FELJTON - POSEBAN STATUS ZA ZAVERENIKE: Prilikom preletanja Grčke pogođen je avion u kome se nalazila poprilična količina državnog zlata

Nikola Stanković

23. 05. 2022. u 18:00

PREDSEDNIK vlade đeneral Simović posetio je avijatičare u Ramleu i preneo utiske svojim kolegama, na sednici održanoj 8. V 1941. U tom momentu na aerodromu u Ramleu nalazilo se 209 vazduhoplovaca, od koji su oko 90 bili piloti, ostali uglavnom mehaničari. Đeneral Simović izneo je procenu da se od ovih potencijala može formirati „ekipa“ od 60 aviona, ne računajući one u SSSR. Prilikom posete, iz razgovora sa avijatičarima zaključio je da su bili deprimirani zbog toga što su udaljeni. Svi su želeli da bu budu poslati u borbu, ali istovremeno smatrali su da će bez „novog materijala i novog ljudstva“ biti žrtvovani. Pred ministarski savet, 12. V 1941, đeneral Dušan Simović izneo je konkretne cifre brojnog stanja oružane sile u izbeglištvu.

ФЕЉТОН - ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ЗАВЕРЕНИКЕ: Приликом прелетања Грчке погођен је авион у коме се налазила поприлична количина државног злата

Dušan Simović, kralj Petar i Radoje Knežević / Foto "Vikipedija"

Nažalost u samom originalu zapisnika fali deo teksta, i stoga je brojno stanje vazduhoplovstva verovatno nepotpuno, ali koristeći se raspoloživim podacima možemo steći uvid u potencijale s kojima je jugoslovenska vlada mogla računati. Komanda je sadržala 99 oficira. Ukupno 232, od toga 67 pilota. Nakon toga sledi praznina u originalu zapisnika, koja se tiče vazduhoplovstva. Vojska (misli se na suvozemne rodove vojske) je brojala 27 oficira, 2 podoficira i 13 redova, ukupno 45 ljudi. Mornarica je sadržala 36 oficira, 80 podoficira i 6 redova, ukupno 127 lica.

OSIM brige o ljudstvu smeštenom na aerodromima u Ramleu i Amanu, u cilju borbenog osposobljavanja mornarice ministar vojni đeneral Ilić uputio je admiralu britanske mornarice podnesak tražeći da izbegle jedinice ostanu pod jugoslovenskom zastavom, te da se „repariraju“ i osoblje plaća kao englesko, a urgirao je i da se komandantu bojnog broda za osoblje na račun isplati 500 funti. Centar delatnosti mornaričkih jedinica biće od početka u Aleksandriji.

Već početkom maja 1941. godine britanske vojne vlasti počinju da preduzimaju izvesne mere po pitanju angažovanja jugoslovenskih avijatičara. Iz depeše koju je odaslao nepotpisani jug. artiljerijski potpukovnik iz Kaira 8. maja 1941. možemo se informisati da mu je dan ranije gospodin Meplbek (engleski oficir) saopštio nekoliko direktiva britanske Vrhovne komande. Na prvom mestu, da je izdato naređenje da se đeneral Mirković transportuje u englesku vojnu bolnicu br. 60 u Jerusalimu. Drugo, da engleska Vrhovna komanda traži „da se prikupe svi naši civilni piloti i da se upute u Kartum radi obuke u letenju na avionima S-79.“ i naposletku da engleska Vrhovna komanda „traži hitno da se od naših pilota koji se nalaze u logorima Ramle i Aman odabere dvadeset pilota lovaca i deset pilota za lake dvomotorne bombardere, po mogućstvu, da ovi piloti govore bar nešto engleski ili francuski“, u nastavku obrazlažući: „Ovi piloti potrebni su engleskoj V. K. za preletanje novih aviona iz Zapadne Afrike u Egipat.“

KRALJ Petar II Karađorđević u svojim memoarima izražava nezadovoljstvo ovakvim postupanjem Britanaca: „Najzad je glavni štab RAF na Srednjem istoku usvojio ovaj plan da koristi naše najbolje pilote da voze avione iz Takoradije, na zapadnoj obali Afrike, za transport u Kairo. Ja sam ovo odobrio samo zato da bi ljudi bili u poslu i da bi se obučavali i navikli na rukovanje raznim avionima, ali mi je još uvek izgledalo da se njihove sposobnosti uzalud traće.“ Međutim, kralj ovo svoje odobrenje smešta u jul ili avgust 1941. što implicira da do tada nije bio upoznat sa ovakvim merama engleskih vojnih vlasti.

Po pitanju prvog naređenja sa liste britanske Vrhovne komande, može se zaključiti da je đenerala Borivoja J. Mirkovića trebalo premestiti iz engleske bolnice u Aleksandriji, gde je transportovan nakon avionskog udesa prilikom koga je polomio obe ruke i noge. Naime, prilikom preletanja južne Grčke, avion u kome su se nalazili ministar Marko Daković i đeneral Mirković, pogodili su branioci Grčke, koji su mislili da se radi o italijanskom avionu, budući da je sam aparat „Savoja Kaproni“ bio italijanske proizvodnje. U avionu se nalazio i deo državnog zlata u sanducima, koje je doprinelo povredama đenerala i usmrtilo ministra Dakovića.

STARANJE engleskih domaćina za đenerala Mirkovića izraženo u ovoj depeši, jeste jedan od prvih indikatora njegovog posebnog statusa. Posmatran kao vođa prevrata od 27. marta, biće tretiran kao oprobani prijatelj i najpouzdaniji saveznik predstavnika engleske politike među jugoslovenima. Drugi pokazatelj upliva britanske politike na vodeće ljude u vojsci jeste i interesovanje za brigadnog đenerala Dragomira J. Mirkovića. Vojvoda veleški Vasilije Trbić, u svojim memoarima donosi jednu scenu koja nam odaje držanje ovog brigadnog đenerala prilikom evakuacije iz Grčke: „Ali ono što nisu uradile engleske žene i deca, uradio je jedan jugoslovenski general, Dragan Mirković, koji je, posle 27. marta postavljen za upravnika dvora. On je sa sobom nosio kraljevsku krunu i još neke druge kraljevske ambleme. Ali, kad su nas Englezi poterali da siđemo dole u brod, general Mirković, rođeni brat komandanta avijacije Bore Mirkovića, zagrlio je svoju ženu i svoga sina, kome je tada bilo 17-18 godina, i počeo da se oprašta sa njima uz tako glasno jecanje, koje je za nas predstavljalo isto taku sramotu kao i kapitulacija […]“.

IZ ZABELEŠKE dnevnika pukovnika Rakića možemo saznati da je 4. maja, uz ađutanta kralja majora Danila Zobenicu, kraljevog ordonans-oficira Svetislava Vohosku, takođe ordonans-oficira kapetana II klase Počekovića i majora Živana Kneževića, na stanovanje i hranu u Dvor prešao i upravnik Dvora đeneral Dragomir Mirković. Iz istog izvora možemo se obavestiti da je službe upravnika Dvora razrešen u podne 12. maja. Jugoslovenski poslanik u Kairu, već 23. V 1941. godine, depešom Pov.br. 204. javlja ministarstvu inostranih poslova u Jerusalimu sledeće: „Čast mi je izvestiti da mi je savetovano od engleske ambasade da lično predstavim đenerala Dragana Mirkovića Predsedniku ovdašnje vlade kao oficira za vezu sa engleskom Vrhovnom komandom u Kairu. Ovo ću učiniti čim dobijem odgovor kad nas Predsednik vlade može primiti. Poslanik.“ Zvanično sugerisanje ove vrste, jugoslovenskom poslaniku u Kairu Miloju Smiljaniću od strane britanskih ustanova, mora pobuditi sumnju u uzroke ovakvog mešanja u pitanja jugoslovenske politike. Pozicioniranje kadrova koji su izveli prevrat 27. marta na sve ključne instance, izvedeno je još u zemlji, međutim iz priloženog vidimo da se uz svesrdno zalaganje britanskih krugova ono nastavlja i van otadžbine.

KRALJ ZAZIRE OD ZAVERENIKA

KOSTA St. Pavlović prisustvovao je 3. juna 1941. karakterističnoj sceni u Dvoru: „U holu sedi nekoliko mladih oficira: major Rožđalovski, major Knežević, potpukovnik Banković… zaverenici od 27. marta. Iz razgovora sa njima vidim da misle da oni ima da vladaju zemlji kada se budemo vratili. Hrvate grde na sva usta. Sa dr Moačaninom sam dugo govorio… Pri izlasku sreo sam u ulazu mladog Kralja. Poklonio sam mu se. On se ljubazno nasmešio i ušao u sobu u kojoj su sedeli oficiri. Oficiri su sa njime tako razgovarali kao da ne govore sa Vladarem…“ Ovakav, gotovo tutorski odnos pripadnika zavereničke klike prema monarhu, biće sve izraženiji u nadolazećem periodu. Što se tiče boračkog ljudstva smeštenog na engleskim aerodromima, ono je sve više gubilo borbeni moral.

SUTRA: TRAUME ZBOG VOJNOG PORAZA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NAPAD POSLE POVLAČENJA? Ukrajinci tvrde - Rusi granatirali Zmijsko ostrvo