahtevaju jednoglasne odluke.

Međutim, ima zemalja koje se protive tome da im se oduzme mehanizam blokade zajedničkih odluka, a na to je posle sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom juče ukazao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik:

- Imamo situaciju da je kancelar Merc rekao da neće dozvoliti proširenje EU zemljama Balkana dok Evropa ne reši svoja najvažnija pitanja, a jedno od njih jeste i način kako se odlučuje u Evropi. Ima zemalja koje to neće. Da li to znači da će posle toga preživeti EU? Da, preživeće, možda će biti redukovana ali će preživeti. Da li mi treba da zbog toga da stanemo na EU putu? Ne treba. Ali to ne znači da samo budemo puki izvršioci politike iz Brisela - rekao je Dodik.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas rekla je tokom nedavne posete Lavovu da Brisel pravi "plan B" kako da zaobiđe mađarski veto, kada je reč o evropskim integracijama Ukrajine, ali nije htela da otkriva detalje šta bi bila zamena za "princip jednoglasnosti" u odlučivanju. Jer, prema ugovorima EU, pregovori o pristupanju Uniji zahtevaju jasnu i nedvosmislenu podršku svih 27 zemalja članica za svaki ključni korak u procesu. Takođe, za promenu načina odlučivanja potrebna je jednoglasna odluka svih, odnosno da nijedna od članica na to ne uloži veto.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za "Novosti" da je zalaganje Mercove vlade za uvođenjem kvalifikovane većine u odlučivanju nastavak politike prethodne vlasti u Berlinu i da to ne treba nužno protumačiti kao zamrzavanje procesa proširenja:

- Za otvaranje i zatvaranje pregovora o članstvu potreban je konsenzus svih, to stoji u osnivačkim ugovorima EU, da bi se to menjalo morali bi da se izmene ključni sporazumi. Ono za šta se Nemačka zalaže, to je da se za tehničke korake, dobijanja merila, otvaranje klastera zaobiđe jednoglasnost i pređe na odlučivanje kvalifikovanom većinom, koja podrazumeva 55 odsto država članica, koje čine 65 odsto populacije EU.

Subotić podseća da je sedam članica EU blokiralo odluku da Srbija otvori klaster 3, a da postoji kvalifikovana većina kao metoda odlučivanja, naša zemlja bi dobila "zeleno svetlo" za to.

D. M.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije