Poznati

MOJA FRANCUSKA, TO JE ŽOZEFINA: Prva crnkinja ušla u Panteon

02. 12. 2021. u 17:22

ČUVENA pevačica, plesačica, glumica, ali i članica Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata, Žozefina Beker, dobila je preksinoć mesto u Panteonu, francuskoj nekropoli slavnih.

МОЈА ФРАНЦУСКА, ТО ЈЕ ЖОЗЕФИНА: Прва црнкиња ушла у Пантеон

Kenotaf s njenim imenom unet je, 46 godina posle Žozefinine smrti, a ceremonijom je rukovodio lično predsednik Makron.

- Moja Francuska, to je Žozefina - poručio je, između ostalog, u emotivnom govoru Makron, govoreći o ratnoj heroini, borkinji, ženi koja je branila ljudski rod, Amerikanki i Francuskinji, pred 2.000 zvanica među kojima su bili njenih jedanaestoro usvojene dece i princ Albert Drugi od Monaka.

Kovčeg je tradicionalno pronet avenijom Suflo. Nosili su ga crvenim tepihom vojnici, zastao je pred dečjim horom, a bio je prekriven francuskom zastavom na kojoj se nalazilo jastuče s njenih pet odlikovanja: Viteza Legije časti, Ratni krst s bronzanim palmama, Medalja Pokreta otpora, Komemorativna medalja dobrovoljačkih službi Slobodne Francuske i Francuska komemorativna medalja iz rata 1939-1945. U pozadini su odjekivali tonovi njenog hita "Evo me opet, Parizu", a ispraćena je i uz "Pesmu partizana" i "Marseljezu". Tek je peta žena, i prva tampnoputa, kojoj je pripala čast da dobije grobno mesto u Panteonu, gde su sahranjene Marija Kiri, Ženevjev de Gol Antonioz, Žermen Tijon i Simon Vej. Ovde počivaju i Volter, Ruso, Igo, Zola, Mone, Malro, Dima... Kenotaf je položen u grobnicu broj 13, uz pisca Morisa Ženevoa, a u mauzoleju Panteon sada stoje imena 81 osobe.

Iako je "ušla" u Panteon, Žozefina Beker, ipak, neće počivati u toj nekropoli, jer je njena porodica odlučila da joj posmrtni ostaci ostanu na groblju u Monaku, gde je sahranjena uz svoje preminulo usvojeno dete i poslednjeg supruga. U Panteon, ipak, nije ušao prazan kovčeg: u njemu su se nalazila četiri grumena zemlje, iz rodnog Misurija, Pariza, Dordonje i Monaka.

Žozefina je bila pevačica i plesačica, ali je pomagala i siromašnima. Delila je hranu u narodnim kuhinjama. Vodila je borbu protiv rasizma. Usvojila je dvanaestoro dece, dajući primer da deca različitog porekla, religija i boje kože mogu lepo da žive zajedno. Bila je uz Martina Lutera Kinga u Maršu na Vašington 1963. Rođena je 1906. u Sent Luisu. Prošla je put slavnih od Brodveja do pariske "Olimpije". U Francusku je došla 1925. i odmah izazvala veliko interesovanje publike. Prvu tamnoputu evropsku zvezdu zvali su Crna Venera.

- U Parizu sam se osećala oslobođenom - govorila je.

Živela je u Vezineu kod Pariza od 1929. do 1947. Poznavala je slavu, "lude godine", glamur, ali i bedu i dugove, bankrot, segregaciju. Pokušala je da se posle rata dva puta vrati u SAD, ali je doživela razočaranja na rasnoj osnovi. U međuvremenu je postala naturalizovana Francuskinja. Od sredine šezdesetih retko je nastupala, a u Beogradu je poslednji put gostovala 1973. kao ambasador Unicefa. Pred kraj života je ostala bez novca, njen dvorac u Dordonji je prodat po višestruko nižoj ceni da bi se pokrili dugovi, pa joj je u pomoć priskočila princeza Grejs Keli iz Monaka, zemljakinja i prijateljica.

Sakupila je novac da joj se kupi kuća u Rokbrinu, odmah do kneževine. Preminula je 1975. od posledica moždanog udara u stanu u Parizu, a sahranjena u Monaku uz vojne počasti i državni ispraćaj iz pariske crkve Madlena.

U BEOGRADU NA PIROTSKOM ĆILIMU

U GLAVNOM gradu Srbije Žozefina je bila četiri puta. Njeno gostovanje 1929. ostalo je upamćeno kao jedan od najvećih estradnih događaja tog vremena. Stigla je "orijent-ekspresom", a ostala sedam dana. Dočekana je ovacijama okupljenih na Železničkoj stanici. Odsela je u hotelu "Ekscelzior", a nastupala je u "Luksoru", gde je imala i tačku na pirotskom ćilimu. Sve što je zaradila, poklonila je beogradskom sirotištu. Ostala je prijateljica sa tadašnjom srpskom zvezdom Sofkom Nikolić, dok joj je vlasnik čuvene robne kuće "Mitić" u Knez Mihailovoj dao da odnese sve što joj se dopada. Išla je i na beogradski Hipodrom. U Beogradu je nastupala i 1958. i 1968. O njenom trećem nastupu u Domu sindikata svedoči i pisanje "Novosti". Poslednji put nas je posetila 1973.