Reportaže

NEMCI I ENGLEZI LAŽIRALI ISTORIJU I NA METEORIMA: Svedočanstvo reportera "Novosti" sa "Stena koje lebde u vazduhu", o Manastiru Preobraženja

Boris Subašić

15. 05. 2026. u 10:00

SAGA o Nemanjićima završila se u Dušanovom carstvu, u današnjem grčkom mestu Stogovi, u manastiru Preobraženja koji je car Jovan Uroš izgradio na kamenom stubu, na 300 metara iznad dna kanjona na zapadnim obroncima Velike Čigote, naspram planine Kozjak sa koje teče reka Lepenica.

НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера Новости са Стена које лебде у ваздуху, о Манастиру Преображења

Krenuli smo ka ovom sudbinskom mestu drevnim putem iz grada Lerina po obroncima planine Vič, pa preko prevoja Straža na Sinjavinu, a zatim ka Kožanima i niz Greben. Tako stigosmo do grada Stogovi čije je slovensko ime srednjovekovni grčki izmenio u Stagoi. Ime je dobio po šumi orijaških kamenih stubova sa vrhovima na oko 500 metara nadmorske visine koji kao prsti upiru u nebo.

Današnje ime te kolonade - Meteori nastaje tek u 14. veku, u doba kada među pustinjake Skita Stagoi dolazi monah Atanasije Kinovit, podvižnik iz šuma Mileje, gde se nalaze skitovi Hilandara. On osniva na vrhu najvišeg stuba, Široke stene, do koga se moglo doći samo alpinističkim penjanjem, prvu monašku zajednicu posvećenu Preobraženju Gospodnjem.

Iskušenje i Preobraženje su zaštitni znak isihasta koji su kontemplacijom i ponavljanjem Isusove molitve na liticama sa kojih se pružao izuzetan pogled želeli da dostignu stanje u kome će videti božansku svetlost. Njihov izbor je potpuno razumljiv kada u suton posmatrate sa vrhova Meteora kako sunčevi zraci stvaraju od njih nestvarne siluete naspram zelene doline u zlatnoj maglici u kojoj zaslepljujuće blista traka reke.

Na tim veličanstvenim mestima gde se sreću lepota i smrtna opasnost umesto asketa danas živote rizikuju turisti iz celog sveta balansirajući na ivicama ponora, ne zbog Boga, već zbog selfija u natprirodnom pejzažu.

Zanimljivo je posmatrati kako potomcima latinskih krstaša koji su u 13. veku okupirali Tesaliju, današnji potomci Romeja, savremeni Grci, uzvraćaju udarac mekom silom, mameći ih u zamku masovnog turizma gde osvajači neobuzdano ostavljaju svoje blago u prenoćištima, restoranima i, naravno - manastirima. Kao nekada ratnici u opsadama sada se kolone turista tiskaju na strmim ulaznim stepenicama manastira i pre otvaranja dveri, vičući da im neko otvori kapiju da bi što pre ostavili standardnih pet evra na biletarnici, koliko standardno košta ulaz u svaki od preostalih šest aktivnih manastira, a zatim ostave mnogo više u suvenirnicama.

Kolona turista pred kapijom Manstira Varlaam

Jedini način da se oseti atmosfera drevnih Meteora je da se njihov posvećeni prostor obilazi pešice, monaškim stazama koje su danas dosta zarasle u bujnu vegetaciju koju više ne održavaju ni koze koje su se tradicionalno uzgajale u ovim brdovitim predelima Tesalije. Svi seljani su se pretvorili u turističke radnike i ugostitelje. Ne može se više videti kako se posetioci i roba podižu u mrežama stotinama metara naviše pomoću velikih dizalica čija su vitla od velikih debala na ivici ponora okretali kaluđeri. To je nekada bio jedini način da se uđe i izađe iz manastira Meteora.

Jedan od najstrijih manstira Ipapanti danas je napušten

Malobrojni monasi i monahinje u današnjih šest manastira se i ne vide do kraja vremena za posete. Kažu da ih ima samo desetak, a mi smo videli jednog jedinog koji je brže-bolje od "gungule" turističke opsade pobegao u zatvoreni deo kompleksa. Tek kada se pešice dođe na puste stene i zastane kraj temelja ugašenih manastira moguće je razumeti pravi smisao reči Meteori, koja se mehanički prevodi kao "stene koje lebde u vazduhu". U vreme Svetog Atanasija Meteorita i njegovih bogotražitelja ona je označavala monašku zajednicu ni na nebu ni na zemlji. Ktitor njihovog manastira, Velikih Meteora, bio je Jovan Uroš, "car Srba i Romeja Tesalije i Epira", poslednji Nemanjić, unuk Stefana Dečanskog, sin Dušanovog polubrata Simeona Siniše. Kada je izgradio manastir, pridružio se njegovoj bratiji pod imenom Joasaf.

Srpska istorija Meteora je danas skrivena neznanjem i političkim inženjeringom, kao što su grčkim zakonom iz 1926. o zabrani i brisanju slovenskih toponima skriveni i oni sa početka ove priče. Oni postoje samo na starim geografskim kartama među kojima je i ona koju je 1829. objavilo eminentno londonsko društvo Society for the Diffusion of Useful Knowledge (SDUK). Na njoj su upisani, u okolini Meteora: Klinovo (današnji Klinos), Veternica (koja je sada Neraidohori), Lepenica (koja je sada Antusa), Gribovo (koje je postalo Anilio), Tupišta (preimenovana u Lofos), Lozešti (deformisano u Lozesti)...

Nisu slovenska imena Dušanova zasluga, on ih je tamo zatekao, kao i zapadni kartografi od 17. do 19. veka koji su obilazili ove krajeve nekadašnjeg Istočnog rimskog carstva. Car Konstantin Porfirogenit je pisao o Srbici (Serviji) iz 7. veka, a romejski hroničari su zabeležili brojne "sklavinije", slovenska naselja po celoj Tesaliji, Epiru i Halkidikiju. Njima je bilo normalno da u carstvu žive etnički Sloveni koji su primanjem hrišćanstva postali građani Romeje (Rima) i govorili službeni zajednički grčki jezik. Tada je termin Helen označavao mnogobošca - varvarina.

Među tim Draguvitima, Jezeritima, Velezgitima, Milinzima bilo je i borbeno pleme Srba koji su još od kraja 6. veka bili angažovani da kao stratioti, vojnici - slobodni seljaci, brane utvrđeni grad Srbicu - Serviju, na strateškom prolazu iz Makedonije u Tesaliju.

Dušan i Atanasije ne bi se snašli sa današnjim nazivima u Egejskoj Makedoniji, Tesaliji i Epiru, a savršeno bi razumeli one sa puta do Meteora. Njima nije bilo ni na kraj pameti da lažiraju prošlost kao oni koji su imena planina Vič, Sinjavina i Greben posle više od 12 vekova dekretom promenili u Vernon, Askio i Gravena. Oni bi znali da tesalska Čigota nije ona zlatiborska, ni Lepenica šumadijska, već da je reč o univerzalnim slovenskim toponimima. Ono što nije smetalo pravoslavnim rimskim carevima, smetalo je pravim inspiratorima etničkog inženjeringa na Balkanu, slovenofobima Nemcima, Francuzima i Englezima koji su istinski crtači karata sa izmišljenim nazivima. Kulminacija etnocida se dogodio tokom režima generala Metaksasa (1936-1941) koji je dekretom zabranio upotrebu slovenskog govora, čak i deci i u kućama, a kazne su prediđale batine, prisilno ispijanje ricinusovog ulja, novčane kazne i internaciju na ostrva. Srednjovekovni "varvarin" Dušan je posle 1348. kada je osvojio Tesaliju i Epir i proširio državu do Egejskog mora, proglasio sebe za "multinacionalnog" cara Srba i Romeja i doneo zakonik koji počinje zahtevom sudijama da sude po pravdi "a ne u strahu od carstva mi".

Samo stare geografske karte i poneki istoričar koji pliva nasuprot struji sačuvali su priču o njegovom carstvu, poslednjoj nadi odbrane pravoslavnog sveta od Osmanlija. "Zlatno doba Meteora", kada su izgrađena 24 manastira, bilo je vreme vlasti Dušana, a posle njegove smrti vladavine (1366-1372) njegovog polubrata Simeona Siniše Nemanjića, mlađeg sina Stefana Dečanskog, "cara Srba i Romeja Tesalije i Epira i sve Albanije", koji je zvanično potvrdio manastirske posede brojnim hrisovuljama. Nasledio ga je od 1372. do 1381. sin Jovan Uroš Nemanjić, poslednji srpski car, koji je svetovnu vlast zamenio monaškim zavetom i kao monah Joasaf je dovršio Veliki Meteor.

Saborna crkva Velikih Meteora i živopis iz 14.veka ispred njenih dveri

Tako se zatvorio dvovekovni krug koji su započeli veliki župan Stefan Nemanja, koji je ostavio tron i postao velikoshimnik Simeon, i sin knez Rastko koji je odbacio svetovnu vlast da bi, kao monah Sava, postao večni duhovni vladar srpskog naroda.

VELIKI VOJSKOVOĐA PRELjUB

SERVIJOM - Srbicom, prvim srpskim gradom koji se pominje u pisanoj istoriji sveta, u Dušanovo vreme vladao je plemić Preljub, vojskovođa koji je nosio titulu cezara (kesara) i 1348-1354. upravljao Tesalijom. Najveću pohvalu mu je u memoarima izrekao ratni protivnik, romejski car Jovan Kantakuzin koji je pokušao da osvoji Serviju, u čemu su ga sprečili srpski ratnici i Preljub lično u uličnim borbama, odbranivši od jačih napadača Srbicu kraj reke Bistrice, koja se od 1926. zove Alijakmon.

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

12. 05. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

RUSKI VOJNI STRUČNJAK: Jedan udar orešnika i sarmata može da uništi čitav NATO u Evropi

Svet

0 15

RUSKI VOJNI STRUČNjAK: Jedan udar "orešnika" i "sarmata" može da uništi čitav NATO u Evropi

KOMBINOVANO lansiranje raketnih sistema „sarmat“ i „orešnik“ sposobno je da neutrališe celu vojnu infrastrukturu Severnoatlantske alijanse u Evropi, rekao je za ruske medije Aleksandar Stepanov, vojni stručnjak Instituta za pravo i nacionalnu bezbednost Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu (RANHEGA).

13. 05. 2026. u 12:29

Srušio se avion kod glavnog grada: Poginuli svi putnici i pilot

Svet

0 14

Srušio se avion kod glavnog grada: Poginuli svi putnici i pilot

Vazduhoplovna civilna uprava Južnog Sudana saopštila je danas da se srušio avion jugozapadno od glavnog grada Džube, pri čemu je poginulo svih 14 osoba koje su bile u letelici.

27. 04. 2026. u 16:49