NEĆE MOĆI, Ima li istina većinu?

KOME od koristi može biti da se u javnom prostoru guše glasovi i ideje, čak i kada su potpuno marginalizovani i izolovani, koji su sporni sa gledišta uspostavljenog glavnog toka? Onome ko se bori za istinu, ili onome ko želi da nametne svoju "istinu" kao dogmu?

Foto Z. Jovanović

Naučnik mora da bude sam, ako je u pravu - izjavio je 2011, primajući Nobelovu nagradu za hemiju, izraelski naučnik Dan Šehtman, priznat sa trideset godina zakašnjenja i posle trideset godina ismevanja i progona. On je jednog jutra, u aprilu 1982. u laboratoriji u Baltimoru na ekranu elektronskog mikroskopa primetio kristalnu strukturu kakva "ne bi smela" da postoji - uređena, ali bez ponavljajućeg obrasca, što je simetrija zabranjena prema svim dotadašnjim saznanjima u kristalografiji.

Kada je rezultate pokazao kolegama, biva ismejan. Čuveni nobelovac Linus Poling mu je dobacio: "Ne postoje kvazikristali, postoje samo kvazinaučnici". Od tog dana, Šehtman postaje naučni izopštenik - izbačen je iz svog istraživačkog tima, časopisi mu vraćaju radove sa komentarima da "protivreče aksiomima". U naučnim kuloarima šapuće se da je ili lud, ili nesposoban. Ali on nastavlja. Meri, fotografiše, ponovo izrađuje uzorke.

Dok drugi sede u sigurnoj luci starih paradigmi, on uporno traži objašnjenje za nešto što "biti ne može".

Nažalost, istorija svetske nauke je prepuna ovakvih primera odbacivanja i progona naučnika koji su bili u pravu. Od Galilea i Kopernika, preko Ignaca Semelvajsa, mađarskog lekara koji je u prvoj polovini 19. veka ubeđivao ljude da treba da peru ruke, do Berija Maršala, Australijanca kojem su se rugali kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka počeo da tvrdi da stomačne čireve uzrokuju bakterije, a ne stres i začinjena hrana (za šta je, takođe 2005. dobio Nobelovu nagradu) ili Kineskinje Tu Joujou koju su nazivali "vračarom" jer je lek za malariju ("artemizinin") još početkom sedamdesetih godina prošlog veka našla u tradicionalnoj kineskoj medicini (Nobelova nagrada 2015).

I onda vam se pojavi veliki borac za slobodu, uključujući i slobodu mišljenja, koji se protivi mišljenju ako je ono izvan glavnog toka, profesor sociologije Aleksej Kišjuhas, koji za isto tako navodno slobodarski portal "Cenzolovka", piše da je ukrštanje mišljenja koje se smatra jeretičkim sa onim koje je "opšteprihvaćeno" stvar "lažne ravnoteže".

Tvrdi, na primer, da ako 97 posto naučnika veruje da su klimatske promene plod ljudske aktivnosti, onda onih preostalih tri posto nema šta u vezi sa tim da se pita, odnosno da im treba dati baš toliko - tri posto - prostora da svoje ideje iznesu. To je veliki napredak, mora se priznati, u odnosu na vreme Galilea, Kopernika i inkvizicije, ali je duh isti.

"Drugim rečima, nema stvarne 'dve strane' o ovom pitanju. Ili, ukoliko ima i želimo da budemo statistički, intelektualno i medijski pošteni, u TV studio moramo dovesti 97 jednih i troje drugih da 'debatuju'. I što je apsurdno, baš kao i ideja ili obmana o - dve strane", piše on u rubrici koja se, ironije li, zove "Etika". "Nešto slično se dešava u našoj Republici kada (retki preostali) mediji žele debatu o studentskim protestima. Pa jednu stranu čine studenti/profesori u blokadi, a drugu studenti/profesori koji 'žele da uče' (popularno: Ćaciji)", dodaje on, onako etički, ističući da su s jedne strane "nebrojeni" profesori i studenti koji podržavaju blokade, a sa druge strane navodi tri profesora i jednog studenta. Ispravnije bi bilo reći, međutim, da su ovi prvi "neprebrojani", jer, podsetio bih vas, svaki put kada je postojala "opasnost" da se prebroje - oni su to sprečavali, uključujući i hakerskim napadima. Poenta i jeste da ostanu neprebrojani kako bi delovalo kao da su "nebrojeni".

Kišjuhas upozorava da ne može biti ravnopravne debate između "po jednog astronoma i astrologa, istoričara i teoretičara zavere, epidemiologa i antivaksera... Ili jedne studentkinje u blokadi i - jednog 'ćacija'", jer "laž o 'dve strane' nije samo loše novinarstvo, već i političko oružje koje razvodnjava kritiku, relativizuje nepravdu i stvara osećaj da se ništa ne može promeniti". Već se ovde vidi jedan ne objektivan, nego ideološki teško obojen pristup problemu. Slično Polingu i njegovom blaćenju Šehtmana kao "kvazinaučnika", i Kišjuhas drugu stranu omalovažava posprdnim nazivima - astronom i "astrolog", istoričar i "teoretičar zavere", epidemiolog i "antivakser" i - studentkinja u blokadi i "ćaci". Koliko je "rupa" bilo u priči "uglednih epidemiologa" o vakcinama za kovid 19 se već otkriva, a bojim se da će se puna istina tek saznavati u godinama koje su pred nama, ali zar istini, ako je ona čvrsta, može smetati drugačije mišljenje?

Ako je ovo istina, onda ni Kišjuhas, ni "Cenzolovka" ne bi smeli da se bune zbog, na primer, "nedovoljne zastupljenosti" njihovih političkih favorita na Javnom servisu, jer onda ih treba pozivati u skladu sa procentom glasova koji su dobili na izborima, pa ne može biti ravnopravne debate između nekoga ko ima 112 mandata (SNS koalicija) i nekoga ko ima 12 mandata (SSP). Ili, na primer, po logici 97-3, da li zagovornika prava homoseksualaca treba u debati da bude između dva i pet posto? I tako dalje. Jasno vam je da je ova logika, kako da kažem, čista "budalaština", da citiram Kišjuhasa. Zapravo, čak ni to, nego poziv na jednoumlje, jer se ovom metodom može eliminisati svako mišljenje koje nekome nije po volji. Jedini lažni dijalog je onaj koji Kišjuhas zagovara - između istomišljenika. Uostalom, i sam Kišjuhas kaže: "Neke ideje su jednostavno pogrešne".

Ja razumem da neki poklonik marksističkog dijalektičkog materijalizma ne može da razume da nije obavezno da kvalitet proizilazi iz kvantiteta, niti da je istina pitanje većinskog mišljenja. Baš kao što ni ona Kjerkegorova da je "istina je uvek bila u manjini, a istinski čovek uvek bio onaj koji je išao sam", ne mora biti apsolutno tačna. Kod nobelovaca je to jasnije. I onih poput Šehtmana i Joujou, i kod ovih naših, studentskih nobelovaca.

Preporučujemo

Kolumne

0 8

NEĆE MOĆI: Stokholmski sindrom

03. 08. 2025. u 20:33

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Antisemitizam i antisrbizam

20. 07. 2025. u 09:15

Kolumne

0 13

NEĆE MOĆI: Za slavu Ukrajine spremni u Srebrenici

13. 07. 2025. u 14:27

Kolumne

0 11

NEĆE MOĆI: Epidemija

06. 07. 2025. u 15:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije