Srbija

SRBIJA ĆE 2027. OBELEŽITI VEK I PO OD OSLOBAĐANJA JUŽNIH KRAJEVA I ZAVRŠETKA OSMANSKE OKUPACIJE Leskovac se prvi odužuje kralju Milanu

Igor Mitić

04. 01. 2026. u 20:58

SRBIJU dogodine očekuje veliki jubilej - vek i po od kada je, u Drugom srpsko-turskom ratu, oslobodila južne krajeve od osmanske okupacije koja je potrajala čak 423 godine. Zahvaljujući tim vojnim uspesima, naša zemlja je na Berlinskom kongresu dobila i dugo očekivanu nezavisnost, kao i teritorijalno proširenje za pet današnjih okruga: Jablanički, Pčinjski, Toplički, Niški i Pirotski.

СРБИЈА ЋЕ 2027. ОБЕЛЕЖИТИ ВЕК И ПО ОД ОСЛОБАЂАЊА ЈУЖНИХ КРАЈЕВА И ЗАВРШЕТКА ОСМАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ Лесковац се први одужује краљу Милану

Leskovčani se posebno pripremaju za ovaj jubilej, jer je povlačenje Osmanlija iz grada na Veternici trajalo dva dana, a ulazak ustanika, 24. decembra 1887, bio je praćen povicima oduševljenog naroda: "Živeo knez Milan! Živela Srbija". Pet godina kasnije, upravo će pomenuti vladar postati i prvi novovekovni kralj, pa će zato Milanu Obrenoviću u centru Leskovca biti podignut spomenik - prvi u Srbiji.

- Ta pobeda u Drugom srpsko-turskom ratu, dobijanje ranga kraljevine, kao i teritorijalno proširenje zemlje dovoljni su razlozi da se najzad odužimo kralju Milanu. Predlogu da mu podignemo spomenik u prilog idu i godine posle oslobođenja, u kojima je Leskovac izmenio fizionomiju, započevši društveni i ekonomski rast. To je vreme kada su postavljaju temelji budućeg "srpskog Mančestera" koji će, između dva svetska rata, biti poznat širom sveta - objašnjava viši kustos Nebojša Dimitrijević, direktor ovdašnjeg Narodnog muzeja.

Istorijske (ne)prilike

KAD su slavili 50 godina oslobođenja od Turaka, Leskovčani su podigli spomenik palima za otadžbinu u periodu od 1887. do 1918. Postavljen na tadašnjem trgu, koji je danas centralni park, na obelisku od veštačkog kamena, sa bronzanom figurom ratnika u punoj opremi, beleg oslobodiocima postao je simbol grada.

Stogodišnjica je obeležena znatno skromnije - naučnim skupom u ovdašnjem Muzeju i knjigom koju je izdala pomenuta ustanova. Razloge treba tražiti u drugačijim političkim uverenjima koja su tada vladala, ali ni u tim i takvim vremenima jubilej nije ostao neobeležen.

Posle viševekovnog perioda tokom kojeg je Srbija bila opterećena feudalnim osmanskim sistemom, teško je bilo modernizovati zemlju, ali su doneti zakoni koji omogućavaju ekonomsku slobodu, što su Leskovčani umeli da iskoriste...

- Uz strane investicije, nastojalo se da se podrže i domaći fabrikanti. Tako su prve leskovačke gajtanare i druge fabrike, prilikom uvoza i prodaje svojih dobara, imale kraljevske privilegije, a cilj je bio da se novooslobođeni krajevi što pre razviju i, u pogledu ekonomije, dostignu preostale delove zemlje - ističe Dimitrijević.

A, preduslov za industrijalizaciju bile su komunikacije, kojima su se kretali ljudi i roba, pa prva železnica u Srbiju, ali i u Leskovac, dolazi upravo u vreme vladavine kralja Milana.

- Ta pruga nas je povezala sa Zapadnom Evropom, a kasnije i sa Solunom. Njome se kretao i čuveni "Orijent ekspres", a poseban značaj imala je u godinama razvoja leskovačke tekstilne industrije. U ovom gradu otvorena je i najstarija tkačka škola na Balkanu i u našoj stalnoj postavci nalazi se i razboj koji je vladar poklonio ovdašnjim učenicima, da bi mogli da se usavršavaju na, u to doba, najmodernijim mašinama - nabraja prvi čovek leskovačkog Narodnog muzeja u čijoj kancelariji već četiri godine stoji, namerno nerestauriran, portret Kralja Milana: kao neka vrsta podsetnika na veliki jubilej koji ovaj grad ne sme da "preskoči".

Radi se o delu iz depoa ovdašnje ustanove, u bogato ukrašenom ramu, koji je za vreme vladavine ovog srpskog kralja, najverovatnije, bio izložen u nekoj od leskovačkih institucija.

- To je čovek koji je zakonom osnovao Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, onakvu kakvu je danas znamo. Kao i svi ljudi, i kralj Milan je imao svojih nedostataka, ali je dao zamah našoj novovekovnoj državi i omogućio njen politički, društveni i ekonomski razvoj. Njegova vladavina na mnogo načina oblikovala je Srbiju, u smislu kako će ona izgledati u budućnosti. Zato spomenik, koji nameravamo da podignemo, ima i nacionalni značaj. On bi trebalo da nas osvesti i podseti na neophodnost da čuvamo sećanje na bogatu istoriju i ljude poput kralja Milana i njihove zasluge - naglašava Dimitrijević i podseća da je kralj Milan dvaput posetio Leskovac.

Najpre 23. aprila 1882, kada ga je ispred Šašit-pašinog saraja dočekala regularna vojska, ali i ustanici koji su učestvovali u oslobođenju grada. Desetak godina kasnije, sa sinom Aleksandrom, u čiju korist je već bio abdicirao, došao je u lov na Babičkoj gori, a noćili su u konaku crkve u Kumarevu, čiji su potom bili darodavci...

Vek i po od presudnih istorijskih događaja, shodno predlogu koji još čeka saglasnost urbanista, u centralnom gradskom parku biće podignuta figura pomenutog srpskog vladara na konju i to bi trebalo da bude svojevrsna kruna aktivnosti kojima će Leskovac, ovogodišnja Nacionalna prestonica kulture, obeležiti oslobođenje juga zemlje od Turaka. Do tada će grad na Veternici, kako se najavljuje, dobiti i prvu koncertnu, odnosno multifunkcionalnu dvoranu, a leskovački Muzej obnovljenu galeriju na spratu i salu za naučne skupove.

08. 01. 2026. u 15:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PUTINOV SPECIJALAC: Gotovo je sa Grenlandom, neka se spremi Kanada?

Svet

0 23

PUTINOV SPECIJALAC: Gotovo je sa Grenlandom, neka se spremi Kanada?

SJEDINjENE Američke Države su već odlučile o sudbini Grenlanda, da li je na redu Kanada, zapitao se Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimir Putina za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

06. 01. 2026. u 12:49

BRITANCI TVRDE: Ovo je Trampov plan za Grenland, pogledajte šta nudi američki predsednik

Svet

5 11

BRITANCI TVRDE: Ovo je Trampov plan za Grenland, pogledajte šta nudi američki predsednik

SJEDINjENE Američke Države žele da ponude Grenlandu sporazum o slobodnom pridruživanju, sličan onom koje Vašington ima sa pojedinim malim državama u Tihom okeanu, saznaje Ekonomist.

06. 01. 2026. u 14:39