ŠABAČKO POZORIŠTE: Uzdarja za junačka dela svome rodu i otadžini

Još od svog ustanovljenja 1904. godine Orden Karađorđeve zvezde je predstavljao najznačajnije odlikovanje koje se, zavisno od ranga, dodeljivalo za izuzetne zasluge, odnosno za vojnička dela i hrabrost „koja je imala odsudni značaj za ishod bitke, a pod vrlo teškim prilikama”. Za pojedinačna junačka dela postojala su odličja nižeg ranga poput Zlatne i Srebrne medalje za hrabrost (poznate kao Medalja za hrabrost Miloš Obilić), rekao je pukovnik Dragan Krsmanović, vazduhoplovac i istoričar, na promociji knjige „Vitezovi Karađorođeve zvezde“ JVuO 1941-1945, u Šabačkom pozorištu, čija je direktorka Aleksandra Delić, sa saradnicima, bila sjajan domaćin i organizator ove kulturno -istorijske svetkovine.

foto V Mitrić

Autor, u koautorstvu sa Zoranom Nedeljkovićem, mr Dejan Đerić, tog dela je diplomirani inženjer elektrotehnike, zaposlen u Ministarstvu odbrane, čije je ovo samo jedno u nizu dragocenih dela iz naše istorije u nastojanju utvrđivanje istine i samo istine, „što je najdragocenije i najlekovitije“.U ime episkopa šabačkog Jeroteja, na promociji su bili arhijerejski namesnik protojerej stavrofor Dragiša Stefanović i sveštenik Vojislav Petrović, koji su blagoslovili ovo saborovanja u čast srpskim vitezovima i istini.Po rečima učesnika promocije, među kojima su bili ugledni Šapčani, poput Radoslava Rada Veselinovića, privrednika, zadužbinara i humaniste, dr Miška Rankovića, čuvenog odvašnjeg lekara i zadužbinara, čije grudi krasi, kao i Rankovićeve Oreden vladike Nikolaja, kao i protojereja stavrofora Stojadina Pavlović, višegodišnjeg direktora Patrijaršijske uprave SPC, osnivača i glavnog urednika TV Hram i inicijatora i jednog od ključnih graditelja hramova na Mačkovom kamenu i na Divčibarama.

-Za razliku od ovih, Orden Karađorđeve zvezde je više svedočio o strukturi ličnosti nosioca, pokazujući sa jedne strane umešnost u komandovanju i organizovanju oružane borbe, a sa druge pokazujući viteštvo, ličnu hrabrost i odvažnost u borbi -objasnio je pukovnik Krsmanović -naveo je pukovnik Krsmanović. -U Velikom ratu 1.271 oficir i 2.523 podoficira i vojnika (1.074 Zlatnom i 1.449 Srebrnom) okitili su grudi ovim odlikovanjem, definišući, u etičkom smislu, grupu „vitezova” čije su umeće, hrabrost i čast postali uzor celoj generaciji. Ne bez razloga, jer se po rangu srpskih ordena Karađorđeva zvezda sa mačevima oficirskog reda nalazila na prvom mestu, dok je Zlatni i Srebrni vojnički orden Karađorđeve zvezde sa mačevima bio na trećem mestu, izjednačen sa oficirskim Ordenom belog orla sa mačevima četvrtog i petof stepena.Četvrt veka kasnije, potomci, „vitezova” sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana uhvatili su se u koštac sa potomcima starih neprijatelja, ali i onima koji su kao sluge okupatora ili rušioci ustavnog poretka ponovo ugrozili slobodu i opstanak Otadžbine. Njihova dela po svom značaju i junaštvu nisu ništa zostajala za delima njihovih predaka, ali je sticaj međunarodnih okolnosti doveo do toga da je uz podršku „velikih saveznika” JVuO najpre bude napuštena, a onda i predata u ruke svog ideološkog neprijatelja. Osam decenija se ćutalo o podvizima ovih hrabrih ljudi, njihovi grobovi su raskopavani, a sećanje na njih zatirano. Svako sećanje na njih bilo je presuda novom sistemu, koji se na kraju srušio pod teretom vlastitog samoljublja. Došao je trenutak da se o najboljima među nama konačno progovori. I ova knjiga to upravo čini.Knjiga Vitezovi Karađorđeve zvezde JVuO 1941–1945 nastala je kao plod višegodišnjeg arhivskog i terenskog istraživanja autora Dejana Đerića i Zorana Nedeljkovića. Napisana na osnovu desetina hiljada stranica uglavnom neobjavljene arhivske građe, ova knjiga, bez sumnje, predstavlja do sada najobimniju i najsveobuhvatniju monografiju, a ujedno i spomenicu JVuO. U njoj je sabrano preko 1.000 biografija nosilaca našeg najvećeg odlikovanja iz perioda Drugog svetskog rata. Knjiga je bogato ilustrovana sa preko 800 fotografija sakupljenih na terenima uz pomoć ogromnog broja saradnika u mnogim gradovima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kao i originalnim naredbama o odlikovanju.

Vladimir Mitrić, novinar „Novosti“ rekao je da je „Božja volja učinila da se, ubrzo posle sjajne akademije, održane u Šabačkom pozorištu, po blagoslovu vladike Jeroteja, u čast i poštovanje stradalnicima na šabačkom mostu, pre 80 leta, koje su, bez suđenja, nevine, ubile nove, komunistučke vlasti, u ovaj hram kulture, stigne delo koje je svojevsna i spomenica i spomenik za 1100 dobitnika tog visokog uzdarja vitezova Drugog svetskog rata o čemu se dugo ćutalo“.Mitrić je istakao „veliki doprinos Dejana Đerića i koautarora Nedeljkovića, kao i mnogih njihovih saradnika, da iznedre „ovo fenomenalno, ne samo delo, već i svedočenje za sva vremena o div junacima našeg roda“.

Ovo je jedna od do sada održanih dvadesetak promocija na obe obale Drine i Save, koja je bila, po oceni većine učesnika, veličanstvena i, po mnogo čemu je, kako je primetio prota Voja Petrović, „jako emotivna, jer je reč o mučenicama i vitezovima, u isto vreme, koji su, svesno, postrdali za svoj rod krst časni i slobodu zlatnu“.

Autor Dejan Đerić, koji je u knjizi sabrao najbolje među najboljima iz svih delova Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, čitaoce je upoznao i sa potpukovnikom Misitom i odlikovanim iz Jadra.Tu su, uz Misitino, i imena braće, inače kapetana Dragutina u Dušana Jeremića iz Tekeriša, rezervnog kapetana arhimandrita Georgija Bojića,pukovnika Dragoslava Račića, kapetana Tihomora Dejanovića, redova omladinca Čedomira Terzića, kaplara Milorada Lj. Tomića kao i mnogih ljudi iz Mačve, Posavotamnave, Pocerine, Azbukovice...

Autor Đerić je ukazao da niko od odlikovanih nije, u ratnog vihoru, fizički dobio Karađorđevo uzdarje, ali da su, srećom, ostala dokumenta koja o tome svedoče i koja su, sada, ugledala svetlost dana.Đerićeva istraživanja i prikupljanja građe, kako je posvedočio, trajala su oko 10 godina, a drugog autora, Nedeljkovića, od 1990. godine.Knjigu su pisali pet i po godina.

-Ovo je delo, gde su sabrani najbolji među najboljima, sami div junaci našeg roda, kojima je rodoljublje teklo kroz vene, kao i njihovim precima, ali i potomcima, od rođenja, najbolje je uzdarje -kazao je akademik Dragoljub Drago Mirković. -Ne treba da se ističe važnost kulture sećenja.Mi smo slobodarski narod i treba da se sećamo i da slavimo sve naše junake, da se borimo da sve što je skriveno bude i otkriveno na način kako čine autori ovog sjajnog i obimnog dela.

-U Arhivu Vojne komande došao sam do detaljnih i netaknutih dokumenata, koji su bili decenijama u prašini -knjige odlikovanih i unapređenih u kojima su ispisana imena 10 000 odlikovanih najistaknutiih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini -kaže autor Đerić. - Želeo sam da njihova dela osvetlimo kao dokazane borce za otadžbinu svoj rod, veru i krunu, a onda sam odlučio da krenem od onih koji su odlikovani najvećih odličjem. A, ima li većeg od onog koje nosi ime vožda Karađorđa. Želeli smo da stavimo u isti ravan borce sa Cera, Kolubare, Mačkovog kamena, Solunskog fronta i Kajmačalana i one koji su ovde 1941 dočekali najelitnije nemačke jedinice.Želeli smo da o njima istorija piše i, evo, to se, Bogu hvala, dogodilo. Bili su šturi podaci, pa smo uspostavili mreža ljudi koji su se trudili da se piše o njima šire.I naša mreža je, zaista, bila sjajna širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.Na našu radost, pored ostalog, Eparhoja zviorničko tuzlanska SPC „digla se na noge“ da prikupimo što više podataka.U Srbiji je bilo lakše, jer nisu devedesetih stradale mnoge arhive, među kojima i lične, dobro sačuvane, a svedočili su nam i nadgrobni spomenici.

U recenziji o ovom delu, koje je obima tri doktorske disertacije, general Milosav Simović, proslavljeni junak i višegodišnji komandant Kompene vojske Vojske Srbije je, pored ostalog, zapisao:

- Čitajući njihove biografije, svaki čitalac će saznati da su dobitnici tog časnog odličja bili zaslužni i najzaslužniji za dostojno vojnikovanje i vojevanje pre i tokom Drugog svetskog rata.

Akademik Matija Bećković napisao je u recenziji da je knjiga Dejana Đerića i Zorana Nedeljkovića Vitezovi Karađorđeve zvezde JVuO 1941–1945 Titanik koji su svojim višegodišnjim trudom izneli suncu na videlo posle osamdeset godina i tu našli sve živo što je u njemu bilo.

Vladimir Mitrić je označio sramnim što se za mnoge njih, koje su pobile komunističe vlasti za grob ne zna, od đenerala Dragoljuba Mihailovića do arhimandrita Georgija Bojića, kapetana JKVuO i Mutimira Petkovića, sina slavnog pisca Vladislava Petkovića Disa.

-Koliko su te vlasti bile okrutne svedoči i primer da su Turci, 1799 godine, u Zvorniku, otrovali tadašnjeg tronoškog igumana, arhimandrita Stefana Jovanovića, koji je kanonizovan pre osam godina, ali su dozvolili da bude sahranjen, da mu se zna grob, na groblju u tamošnjoj Srpskoj varoši, odakle su njegovi zemni ostaci premešteni u Manastir Tronošu -rekao je Mitrić. -I, mnogo godina, posle ubistva igumana Bojića, koji je bio uz potpukovnika Veselina Misitu i saborce, koji su 31. avgusta 1941 godine oslobodili Loznicu od fašista, koja je ostala prvo oslobođeno mesto u tada porobljenoj Evropi, dogodila se nepravda do bola.Sudija Okružnog suda u Šapcu, inače iz Loznice, odbacio je zahtev za rehabilitaciju Bojića, uz jadno obrazloženje da, mada nije počinio nikakve zločine, ali ima, navodnu, komandnu odgovornost, kao da mu je suđeno u Haškom tribunalu, a ne u srpskom sudu….

Preporučujemo

Srbija

0 0

SRPSKO NARODNO POZORIŠTE U SUSRET PRAZNICIMA: Baletska bajka „Krcko Oraščić“ uskoro ponovo pred novosadskom publikom

17. 11. 2025. u 13:21

Srbija

0 0

JOVANI PRVA NAGRADA, A TREĆE MESTO U KINI: Fantastičan uspeh gimnazijalke iz Paraćina na svetskom takmičenju u govorništvu (FOTO)

17. 11. 2025. u 13:16

Srbija

0 0

"UMIVANjE" BAJINE BAŠTE: Uređuje se prostor oko Crkve Svetog Save

17. 11. 2025. u 11:40

Srbija

0 0

VEČERAS KOLEKTIVNA IZLOŽBA ĆUPRIJSKIH UMETNIKA: Domaćin Muzej „Horeum Margi Ravno“

17. 11. 2025. u 10:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije