Lokalne novine imaju od 1857. godine: Vrščani među prvima prepoznali značaj javne reči (FOTO)

VRŠAC je, kao sredina bogate kulturne tradicije, imao značajno mesto u razvoju štampe na ovim prostorima, jer su meštani još s početka 19. veka prepoznali značaj i snagu javne reči.

Foto: J.J.Baljak

U tom gradu su do Drugog svetskog rata izlazili lokalni listovi na čak četiri jezika – nemačkom, srpskom, mađarskom i rumunskom, dok se sedamdesetih godina prošlog veka razvila toliko snažna mreža dopisnika nacionalnih medija, da se glas iz Vršca svakodnevno čuo širom bivše Jugoslavije, pa i van njenih granica.

Prvi susret Vrščana sa štampom bio je krajem 18. veka, kada su austrijski vojnici od svoje familije iz Beča poštom dobijali časopise, godišnjake i dnevne novine. Ti listovi su dugo zatim kružili među meštanima, željnim saznanja o dešavanjima u zapadnom svetu. U većem broju oni su počeli da stižu tek par decenija kasnije i to posredstvom putujućih trgovaca, vašara i crkve, pa su u gradu osnovane prve čitaonice za prelistavanje štampe i knjiga na više jezika.

-Vrščani su ubrzo prestali da se zadovoljavaju samo vestima iz spoljnjeg sveta, pa je 1857, iz štamparije pruskog doseljenika Eduarda Kirhnera, počeo da izlazi prvi lokalni list u Vršcu „Werschetzer Gebirgsbote“, na nemačkom jeziku. Tek deceniju kasnije i Srbi su pokrenuli svoje novine „Vršačka kula“, što je bio pravi poduhvat. One su nastale dve godine pre čuvenog „Pančevca“ i 37 godina pre „Politike“ – ističe vršački bibliotekar Tamaš Fodor.

Foto: Udruženje Feliks Mileker

Ovi i svi potonji listovi imali su sličan sadržaj. Na prvim stranicama objavljivane su vesti iz sveta, pa tek onda lokalne priče, kao i konkursi, cene namirnica, spiskovi opštinskih činovnika, Mesečeve mene, horoskop, pisma čitalaca... Nezaobilazan deo činile su i reklame.

-Neretko se dešavalo da srpska, nemačka i mađarska štampa isti događaj predstave na drugačiji način, onako kako je njima odgovaralo, što je bio mač sa dve oštrice. Pojedine novine su bile i oružje za političke obračune, kao, na primer, „Vršačka kula“, koju je 1894, posle dvodecenijske pauze, nakratko obnovio Mita Popović – dodaje Fodor, uz pojašnjenje da je „Vršačka kula“ najdugovečniji vršački list, jer je sa više prekida trajao gotovo 160 godina, dok su prve vršačke novine „Werschetzer Gebirgsbote“ izlazile do 1941. godine.

Foto:

Drugi svetski rat doneo je ogromne promene u vršačkom novinarstvu. Nemačka i mađarska štampa su potpuno iščezle, a pojavila se rumunska, poput „Libertatee“, koja je 1945. osnovana u Vršcu, a četiri decenije kasnije preselila u Pančevo, gde i danas radi. Srpska štampa bila je svedena na nekoliko nedeljnika, koji nisu bili dugog veka, jer je tadašnja politika bila usmerena na jačanje pokrajinskih i državnih listova. Tako su se i pojavili prvi vršački dopisnici „Novosti“, „Politike“, „Politike ekspres“, „Dnevnika“, RTS, RTV... Uglavnom su izveštavali o pitomim temama iz mirnog banatskog grada, a dva puta su, zbog blizine granice sa Rumunijom, imali i svetske ekskluzive – kada su se 1968. Tito i Čaušesku nenajavljeno sastali u Vršcu i kada je 1989. u Temišvaru izbila revolucija.

Foto: Privatna arhiva

-Tih šezdesetih godina nismo bili tehnički opremljeni za obavljanje dopisničkog posla. Rukom pisane tekstove smo slali poštom ili smo ih diktirali telefonom u poštanskoj govornici. Tako sam, kada sam 24. avgusta 1968. slučajno kod Gradske kuće video Broza, a nedugo zatim i Čaušeskua, brzo otrčao do tadašnjeg hotela „Srbija“ da telefonom izvestim redakciju o nenajavljenoj poseti. Naravno da su urednici posumnjali da sam baš ja sa druge strane žice, jer je sve to delovalo kao neka šala, pa su vest morali da provere pre objavljivanja – priseća se prvi dopisnik „Novosti“ iz Vršca, penzioner Dragoslav Živojnov Žole, koji je za naš list počeo da piše još kao gimnazijalac.

Danas je novinarstvo u Vršcu svedeno na svega par imena. Do pre desetak godina u tom gradu je postojalo pet lokalnih televizija, dva nedeljnika, dva portala i sedam dopisnika štampanih i elektronskih medija. Sada radi samo jedna televizija, čiji vlasnik teškom mukom izdaje i nedeljnik „Vršačke vesti“, inače prve privatne lokalne novine u Srbiji. Uz jedan periodični list i tri portala, tu su i dopisništva RTS i RTV, dok je jedini dopisnik štampanih medija potpisnik ovih redova.

Foto: J.J.Baljak

MUZEJ NOVINARSTVA

IVAN Babić, nekadašnji dopisnik „Politike ekspres“ i dugogodišnji vlasnik lokalne televizije „Lav“ i nedeljnika „Vršačke vesti“, u svojoj staroj kući je, u čast svoje profesije, osnovao prvi neformalni muzej novinarstva u Srbiji. Tu baštini više stotina starih novinarskih aparata – od šapilografa, teleprintera i magnetofona do prvih digitalnih kamera i foto-aparata – kao i preko 3.000 filmskih traka sa snimcima starog Vršca, sve primerke lokalne štampe od Drugog svetskog rata do danas, preko 5.000 crno-belih radnih fotografija…

-Dobar deo istorije Vršca bio bi bačen, da ga ja nisam sačuvao. Takvu retku i bogatu snimljenu i arhiviranu dokumentaciju nemaju ni neke državne ustanove zadužene da se istorija ne zaboravi – ističe Babić.

Preporučujemo

Reportaže

0 1

"Mama volim te" - Voja (24) je "izgovorio" prvi put: Zahvaljujući tabletu, mladić s autizmom može da iskaže u njemu "zarobljene" reči (FOTO)

20. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 4

Svet ikona deo je mog duhovnog puta: Slikar Novica Stanković, od Visokih Dečana do Počajevske lavre u Ukrajini, usavršavao talenat (FOTO)

18. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 2

UZ hranu podari svakom i lepu reč: Miroslava Stevanović iz Čačka, već 20 godina volonter u tamošnjoj narodnoj kuhinji

17. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 1

Ljubav i pažnja i od volontera: Poslednjih godina sve više ljudi se prijavljuje da se druži sa štićenicima centra u Zvečanskoj (FOTO)

16. 04. 2026. u 17:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije