Ostali sportovi

MAJINA VEČNA MAGIJA: Legendarna odbojkašica emotivno doživela osvajanje klupske titule prvaka sveta sa Skandićijem

Slobodan Krstović

06. 01. 2026. u 14:48

JOŠ jednom je impresionirala svet, dokazala da su godine samo broj i s pravom može da kaže da je inspiracija svima u svetu sporta. Maja Ognjenović je u decembru na klupskom SP u Sao Paulu suvereno vladala terenom, njene magične lopte vodile su odbojkašice Skandićija do svetske krune. Ali, i bacile u očaj moćni Koneljano, nekadašnjeg selektora Srbije Danijelea Santarelija

МАЈИНА ВЕЧНА МАГИЈА: Легендарна одбојкашица емотивно доживела освајање клупске титуле првака света са Скандићијем

Foto: Profimedia

- Kada se ostvari uspeh, nema preteranog vremena za proslavu, jer nama je italijansko prvenstvo krenulo par dana posle povratka iz Brazila. Ali, malo smo uživali u velikom uspehu, koji je bio astronomski, jer klub postoji 10-12 godina. Bila sam neizmerno srećna zbog tima, saigračica, jer velika većina njih nikad nije igrala na tom takmičenju. Bilo je "vau", ali za mene posebno emotivno, bez obzira na to što mi je bilo četvrto SP i drugo zlato. Verovatno sam prepoznala i videla da je moj doprinos možda bio značajniji nego inače - priča Ognjenovićeva u telefonskom razgovoru za "Novosti", najbolja tehničarka šampionata u Brazilu.

Nema saigračice koja ne oseća sa koliko strasti igra Maja. A ona ne želi da se ponavlja, uvek teži da pronađe neko novo rešenje, kako bi iz ekipe izvukla maksimum.

- Stalno pričam da iskustvo kada se spoji sa znanjem postaje uživanje i strast. Meni je svaki trening, utakmica izazov. Pratim odbojkaške instagram profile, posebno iz Azije, jer se zna da imaju specijalnu tehniku i da igraju drugačiju odbojku. Tako dođem na trening, i kažem sad ću da probam da izmislim neke poteze sa instagrama. Saigračice vrište od smeha, a meni je to izazov, nevezano da li je reč o kombinaciji, dizanju lopte, "kuvanju"... Sve dolazi iznutra, i to neko unutrašnje zadovoljstvo koje se doživi, vrlo lako se ispoljava na terenu. Pre nekih deset godina je bila priča u smislu dokazivanja, pokazivanja... a sada sam došla u period, gde sam svesna sebe i da se osećam dobro u odbojkaškom vrhu, kojem pripadam.

Velika je šteta što kapitenka Skandićija kod nas ne može da igra i da prenosi strast, znanje i iskustvo na mlađe.

- To sam doživela u Turskoj. Bila sam dve godine u Vakifu, imala saigračicu Džansu Ozbaj, koja je izrasla u vrhunskog tehničara. Oduševljavala me je njena volja da uči od mene, da me na neki način i kopira. Trener Gvideti je odlučio da budemo cimerke i sećam se pitanja koja mi je postavljala, koliko je želela da napreduje. I bilo mi je drago što je usvojila neke savete i što je možda napredovala uz mene. Posle sam i u Ezačibašiju imala Elif Šarfin, koja je takođe postala reprezentativka. Izdvojila sam te klubove kao primer da su prepoznali da iskusni tehničar može da pomogne u razvojnom putu mlađeg dizača. Sigurna sam da ima i mog udela. Ali, to je pitanje za trenere, uprave klubova... Ja sam neko ko voli da utiče, priča, savetuje, tako da nekad grubo kažem da mi je žao što me nisu iskoristili klubovi, a mogli su - priča Maja.

A još više bi značilo kada bi bila uz naše igračice...

- Bilo bi idealno, jer je to nešto što funkcioniše u svetu. U SAD je normalno da u reprezentaciji imaju trenere, savetnike za svaku poziciju. Ne mislim da je to zahtevno organizovati. Meni je svojevremeno Gvideti rekao da kada prestanem da igram, da će me gde god bude bio zvati da budem savetnik. Za reprezentaciju to nije komplikovano sprovesti u delo, jer sezona traje tri, četiri meseca. Verujem da bi mogao da se nađe kompromis, da bi neka vrsta tog rada mogla da urodi plodom. Vrlo rado bih to radila, stvarno me zanima rad sa decom, mladim dizačima ili izgrađenim tehničarima. Mislim da ću moći jednog dana da svoje znanje sa uspehom prenesem na druge.

Legendarna kapitenka Srbije smatra da mlađe igračice ne bi trebalo da kopiraju starije, da se ne opterećuju plodnim karijerama vrhunskih odbojkašica...

- Moj jedini savet je da svako bude za sebe, da ne pokušava da bude neko drugi. Ima puno faktora koji utiču na razvoj tehničara - kvalitet lige, broj utakmica. Ako pričamo o Slađani Mirković i Radi Perović obe su u dobrim ligama, ali mislim da zaslužuju da budu u jačim, izazovnijim nego što je ruska ili kazahstanska.

Za čuvenu igračicu, rođenu 6. avgusta 1984. u Zrenjaninu, nema dileme da je reprezentacija na OI 2024. u Parizu doživela neuspeh. Ali, deseto mesto na SP gleda drugačijim očima:

- Ne bih da zvuči kao fraza, ali znamo svi da naša selekcija dosta zavisi od Tijane Bošković. Tako je i kada se osvajaju i kada se ne osvajaju medalje. Osvajaju se zbog Tiće, zbog njenih igara. I igrati bez Tijane je mač sa dve oštrice. Moglo je da bude rasterećujuće, u stilu hajde da igramo, nemamo pritisak...Mada, očekivala sam da će se u nekom momentu posle polusmene generacije desiti jedna godina ili neko takmičenje na kojem možda nećemo zasijati u punom sjaju. To je bilo SP. Zato verujem da ćemo ove godine na EP biti jedan od glavnih favorita za medalju - podvlači Maja.

Italijanska dominacija

ITALIJANSKE reprezentacije i klubovi pokorili su svet. Maja to ovako objašnjava:

- Italijani su se vratili na dane stare slave. Nisam iznenađena, zato što se u Italiji uvek igrala najbolja odbojka. Oni su odbojkaška nacija, imaju sijaset dobrih trenera, odbojkašku kulturu, ulažu u klubove. A što se reprezentacije tiče, slično je kao sa nama, jednostavno pojavila se generacija, koja, kao i mi svojevremeno, ima igračice, koje su najbolje na svojim pozicijama na svetu.

Antropova me oduševila

UZ Maju je stasala je i jedna od najboljih svetskih korektorki, 22-godišnja Jekatarina Antropova.

- Uvek sam izdavajala njen karakter i volju za napretkom, kao i shvatanje sporta. Drago mi je što sam bila svedok razvojnog puta. Ona je imala 19 godina kada sam ja došla i bila je, moram priznati, jedna od najtalentovanijih devojaka, ali prilično neafirmisan igrač. I onda kada se osvrnem na dve i po sezone, drago mi je što izrasta u vrhunskog igrača i što je stala rame uz rame sa Tijanom Bošković, Paolom Egonom, Izabelom Hak. To je draž moje nagrade za najboljeg tehničara, ali i uloge koju sam imala u timu u ove tri sezone pored nje - kaže Ognjenovićeva.

 Pune smo samopouzdanja

ODBOJKAŠICE Skandićija su posle pobede nad nedodirljivim Koneljanom stekle daleko više samopuzdanja.

- Verujem da smo ovom pobedom shvatile da možemo da igramo sa njima. Neka ovo bude zamajac za nešto više. Krajem januara igramo F4 Kupa Italije, potom kreće plej-of Lige šampiona, prvenstvo Italije. U suštini nema pravila. Mi smo 2025. igrale prvi put u istoriji kluba i finale Lige šampiona,a ubeđena sam da niko iz uprave nije verovao da možemo da pobedimo Vakif u Istanbulu, pa se desilo. Neću da kažem da su čuda moguća, ali sigurno da je neophodan faktor sreće. I ekipa je dominantnija nego prošle sezone - primećuje Maja.


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
UMETNOST NA DAR – HUMANITARNI MATINE U GALERIJI „SANJAJ” ZA POMOĆ „ANĐELIMA SEVERA”

UMETNOST NA DAR – HUMANITARNI MATINE U GALERIJI „SANjAJ” ZA POMOĆ „ANĐELIMA SEVERA”