"VELIKA ALBANIJA" SADA BEZ OBLANDI: Odličnim izbornim rezultatom Berišinog bloka u Tirani zacementirana ideja koja može da zapali Balkan

OPASNA ideja, koju je šef vlade u Tirani Edi Rama uz dekor "velikoalbanskog projekta" promovisao u Peći još pre sedam godina - da se svi Albanci na prostoru Zapadnog Balkana ujedine do kraja 2025. - posle rezultata parlamentarnih izbora održanih u Albaniji u nedelju praktično je duboko zacementirana u politički život ove zemlje.

Foto: Printskrin

Naime, Rama, koji je na biralištima obezbedio četvrti premijerski mandat, dobio je snažnu opoziciju, drugoplasiranu koaliciju Demokratske partije Saljija Beriše, ali samo na domaćem planu. Na spoljnom, u Beriši, desničarskom političkom veteranu kojeg Srbi baš i ne pamte po dobru i koji je bio predsednik albanske vlade kada je Priština 2008. proglasila nezavisnost tzv. Kosova, imaće saveznika u pokušaju da ostvari ideju koja je pretnja ne samo za Srbiju već i ceo region.

Prema peliminarnim rezultatima izbora, Ramini socijalisti osvojili su većinu i pripašće im 79 od 140 poslaničkih mandata, ali im je "za petama" dugogodišnji ljuti rival Beriša, čijoj koaliciji "Alijansa za veličanstvenu Albaniju" je pripalo 54 mesta u parlamentu i to uglavnom zahvaljujući obećanjima o stvaranju "velike Albanije".

Kada je reč o nacionalnim aspiracijama, Rama i Beriša su praktično na istoj liniji - obojica žele Albance na Zapadnom Balkanu pod istim kišobranom - ali bi do toga da dođu različitim taktikama. Beriša, koji je inače proglašen "personom non grata" u SAD i Velikoj Britaniji zbog navodnih veza s organizovanim kriminalom i korupcijom, na tvrdim je pozicijama nacionalizma i šovinizma. U kampanji je obećavao da će ako dođe na vlast "pocepati i baciti u smeće" sporazum o Otvorenom Balkanu, inicijativi koju su pokrenuli Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

FOTO: N. Paraušić

S druge strane, Rama po mnogima igra dvostruku igru: jedna ruka mu je ispružena za regionalnu saradnju, a iza leđa "drži fige", stalno podgrevajući, kako kaže, "san o stvaranju velike Albanije". Rama je još februara 2018. u govoru u prištinskom parlamentu, prilikom obeležavanja 10. godišnjica proglašenja kosovske "nezavisnosti", predložio da Priština i Tirana imaju zajedničkog predsednika i zajedničku monetu kao "simbol nacionalnog jedinstva". Samo nekoliko meseci kasnije, u novembru iste godine, na zajedničkoj sednici dve vlade u Peći, u prisustvu tadašnjeg prištinskog premijera Ramuša Haradinaja predstavio je svoj nacionalni projekat o ujedinjenju Albanaca, a koji bi započeo udruživanjem Albanije i tzv. Kosova. Pozive da se izradi strategija ujedinjenja ponavljao je posle u više navrata, dodajući neretko još začina u uzavreli kosovski lonac, poput poziva da "Srbija prizna Kosovo i zatraži oproštaj za ratne zločine počinjene na njegovoj teritoriji".

Istoričar Srđan Graovac kaže za "Novosti" da se sada ideja "velike Albanije" otvoreno promoviše u Tirani:

- Ona je postala sastavni deo politike svih ključnih faktora na albanskoj političkoj sceni. To je misija establišmenta i glavnih političkih činilaca albanske scene, to su nam ovi izbori pokazli, da je ideja "velike Albanije" sada predstavljena na velika vrata, više se ne uvija u oblande, već se promoviše otvoreno i jasno.

Graovac kaže da je Rama i do sada imao jasnu politiku "velike Albanije", samo je smatrao da nije sazreo momenat za njenu realizaciju.

- Međutim, spoljnopolitičke okolnosti se menjaju, svedoci smo toga da se dosadašnji međunarodni poredak urušava, i da stari princip o nepromenjivosti granica više nije toliko čvrst. U novom poretku ne znamo kakav će biti odnos prema tom pitanju, on će se definisati i u skladu sa odnosom prema sukobu u Ukrajini. Kada se svet menja svako vidi šansu za sebe i naravno da su albanske političke elite pohitale u tom pravcu da predstave svoje ključne nacionalne ciljeve kako bi što bolje pozicionirale svoju politiku u susret promenama koje dolaze.

Analitičar Ognjen Gogić ukazuje za "Novosti" da je Rama pragmatičan političar i da hoće da bude lider koji će da uvede Albaniju u EU i da zato često koristi pretnju "velikom Albanijom" kao ucenjivački mehanizam prema Briselu da ubrza proces evrointegracija:

- On je i ranije time podizao cenu i sebi i Albaniji, u smislu da ako EU neće da pomogne Tirani uvek psotoji alternativa, u ovom slučaju stvaranje "velike Albanije". Sada mu na ruku ide i izborni rezultat Beriše, koji se otvoreno zalaže za ujedinjenje Albanaca, kao dodatni argument za Brisel - da je to alternativa ukoliko EU nastavi sa kočenjem Albanije.

DUŽE OD TRI MESECA TRAJE INSTITUCIONALNI VAKUUM NA KiM

KVINTA REŠAVA KRIZU U SKUPŠTINI

U INSTITUCIONALNU krizu u Prištini, gde ni posle tri meseca od parlamentarnih izbora ne uspeva da se konstituiše parlament i izglasa vlada, juče su se umešali i ambasadori zemalja Kvinte na KiM. Oni su se sastali sa premijerom privremenih institucija u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem.

U nedelju je propao 14. pokušaj da se formira novi saziv skupštine. Koplja se i dalje lome oko kandidata Kurtijevog "Samoopredeljenja" Aljbuljene Hadžiju za predsednicu zakonodavnog doma i zahteva da se za nju glasa tajno, što opozicija ne podržava, pa je sednica prekinuta posle samo četiri minuta. Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja obratila se juče Ustavnom sudu u Prištini zbog insistiranja "Samoopredeljenja" na tajnom glasanju i zatražila tumačenje promene načina glasanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije