SRBIJA MOŽE I MORA BOLJE: Bogdanović se traži, Gudurić na ničijoj zemlji, centri čekaju da upadnu na žurku

ŠTA smo videli u atinskom ogledalu nakon prve dve zvanične utakmice Srbije u sklopu priprema za Mundobasket? Da li je sve po meri za ovu fazu brušenja pojedinačne forme i timske igre, kako tvrdi kapiten Bogdan Bogdanović posle poraza od Italije u drugom nastupu na Akropolis kupu (88:89)?

Foto KS Grčke

Najpribližniji odgovor na drugo pitanje - ne u potpunosti, počev od lidera ove selekcije Svetislava Pešića. Najmanji razlog za brigu su njegovi prečesti promašaji, uglavnom kao posledica loše selekcije šuta, što je sistemom spojenih sudova uzrokovano evidentnim problemima u organizaciji napada. Bogdan je duboko i dugo u NBA sistemu košarke, sa ulogom važnog, ne i vodećeg igrača. Svakom timu je potreban vođa i tu odgovornost mora stegne čvršće, recimo kao na Evrobasketu 2017. Na stručnom timu je da mu jasnije definiše ulogu, jer ponekad deluje kao da je razapet između više poslova i nijedan ne odradi u punom kapacitetu svojih mogućnosti.

Isto važi i za Marka Gudurića, kome je u nedostatku primarnih plejmejkera zapalo da kreira više nego što bi želeo i što bi mu prijalo. U Fenerbahčeu to izgleda učinkovitije jer postoje dugo štelovani automatizmi, u nacionalnom timu nema dovoljno vremena za instalaciju. Zbog toga je bitno da Stefan Jović, ukoliko mu telo dopusti, što pre uđe u gnezdo „orlova“, takođe i da više minuta dobije Aleksa Avramović, inače uz Ognjena Dobrića jedini solidan odbrambeni oslonac u bekovskoj liniji. Italijani su suviše lako probijali taj prvi bedem i time dolazili do svoje šuterske igre iz povoljnih pozicija.

Trojke ne smeju da postanu tačka oslonca ove reprezentacije, odavno je i srpska košarka stala sa proizvodnjom vrsnih šutera. Problem sa šuterskom mentalnom barijerom muči Vanju Marinkovića. Za Srbiju bi trebalo da bude ono što je Klemen Prepelič za Sloveniju, pretnja sa distance koju protivnik nijednog trenutka ne sme da smetne sa uma.

Šta smo videli od unutrašnje linije tima? Previše kadrova sa našim centrima kao nepozvanim gostima koji čekaju da im neko krišom otvori vrata kako bi upali na žurku. Očigledan primer je drugo poluvreme meča sa Italijom, u kojem su Nikola Milutinov i Dušan Ristić uglavnom čistili teren za bekove, umesto da opterete praktično nepostojeću centarsku postavu „azura“. Obojicu će protivnici napadati pikom, računajući na njihove sporije odbrambene kretnje. Protivotrov za tu taktiku mogli bi da budu Filip Petrušev i Alen Smailagić (i dalje na rehabilitaciji) na mestu „petice“, dok se mladi Nikola Jović u ove dve utakmice sa Grčkom i Italijom nametnuo kao odlično rešenje na poziciji krilnog centra.

Sve navedeno nekome može da deluje kao neopravdano zakeranje, traženje dlake u jajetu. Ne, Srbija nije izgledala loše na atinskom turniru, ali može i mora znatno bolje ako je cilj plasman na Olimpijske igre. Podsećamo, samo dve najbolje evropske selekcije na SP, izuzimajući domaćina Igara naredne godine Francusku, idu direktno iz Manile u Pariz.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije