VEČE U STAROJ SKUPŠTINI ZA PAMĆENJE: Knjiga "Nevidljivi spasitelji" među Kragujevčani

KOD stare kragujevačke crkve, pod svodovima zdanja stare Skupštine, u kojoj je knez Miloš Obrenović, doneo 17 važnih odluku, među kojima i Sretenjski ustav 1835. godine, predstavljena je knjiga „Nevidljivi spasitelji“ akademika dr Dragana Damjanovića, pisca tridesetak romana, među kojima je i „Anja sa Dedinja“, delo koje je, pre godinu dana, bilo pred ljubiteljima pisane reči na istoj toj „adresi“.

Foto V Mitrić

U prelepom ambijentu, prepunom Šumadinaca i njihovih gostiju sa svih strana,priređeno je kulturno-duhovno saborovanje za nezaborav, kako je primetio akademik pukovnik profesor dr Željko Zirojević, koji je naglasio da „Dragan Damjanović kao divno čedo koje je rodila majka Svetosavka, dete roda, Kosmeta i rodnog vrela, pokazao, po ko zna koji put, kako se ljubavlju, znanjem, darom i umećem osvetljavaju na najlepši način i „obični“ ljudi, koji su skrajnuti sa scene, ali ne i iz reda onih koji čine velika velika dela“.

Akademik profesor dr Petar Veselinović podsetio je na istorijski značaj mesta gde je predstavljeno još jedno, dragoceno delo Dragana Damjanovića, naglašavajući da je, odavno, to zdanje proglašeno zaštićenim spomenikom kulture.I, kako je rekao, „delima poput Damjanovićevih i jeste mesto da budu predstavljena, ne samo onima koji ljube pisanu reč, već i veru Hristovu, „koju pisac, na samo njemu znan način, ugrađuje u svako svoje delo, svaki njegov odeljak i pasus“.

Akademik profesor dr Radenko Krulj, koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskom visokom obrazovanju, posebno na Kosmetu, rekao je da je Damjanović od raskošnog, časnog, hrabrog, istrajnog i jako obrazovanog novinara sa Kosmeta, stasao u književnika za ponos svom rodu, „kao ličnost koju, uz znanje, umeće i talenat, krasi veliko iskustvo u mudrost, što svedoči „još jedno njegovo veliko književno delo na zadaovoljstvo i radost svih nas, jer u središtu svega, kod njega, je pre svega i iznad svega istina i samo istina.Akademik Krulj je ukazao i na piščev značaj u društvenom životu Srba na Kosmetu, u teškim vremenima, ali i njegovo odbijanje da prihvati bilo koju funkciju,“jer nije želeo da svoj bogat i častan život, menja za fotelju, mada su pred njim bile nebrojene ponude, pa i molbe, da dođe na važne položaje“.Nije ni čudo, naglasio je akademik Krulj, što nas takav kakav je raduje i usrećuje ovako dragocenim delima kao što je ovo „Nevidljivi spasitelji“.

Sveštenici na čelu sa protojerom stavroforom Milićem Markovićem, bili su sjani domaćini za ovo duhovno-kulturno saborovanje, uz blagoslov koji je dao mitropolit Jovan, i reči pozdrava koje je uputio piscu i publici.Prota Milić je, kroz nadahnutu duhovnu besedu, na lep, pitak, zanimljiv i za dušu jako prijemčiv način, ukazo na značaj duhovnosti i vere Isusove za ljudske duše, njihov život, rad i stvaralaštvo.Izdvojio je ljubav, kao nešto najuzvišenije, što je, kako je rekao, „davno osetio pisac Damjanović i na tome zasniva sva svoja dela, među kojima je najveći deo baš iz oblasti duhovnosti počev od dela „Putevi svete porodice“ do „Anastasija, majka Svetoga Save“.

Prota Milić, koji je iz Petlovače, u Mačvi, kod Šapca, i kroz besedu i susrete sa gostima, među kojima je bilo i desetak akademika, iskazao je, sa saradnicima, poštivanje za dobra dela, dobre i vredne ljude, čiji su, kako je rekao, „svetli primeri odlične poruke i pouke u ovom i svakom drugom vremenu“.

Vladimir Mitrić, novinar „Večernjih novosti“, koji je došao iz Loznice, iz Jadra, Vukovog zavičaja, izrazio je ponos, čast i sreću što je na istorijski značajnom mestu, sa divnim Šumadincima, čiji je dugo duhovni otac bio njegov zemljak, Jadranin iz varošice Lešnice, vladika Valerijan Stefanović, prvi episkop šumadijski u čijem je osvetljivanju imena i dela poslednjih godina, i sam, dosta učestvovao.Sa svojim prijateljem, komšijom porodice vladike Valerijana, Radenkom Petrovićem, doneo je blagoslov hrama Svetih apostola Petra i Pavla iz Lešnice u kom je čuveni arhijerej kršten.Mitrić je rekao da ga raduje što je u Kragujevcu na služi prota Milić, „za koga se može reći da je komšija vladike Valerijana, jer je iz dela gde se baš „grle“ Mačva i Jadar na najlepši način, preko svetinja, koje sijaju u sve većem sjaju.

-Isidora Sekulić je primetila da je Vuk spoznao da je jezik krvotog naroda, a Dragan Damjanović je veliki majstor da najlepše iz duša našeg naroda prenese na papir, sabere u svoja dela i nesebično nam preda na uživanje -rekao je Mitrić, ističući da je srećan i što je Dragan divan otac troje uspešne i časne dece, među kojima je i sin Stefan, inače omiljeni i ugledni kragujevački sveštenik, koji mu je „desna ruka“ bio i ostao na mnogim hodočašćima posle kojih su nastala najveća njegova dela. -Nobelovac Gabrijel Garsija Markez, mada je dobio Nobelovu nagradu za književnost, uvek je ostao novinar, čime se javno ponosio, ponavljajući često da „lepše profesije od novinarstva nema i protiv toga se ne može“.Dragan je baš takav primer, što njegovim delima daju posebnu i snagu, i lepotu i vrednost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije