CRNO VINO ZA JOŠ CRNJE DANE: Potomci Gala menjaju tradiciju i piju manje vina, ali traže kvalitetnije berbe

Davno su prošla vremena kada su francuski osnovci uz marendu u školskim kantinama ispijali vino, makar ono bilo presečeno vodom.

Foto: Goran Čvorović

Tek 1956. godine, vlasti su, zarad očuvanja zdravlja nacije, zabranile alkohol za populaciju mlađu od 14 godina, što je izavalo revolt pojedinih roditelja. Neki misle da je ova odluka pre bila zasnovana na činjenici da je bio potreban podstrek industriji mlečnih proizvoda. Pa se tako đacima nadalje serviralo ušećerno mleko.

Pre toga, bilo je normalno da školarci konzumiraju bevandu jačine do 3 odsto, 12,5 decilitara po glavi, za užinu. Smatralo se u to vreme da vino, kao božansko piće, jača organizam i da krepi poput dobrog bifteka. Bio je to znak i da se prelazi "iz kratkih pantalona" u svet odraslih. Odraz se tražio u religioznom obredu da deca starija od 12 godina u crkvi dobijaju vino posle mise.

Čaša vina bila je za dečake i oličenje muškosti. Ko nije pio, gledali su ga sumnjičavo ispod oka. Sve je imalo i ekonomski interes, pa je najjači cug bio kod onih iz regiona s najviše vinograda. Čak i kod dece. Briga za zdravlje došla je kasnije. Trebalo je čekati ne tako davnu 1981. godinu kada je na vlast došao Fransoa Miteran, pa da se vino i cider iskorene i sa stolova u kantinama srednjoškolaca, uz poruku da je voda najzdravije piće. 

Fotografije u kojima za stolovima zaposlenih radnika na pauzi za ručak u francuskim fabrikama automobila stoje buteljke vina, danas jednako deluju strano i neobično. Do kraja devedesetih, i na Rolan Garosu novinare je čekao frižider pun ohlađenog vina u vrelim junskim danima. Danas, ko između dva meča zatraži čašu, gledaju ga s čuđenjem, ističući da je to radni prostor u kome nema mesta za alkohol. Iako su se i ranije tekstovi pisali s puno žara. Svet se za kratko vreme drastično promenio.

Potomci Gala, u zemlji vina, danas piju manje, ali kvalitetnije. Mnogobrojni su razlozi za to. Na takav pristup, naravno, utiče sve veće podizanje svesti o štetnosti alkohola i zdravom životu, ali i jače policijske kontrole u saobraćaju, viši stepen obrazovanja, pa i ekonomska situacija u kojoj se troši namenski na kvalitetnu robu, a ne na bilo šta.

Takav pristup pokazao je i nedavno završeni tradicionalni godišnji Salon nezavisnih vinogradara u Lionu. Proizvođači, direktno, u realnom vremenu, iz godine u godinu, svedoče o tome kako se smanjuju količine, situacija menja, cene buteljki rastu, a navike menjaju.

- Pijemo vino samo o posebnim prilikama, a tada na sto stavimo i posebnu bocu, čak iako je skuplje platimo – izjavila je ovih dana starija gospođa u francuskim medijima.

Nekada su se, gotovo po pravilu, na sto iznosile flaše s vinom za ručak i večeru. Danas ih sve češće zamenjuje voda, a božji nektar nekoliko puta sedmično, pa čak i mesečno. Čudnovato zvuče podaci od pre jednog veka, kada su Francuzi, između dva velika rata, kozumirali u proseku između 120 i 140 litara godišnje vina po glavni stanovnika. Ako se izuzmu deca, antialkoholičari, pa jednim delom i dame, prosek po konzumentu je vrtoglavo rastao.

Između pedesetih i osamdeseth, potrošnja se spustila na sto litara. Značajno buđenje svesti u vezi s bolestima i problemima koje alkohol donosi sa sobom, svelo je konzumaciju vina između osamdesetih i novog veka na 55 litara po svakom stanovniku. Od tada, pije se 40 litara, s tim što neki najnoviji podaci još više spuštaju prosek, na 35.

Ipak, u ovu umerenost treba relativno shvatiti. Jer, i ta i takva potrošnja, visoka je za neka druga evropska društva. Ako se u obzir uzme 35 litara, to je gotovo 47 standarnih boca po 0,75 litara. Dalje, istraživanja pokazuju da 23 odsto punoletnih od 67 miliona Francuza uopšte ne konzumira alkoholna pića. Kada se na to doda i petnaest miliona dece i maloletnih, dolazi se do proseka od oko 40 odsto ljudi koji ne piju. Dakle, oni koji ne mare za maligane, potroše 58 litara godišnje, ili čak 77 boca, i to samo vina. Više od Francuza vino u svetu piju samo još u Vatikanu, 50 litara po glavi ove mini-države, gde sigurno dosta nektara oteče i na verske obrede.  

Sa preko 780.000 hektara pod čokotima, Francuska obuhvata više od 10 odsto ukupnih zasada vinograda u svetu. Pre dve godine, proizvela je 4,7 milijardi litara vina. Od toga, više od polovine crnog. To je bilo oko 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prošle godine, zbog loših vremenskih uslova, ali i drugih već navedenih faktora, proizvodnja vina u Francuskoj je naglo pala na oko 37 miliona hektolitara, što je bilo najniže još od 1950. godine.

Zahtevi Francuza tokom godina su se promenili. Tako je početkom ove decenije 80 hiljada hektara bilo obuhvaćeno bio-proizvodnjom. Danas sve više traže i atipična vina, lokalnu proizvodnju malih podruma, vino koje će se perfektno uklopiti uz određene gastronomske specijalitete. 

Da bi doskočili izazovima svakodnevice, proizvođači šire aktivnosti. Na primer, nude vino u paketu s čokoladnim bombonama ili sa lokalnim suhomesnatim proizvodima. Tako se lakše prodaju, i jedno, i drugo. Diversifikacija se odnosi i na sve više bezalkoholnog vina, da bi se pokrio sektor trezvenjaka, vozača ili ljudi koji zbog bolesti ne mogu da konzumiraju alkohol, a ipak žele da na neki način osete zadovoljstvo degustacije. Mada je, istini za volju, takav proizvod, ukusom, još daleko od originala.

Stavlja se istovremeno i akcenat na izvoz, u Južnu Ameriku, Aziju… Italija u proseku pokriva 21,7 odsto svetskih potreba za vinom, Španija 19,4, a Francuska 12,8, ali su francuska vina najskuplja i najkvalitetnija. Prošle godine, Španci su na ovaj način obrnuli božanske tečnosti u visini od 3,2 milijarde dolara, Italijani za 8,8 milijardi, a Francuzi za čak 12,2, što je oko 32,5 odsto od ukupnog svetskog prometa vinima.

- Svaki put kada govorimo o "bordou" ili francuskim vinima, našim klijentima van granice oči zasijaju, kao i kada im se pomenu francuski sirevi – kaže za francuske medije Režis Falksa, potpredsednik Federacije nezavisnih vinogradara Francuske, ističući da je kod kuće situacija s nacionalnim pićem drugačija.

Ko ga ima previše, na njega se očigledno navikne.

TRAŽE POMOĆ DRŽAVE

FRANCUSKI proizvođači vina danas traže pomoć od države, naročito kada je reč o klimatskim promenama. Pripremanje za ove izazove zahteva velike investicije. Traže i da vlasti na međunarodnom planu stanu u odbranu domaćeg vina, kao što to rade s automobilskom ili avio industrijom.

BOLjE ALI SUPLjE

Kao što benzin nije skup na Bliskom istoku, tako je i vino pristupačno u Francuskoj. Litar ovde prosečno košta 5,23 evra, a buteljka 3,90. Ali, Francuzi danas, tražeći bolja i skuplja vina, u proseku za jednu bocu izdvajaju od 11 do 20 evra. Samo dva odsto njih plaća flašu vina manje od 5 evra.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

TRI GENERACIJE PRAVE HARMONIKE: Od dedine radionice do sopstvenog brenda kojim pariraju italijanskim

16. 11. 2025. u 21:32

Reportaže

0 7

PONOSNO DRŽI STEG U SPOMEN SOLUNCIMA: Slađana Stamenović gotovo svakog dana nosi srpsku zastavu kod Trijumfalne kapije u Parizu

10. 11. 2025. u 10:05

Reportaže

0 1

ZA JELENINO LEČENjE TREBA 76 MILIONA: Tinejdžerki iz Beograda potrebna pomoć humanih građana kako bi se prikupila sredstva za terapije

10. 11. 2025. u 09:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije