LJILJANA NA JELICI GAJI STARE SORTE GROŽĐA: Vaspitačica u penziji gotovo pola veka posvećena vinogradima (FOTO)

TAMO gde se obronci planine Jelice nežno spuštaju ka čačanskoj kotlini, koja se odavde vidi kao na dlanu, smestilo se selo Pridvorica. Legenda kaže da je ime dobilo po dvoru nekog srednjovekovnog velmože kojeg su meštani snabdevali najboljim plodovima, ali su pre svega ovi osunčani bregovi vekovima bili okićeni nepreglednim vinogradima. Danas, tu tradiciju od zaborava čuva žena čudesne energije i ruku koje podjednako nežno miluju decu i čokote loze – Ljiljana Ljilja Jovanović.

Foto V. ilić

Ljilja će uskoro napuniti sedamdeset leta, a gotovo pola veka njen život je neraskidivo vezan za vinovu lozu. Više od četiri decenije provela je kao vaspitačica u čačanskim vrtićima, a često je pravo sa posla, iz grada, hrlila u svoju Pridvoricu. Čim bi završila obaveze oko „tuđe” dece i svojih, Biljane i Ivana, čekao ju je vinograd.

Ljubav prema lozi, kako nam kazuje, usadio joj je svekar Mirko. Od njega je krala zanate, upijala savete i naučila najvažniju lekciju: „Kakva je boja neba tog dana, takva mora biti čorba za prskanje”, govorio je starac dok je mešao plavi kamen i kreč. Danas, Ljilja u svojim vinogradima gotovo sve radi sama – od rezidbe i uklanjanja zaperaka, pa do same berbe i riljanja.

Foto V. Ilić

U Ljiljinim vinogradima kuca srce stare Srbije. Na tri parcele raste desetak sorti, uglavnom vinskih. Tu su starinska moldavija, prokupac, dinka, afusali i graševina.

- Prošle godine rod je bio sladak kao med. Uz samo dva prskanja imala sam oko 200 litara vina, a bivalo je i po 500. Već polovinom februara zasučem rukave, pa u vinograd, i tako krenem dan po dan. Sama orezujem, razvodim ako treba. Tamo gde vidim da se suši, sadim nove. Sve mora da se uradi do Mladenaca. Kad je u cvetu, ne ulazim u vinograd – priča Ljilja, nudeći zrna moldavke koja i nakon zamrzivača čuvaju svu slast prošlog leta, dodajući da je pre sedam godina ostala bez supruga Radovana, koji joj je bio glavni pomoćnik u svim poslovima.

Za dobro vino, veli, najvažnija je jaka rezidba i redovno pretakanje. Ona ga proba svako jutro i veče, „presecajući” ga tačno na vreme.

PERMAKULTURE I KOZE

IAKO na pragu osme decenije, ova žena ne miruje. Na internetu istražuje permakulturu, sadi krompir i beli luk tako da „jedno drugo štiti”, a u štali brine o pet koza i troje jarića. Sa sinom Ivanom sadi starinske drenovke i leske, verujući u prirodnu osnovu svega što uzgaja.

Foto V. Ilić

Iako je dijabetičar, Ljilja kaže da joj po nekoliko meseci lek ne treba dok je u Pridvorici. Zemlja i čist vazduh su njena terapija. Odrasla na Ljubić keju, od malena je žudila za selom, bežeći kod babe i dede u Ljubić čim ostavi školske knjige.

Danas ona obrađuje skoro tri hektara svoje zemlje i još hektar pod zakup. U njenim voćnjacima rađaju jabuke lepocvetke, budimke i kolačare, kruške kantaruše i mednice. Posebno je ponosna na svoje veštine kalemljenja – kažu da je u tome pravi majstor i da se gotovo svaka voćka koju njena ruka „spoji” primi i izdašno rađa.

Za Ljilju vinograd nije posao, već molitva koja počinje na Svetog Trifuna paljenjem sveće i kađenjem čokota. I dok god je snaga služi, Pridvorica će mirisati na njeno mlado vino i odisati vedrinom koju samo život u skladu sa prirodom može da iznedri.

Čuvari starih sorti grožđa

ISTORIJA vinogradarstva na padinama planine Jelice seže duboko u prošlost, još u doba srednjovekovne Srbije, kada su manastirska imanja i posedi lokalnih velmoža bili prekriveni vinovom lozom. Zahvaljujući specifičnoj mikroklimi, velikom broju sunčanih sati i „ruži vetrova“ koja struji sa planine, jelički vinogradi su oduvek davali grožđe sa visokim procentom šećera.

Foto V. Ilić

Stari zapisi govore da su čačanska sela podno Jelice, poput Pridvorice, Ježevice i Atenice, bila glavni snabdevači vinom za trgovce koji su putovali ka primorju. Čak i u vreme osmanske vladavine, tradicija nije potpuno zamrla, a pravi procvat doživljava krajem 19. i početkom 20. veka. Tada su autentične sorte poput prokupca i dinke dominirale ovim krajem, pre nego što je filoksera (bolest loze) desetkovala zasade. Danas, retki čuvari poput porodice Jovanović, kroz „rekonstrukciju“ starih sorti, zapravo čuvaju genetski kod srpskog vinogradarstva koji je skoro čitav milenijum hranio i krepio ovaj narod.

Preporučujemo

Reportaže

0 4

DA LUKA USPEŠNO ZAVRŠI I TERAPIJE: Porodici malog Novosađanina i dalje potrebna pomoć u lečenju od retke bolesti (FOTO)

20. 03. 2026. u 06:30

Reportaže

0 1

ŽIVOT GLEDAJU KROZ DODIR, ZVUK I REČ : Reporteri "Novosti" u Domu za slepe i slabovide u Pančevu, jedinom u Srbiji (FOTO)

19. 03. 2026. u 13:09

Reportaže

0 1

PEŠKE DO OSTROGA ZA SOFIJU I FEĐU: Pripadnici MUP i Ministarstva pravde kreću na humano hodočašće za lečenje dvoje mališana

18. 03. 2026. u 19:12

Reportaže

0 3

BORBA GRUJIĆA I DALjE TRAJE: Uzgajivači konja iz Vršca, koji su izgubili gotovo ceo salaš u lanjskom požaru, očekuju pomoć institucija

18. 03. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije