RATNICI STARINE NOVAKA PALI U ZABORAV: Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju

BROJNI tragovi karpatskih Srba prate put od srpsko-rumunske granice, kraj ostataka manastira Vodice kod Oršave, zadužbine hilandarca Nikodima Osvećenog, kada se putovanje nastavi kroz južne obronke Karpata u Olteniji (Maloj Vlaškoj) klisurom reke Černe. Iz nje se izlazi kod Baja de Arame u kojoj je nekadašnji hilandarski metoh, Manastir svetih Arhangela, kojim počinje novi niz srpskih belega niz saobraćajnicu ka srednjovekovnom gradu Trg na Živi, današnji Targu Žiju, odakle vodi najkraća veza između istorijskih kneževina Vlaške i Transilvanije (na mađarskom - Erdelja) preko surovog masiva Paranga do Erdeljskog Beograda, današnje Alba Julije.

foto: B.Subašić

 Srpski krajevi se zaokružuju putovanjem kroz Hunedoaru ka i Pomorišju i Temišvarskom Banatu.

Na tom prostoru se krajem 16. i početkom 17. veka srpski narod vratio na istorijsku pozornicu, kako je govorio veliki istoričar, akademik dr Radovan Samardžić, a onda je to zaboravljeno. Cena "povratka u istoriju" podanika Kraljevine Ugarske i Osmanske imperije bila je užasna. Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju, kao i zidine transilvanskih tvrđava Jenopolja, Erdeljskog Beograda (ugarskog Đula Fehervara, današnje Alba Julije), Deve...

foto: B.Subašić

Po njima danas šetaju turisti koji o tome uglavnom ništa ne znaju. Vozači po Transalpini, najvišoj saobraćajnici Evrope preko Paranaga, nisu svesni da su i taj drum vojski i zbegova ugazili srpski hajduci. Njihov najslavniji komandant Starina Novak, ili Baba Novak kako ga zovu Rumuni, postao je svebalkanski narodni junak. On je komandovao vojskom od hiljadu srpskih hajduka kada je 1595. vazalni vojvoda Ungarovlaške Mihaj Hrabri otkazao poslušnost Osmanlijama i podigao ustanak.

Foto B.Subašić

- Njegova vojska je prešla Dunav, marta 1595, i doprla čak do planine Balkan. Mesno stanovništvo, ohrabreno prisustvom Mihajeve vojske, podiglo se na ustanak i njih oko dve hiljade hajduka krenulo je na Sofiju. Turski hroničar Mustafa Selaniki tim povodom je zapisao da su od 19. do 28. juna 1595. "đauri" dospeli do Nikopolja, i kako im niko nije izašao u susret, opljačkali su sve na šta su naišli i opustošili grad Turtukaju, koji su potom spalili i sravnili sa zemljom. Prethodnica ove ekspedicije doprla čak do Varne na obali Crnog mora. Na čelu pobunjenih seljaka stajao je Baba Novak. Mihaj je još tada uočio vojničke osobine ovog vojskovođe i njegovih hajduka za opštu stvar, pa je srpske hajduke primio u sastav svoje vojske a Baba Novaka postavio za jednog od svojih najglavnijih vojnih starešina - zapisao je akademik Slavko Gavrilović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

U rumunskoj istoriografiji se ne spori srpska nacionalnost Starine Novaka, ali se on smatra "prvim rumunskim generalom". Njegovi podvizi su privlačili veliku pažnju diplomata i posmatrača iz raznih evropskih zemalja koji su ostavljali svedočanstva o njima. Po navodima istoričara Konstantina i Dina Đureskua, broj tih dokumenata samo u zbirkama Hurmuzaki i Veresa, kao i onih iz poljskih arhiva dostiže cifru od četiri hiljade! U srpskoj javnosti Starina Novak najčešće se doživljava kao polu-mitska ličnost iz epske narodne poezije koji je po planinama predvodio malu grupu odmetnika od osmanske vlasti.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Istorijski Novak je u velikim bitkama komandovao jedinicama od više hiljada srpskih konjanika i pešadinaca - hajduka. Ovaj termin na mađarskom je u to doba označavao vojne profesionalce, plaćenike, a ne planinske razbojnike. Srpske hajduke nisu predvodili potomci srpskih plemića koji su sa svojim narodom prešli u Ugarsko kraljevstvo posle pada despotovine. Te loze su iskrvarile i ugasile se na savskim i dunavskim granicama Ugarske iščekujući da se hrišćanska Evropa ujedini u ratu protiv Osmanlija. Dok su oni nestajali u beskrajnim ratovima protiv Turaka, ugarski magnati su vodili građanske ratove za vlast i neprestano pokušavali Srbima da oduzmu povlastice slobodnih graničara i ispovedanja pravoslavne vere, koje su oni dobili od velikih vladara Sigsimunda Luksemburškog i Matije Korvina. Oni su na opustelim graničnim zemljama naseljavali stotine hiljada begunaca iz okupirane Srbije, visoko ceneći njihovu borbenost.

Kada je ugarsko plemstvo shvatilo da su Osmanlije na vratima bilo je kasno. Hrabriji mnjđu njima su izginuli, a lukaviji su se potčinili sultanu. Srbi u vazalnoj kneževini Vlaškoj postali su osmanska raja, zbog čega su pobegli iz Srbije. Zato su jedva su dočekali početak austro-turskog rata od 1593. do 1606. kada ih je na ustanak podstakao transilvanski vladar Sigisgmund Batori. On je odranije na svojoj teritoriji okupljao Srbe čiju je vojničku vrednost dobro poznavao. Vršačkom vladiki Teodoru i vojskovođi Savi Temišvarcu je poslao svoje hajduke i obećao im da će u rat povesti i svoje mađarsko plemstvo, posle čega su mu Srbi ponudili titulu svog despota i kralja.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Međutim, na skupštini, dieti, ugarski feudalci su odbili da ratuju. Srbi koji su prvim pobedama razjarili Osmanlije ostali su sami. U odlučnoj bici 4.300 hajduka samoubilački se suprotstavilo masi od 30.000 osmanskih vojnika, da bi zaštitili zbegove koji su se povlačili ka Transilvaniji preko masiva Parnaga, savladavajući visinsku rzaliku do 2.000 metara čemu je sledilo mukotrpno spuštanje kroz guste šume i tesnu rečnu klisuru kuda prolazi današnja saobraćajnica Transalpina.

Srbi su naseljeni u oblast zvanu Hajdušag, gde je u narednim godinama formiran erdeljski hajdučki korpus od nekadašnjih banatskih ustanika i od Segedinaca.

Pokret Srba u Panoniji, koji je tragično počeo ustankom u Banatu 1594. i njihovo pobunjeničko previranje na Balkanu jedinstven su povratak srpskog naroda na istorijsku pozornicu Evrope, ukazivao je akademik Samardžić.

- Srbi su postigli toliko da su, ma gde se nalazili, rado uzimani za vojnike sa svojom, oskudnijom ili većom, unutrašnjom organizacijom. U takvom stanju zatekao ih je turski poraz pod Bečom 1683, kad su se međudržavni odnosi u jugoistočnoj Evropi opet, samo ovog puta iz temelja, najpre pokolebali, a zatim i ispreturali. "Racka milicija", koja je širom Panonije te događaje spremno dočekala ili je smesta obrazovana, nije ovoga puta sasvim uzalud lila krv za ćesara Leopolda Prvog: godine 1690. Srbi su u Habsburškoj Monarhiji stekli bar iluziju da su izdvojeni i zaštićeni carskim privilegijama - zapisao je akademik Samardžić.

Foto B.Subašić

On je sa žaljem konstatovao da je u narodnom predanju, dugi rat gotovo zaboravljen, a da je Starina Novak, zapamćen samo po imenu, smešten kao gorski hajduk na goru Romaniju. Istraživač zaboravljenih srpskih ratova i seoba ukazivao je da su u burnom previranju koje je zahvatilo sve zemlje Podunavlja, Potisja i karpatskog basena, svi su se vremenom, iako uz velike žrtve, smeštali u neke državne i pravne okvire, samo je jedan narod ostao u statusu nomadskih ratnika koji su "bludeli, razvejani, od nemila do nedraga". Posle mirovnog ugovora sklopljenog 1606. godine, Erdelj, Vlaška i Moldavija ostale su kneževine kojima su Turci svrgavali i postavljali knezove i vojvode. Oni su time nagrađeni jer su progonili neustrašive borce protiv Osmanlija, kakav je bio Starina Novak. Njegov veličanstveni spomenik u Klužu, podignut je na mestu gde je pogubljen odlukom mađarskih plemića iz Eredelja koji su više voleli da budu podanici Osmanlija nego da rizikuju život ratujući za slobodu.

- Baba Novak je došao pod udar osvete Ištvana Čakija, starešine Mađara koji su bili nezadovoljni vladavinom Mihaja Hrabrog, kao i Mojseja Sekeljija, koji se nedavno pre toga vratio u Erdelj da bi ubrzao ponovni izbor Sigismunda Batorija za transilvanskog vojvodu. Baba Novaka uhvate na prevaru kod Lipove, i okovanog u lance, pošalju u Kluž, zajedno sa njegovim sveštenikom 3. februara 1601. kada je zasedala dijeta Transilvanije. Na istoj dijeti, Baba Novak i njegov duhovnik osuđeni su da budu živi spaljeni - zapisao je akademik Gavrilović.

Foto B.Subašić

Arhivska građa Kluža sačuvala je opis izvrešnje smrtne kazne: "na taj dan (5. februar), oko 10 sati, bili su živi vezani za grede Baba Novak, najslavniji vojnik Mihaja Hrabrog, zajedno sa svojim sveštenikom i spaljeni na pijaci. Najpre su im odrali kožu. Onda su ih tako odrane vezali za grede i stavili licem okrenute iznad vatre, i tako ih pekli. S vremena na vreme bi ih kvasili vodom, kako bi im muke što duže trajale. To je trajalo oko sat i po. A tada je intervenisao general Basta, koji je sve to posmatrao s prozora jedne susedne zgrade, i naredio da ih više ne kvase, kako bi im se prekratile muke. Ubrzo posle toga su izdahnuli. Posle te strašne smrti, leševi su im odnešeni izvan grada i pobijeni na kolac".

Ova strašna priča koja ilustruje odnos Zapada prema Srbima kao topovskom mesu je zaboravljena, zbog čega se ponovila i kasnije.

Novi način borbe

SRBI su živeli u tim predelima od samog početka 15. veka, na posedima despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića. Od pada Smedereva do turskog osvajanja tih krajeva, a osobito u vreme kralja Matije Korvina, Srbi su služili kao osnovni ljudski materijal za nov način borbe protiv Turaka, kao hajduci - zabeležila je dr Radmila Tričković.

Detaljni troškovi pogubljenja

U DOKUMENTACIJI opštine Kluž sačuvani su i računi troškova pogubljenja Starine Novaka: "6. februara 1601. - dali smo ciganima što su odrali, spalili i nabili na kolac Baba Novaka i sveštenika, forinata 7, din 50; Platili smo za Baba Novaka i sveštenika dvojici dželata forinata 3. Platili smo Luki Aksi što je ogulio kolac za Baba Novačka, forinte 2; 25. februar 1601. - Kupili omo dve grede od Georgija Ekeša, na kojima su bili spaljeni Baba Novak i sveštenik, forinta 1, din 20."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije