Fudbal

ONI SU MU BILI SVE: Siniša Mihajlović je umro, a do poslednjeg daha živeo je za njih - Arijana i deca, "Mihini anđeli"

Дарко Николић
Darko Nikolić

16. 12. 2022. u 15:49

"SINIŠA Mihajlović je umro". Kao najnovija vest proširila se ta tužna informacija širom planete. Svi koji su Mihu znali, bilo godinama ili samo površno, znali su šta mu je najbitnije u životu. Ne fudbal, već porodica.

ОНИ СУ МУ БИЛИ СВЕ: Синиша Михајловић је умро, а до последњег даха живео је за њих - Аријана и деца, Михини анђели

Foto: Instagram

Siniša Mihajlović - porodica

Siniša Mihajlović se, tokom igračke karijere u Seriji A, u koju je stigao posle evropske i svetske titule sa Crvenom zvezdom, oženio sa poznatom italijanskom voditeljkom  Arijanom Rapaćoni.

Njih dvoje su u braku dobili petoro dece.

Građanski brak su 1996. godine sklopili u Rimu, a 2005. godine venčali su se i u manastiru u Sremskim Karlovcima. Na pozivnicama za venčanje napisali su da ne žele poklone, već da umesto toga svi koji nameravaju da im nešto daruju pomognu Domu za nezbrinutu decu Dečje selo u Sremskim Karlovcima.

Arijana i Siniša dobili su ćerke Viktoriju i Virdžiniju, kao i sinove Miroslava, Dušana i Nikolasa.

Siniša Mihajlović je kasnije priznao i vanbračnog sina Marka, ali je i pored tog "mladalačkog izleta" u vanbračne vode - Arijana bila i ostala njegova najsvetlija zvezda u životu. Njoj se, kao i deci koju je s njom dobio, posvetio do svog poslednjeg daha.

Siniša Mihajlović - biografija

Rođen 20. februara 1969. u Vukovaru, Siniša Mihajlović je fudbalsku karijeru počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere.

Prvo je nastupao za Borovo, potom za Vojvodinu, a od 1990. do 1992. za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio Kup šampiona i Interkontinentalni kup.

Prešao je potom u Seriju A, gde je nosio dresove Rome (dve sezone), Sampdorije (četiri), Lacija (šest) i Intera (dve).

Za reprezentaciju Jugoslavije Mihajlović je odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000.

Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu (on i Đuzepe Sinjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca), a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u italijanskom prvenstvu zajedno sa Andreom Pirlom (28).

Posle završetka igračke karijere radio je kao pomoćni trener u Interu do 2008. i u tom periodu osvojio još dve titule prvaka kao i jedan trofej superkupa Italije. Pored Intera je bio i trener Katanije, Fjorentine, fudbalske reprezentacije Srbije, Sampdorije, Milana, Torina i Sportinga iz Lisabona, a u Bolonji je bio dvaput. Poslednji put od 2019, tačno deset godina nakon što je prvi put napustio taj klub.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal