NEĆE MOĆI: Kad vegetarijanac sudi o bifteku

ODLASKOM u Moskvu i istinom koju je tamo rekao, patrijarh Porfirije ponovo je izazvao gnušanje onog dela javnosti koji ga inače kritikuje i napada zbog svega i svačega, i tu nema ničega novoga, ali moram ukazati na paradoks da tu najčešće o crkvi sude oni koji u nju ne ulaze

Foto Z. Jovanović

Gledam ovih dana masovnu žal zbog smrti pape rimskog Franje i divljenje prema poglavaru Rimokatoličke crkve koji je bio, kako kažu, "papa milosrđa i siromašnih" koji se odrekao čak i svoje plate i palate. Pa su i "srpski ateisti" iz redakcije "Nove" počeli da se "ispovedaju" kako im je Franja "zauvek u srcu", a patrijarh Porfirije "više nikad" neće tu biti (kao da je nekada i bio).

Ovo ispovedanje me je podsetilo na epizodu iz vremena mog studiranja. Otišao sam na konsultacije kod profesorke francuske književnosti i dok sam čekao, slušao njen razgovor s jednom studentkinjom o Rusoovim "Ispovestima". Pošto su završile, profesorka me je pitala šta mislim o tome, i odgovorio sam da to nisu "ispovesti", nego "pravdanje" i da je razlika između ta dva suštinska, duboka i nepremostiva. Ispovest podrazumeva postojanje greha, koji je verska kategorija jer, po definiciji, predstavlja kršenje božanskog zakona, a ako nema Boga, nema ni božanskog zakona, pa nema ni greha, ni ispovesti. Pored toga, ispovest bi podrazumevala žaljenje i kajanje zbog nečega što je učinjeno (ili bilo u mislima), a toga nema ni kod Rusoa, ni kod "srpskih ateista".

Vratimo se Franji. Odnosi s javnošću Vatikana su, zaista, od Franje napravili "narodnu" figuru kako ga percipiraju i naši ateisti i drugi zapadoljupci. Ali, kao i uvek, bilo je tu svega i svačega. Na primer, u okviru vesti o njegovoj smrti čuh i informaciju kako je papa Franja, između ostalog, "sa sopstvenog računa maloletničkom zatvoru Kasal del Marmo donirao 200.000 evra". Zapitao sam se otkud papi koji se odrekao čak i svoje plate od oko 32.000 evra mesečno toliki novac na "ličnom računu". Potražio sam podatke o papinom bogatstvu i našao podatak da je papa Franja bio težak oko 16 miliona evra ("Kristijaniti dejli"). Ali marketing je čudo, što me podseti na tekst američkog politikologa i istoričara Majkla Parentija "Majka Tereza, Jovan Pavle Drugi i sveci sa brze trake" iz 2007. godine u kojem je izneo neverovatne podatke o malverzacijama i zloupotrebama ove žene koja je predstavljana kao svetica.

Ne želim ovom prilikom da ukaljam lik i delo pape Franje. Baš kao što nijednog vegetarijanca ne treba da zanima kvalitet bifteka, ni mene ne interesuje koliko je ovaj papa imao novca i ostalo. Moje simpatije ima što je nastavio s ranijom politikom odbijanja priznavanja lažne države "Kosovo" i još više zbog odbijanja da saučesnika u ustaškom genocidu nad Srbima, kardinala Alojzija Stepinca, proglasi za sveca. Ukratko, drag mi je upravo zbog onoga što mu ustaše (proustaški "Hrvatski tjednik" je objavio naslovnu stranu sa tekstom "Zbogom papi - nije vrijedan nijedne hrvatske suze jer je više volio zločinačku Srpsku pravoslavnu crkvu, nego hrvatske katolike i Stepinca") i "srpski ateisti" zameraju.

Nije ovo poređenje "srpskih ateista" s vegetarijancima uopšte olako izneto.

Vegetarijanci i oni koji danas zagovaraju prelazak na ovaj režim ishrane zarad "opšteg dobra čovečanstva" predlažu alternative za meso koje idu od biljnih supstituta do upotrebe insekata, pa čak i crva. Isto tako, ovi "vegetarijanci" predlažu i alternativnu veru, odnosno SPC, crkvu koja bi više odgovarala modernom vremenu i globalističkom, zapadnjačkom svetonazoru. Ima među tim ljudima i nekih "mesoždera", ali njihovo delovanje se suštinski ne razlikuje od ovog "vegetarijanskog", bez obzira na to da li se radi o vladikama, ili penzionisanim sveštenicima. Ukidanje bifteka je ukidanje bifteka, bez obzira da li se prelazi na piletinu, na burger od insekata, ili od soje.

Ovo pitanje je centralna tema i Sorentinove serije "Mladi papa", gde se razmatra da li je bolje da je crkvena zajednica manja, ali da je čine pravi vernici, ili da je veća, ali da je svoje postulate prilagodila modernim vremenima i "afinitetu građana". Slično kao i ono što, pojednostavljeno govoreći, zagovara profesor Milo Lompar verujući da kako bismo pobedili Zapad, treba da se pretvorimo u taj Zapad, što bi samo po sebi, i u slučaju pobede, predstavljalo suštinski poraz.

I onda im je patrijarh Porfirije kriv što u Moskvi, u razgovoru s Vladimirom Putinom kaže ono što je očigledno onima koji imaju oči da vide i uši da čuju - da ovo što se dešava u Srbiji, iako je ogrnuto patriotskim bojama, srpskim i hrišćanskim zastavama i ikonama, jeste pokušaj obojene revolucije. Jer "gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju" da treba da se "čuvaju od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi". I kada patrijarh upozorava na ono što jeste, on im je "pokvarenjak" koji ide u drugu zemlju da "opanjkava" i "cinkari", što je veoma čudno jer se dive onima koji avionom, biciklom ili trčeći idu u Strazbur i Brisel da čine upravo to što vide u patrijarhovom potezu.

Patrijarh ne valja, a dobar je moderni vladika koji neće u raj ako tamo nema njegovog cuka Garija i koji sebi dozvoljava da studente poredi s Hristom. Patrijarha treba "lustrirati", tvrde građanisti sa setom se sećajući "lustracije" mitropolita Joanikija Lipovca kojem se ni grob ne zna. Pored ateista koji se iz potpuno nerazumljivih razloga bave crkvenim pitanjima, tu su i neki vernici (uključujući i neke vladike i penzionisane sveštenike) za koje je interesovanje za Crkvu sasvim razumljivo, ali bi oni Crkvu, veru i istinu da prilagode sebi, a ne sebe Crkvi, veri i istini.

Preporučujemo

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI, Peščanik juče, danas, sutra

13. 04. 2025. u 07:00

Kolumne

1 4

NEĆE MOĆI: Za ideale ginu budale

30. 03. 2025. u 10:00

Kolumne

0 6

NEĆE MOĆI: Blokirajte Luksemburg

16. 03. 2025. u 16:00

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Martovske ide

09. 03. 2025. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije