BABINSKA BUNA ZAPALILA SVE OD TARE DO UVCA: Vek i po od ustanka koji je ostao na marginama zvanične istorije, ali ne i narodnih predanja

NAVRŠILO se 150 godina od Babinske bune - ustanka protiv Turaka koji je leta 1875. godine izbio u selu Babine, kod Prijepolja i "Zapalio" sve krajeve odTare do Uvca. Iako je ovaj događaj ostao na marginama zvanične istorije, sećanje na njega sačuvano je u porodičnim predanjima, narodnoj poeziji ipričama koje se prenose s kolena na koleno. Centralna proslava jubilejaodržana je upravo u Babinama, gde je otkrivena spomen-ploča sa tekstomproglasa i spiskom od 14 imena poginulih ustanika. Nedavno jepredstavljena i knjiga "Spomenica Babinskoj buni" koju su prirediliMilovan Gvozdenović, Mladen Tomašević i Aleksandar Gačević.

FOTO: Privatna arhiva

- Dok je Nevesinjska puška dobila zasluženo mesto u kolektivnom sećanju, Babinska buna, koja se nadovezala na ustanak u Hercegovini je zaboravljena - kaže nam Milovan Gvozdenović, predsednik Zavičajnog udruženja Babine. - Zato smo mi Babinci, rasuti po svetu, rešili da učinimo nešto da se to promeni. Bunu je predvodio prota Jevto F. Popović. Njegova porodica doselila se 1707. godine u Babine iz sela Barica u Vranešu. Porodica se isticala po bogatstvu i ugledu, a kao sveštenička davala je najučenije ljude u ovim krajevima.

FOTO: Privatna arhiva

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Babine su, zbog svog položaja, važile za jednu od malobrojnih "slobodnih teritorija". Kako kaže naš sagovornik, turski zulumćari tu su retko zalazili: nisu imali ni snage ni razloga da se duže zadrže.

- Prota Jevto Popović, zajedno sa Prokopijem Bujišićem, vratio se iz Hercegovačkog ustanka sa idejom da se i srpski narod Polimlja digne na oružje - kaže Gvozdenović. - Sastanak četrdeset domaćina, od Jabuke do Vrbova, održan je na brdu Vis, 21. jula 1875. godine, a već 2. avgusta donet je proglas o ustanku.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

U tom pozivu koji je uklesan u spomen-ploči u Babinama piše: "Braćo, Davno je bilo Kosovo, od tada nepravde, globe i velika bezakonja trulih Osmanlija - Turaka još trpi srpski narod, svaka stopa zemlje zalivena je suzama i krvlju naših prađedova, još vjeru, slobodu, obraz i ognjište potomaka Nemanjića i Obilića kaljaju kopitama turskih atova na stid i sramotu čitavog naroda srpskog. Vreme je da osvetimo Kosovo, vreme je da prestanemo biti turska raja. Braća naša na Neretvi potocima proljevaju krv. Čuj narode sve tri vjere! Ustaj na oružje, rat je ovo za slobodu i pravo čitavog naroda, svaka vjera svačje pravo, obraz i imanje biće nam svetinja. Ko bude neprijatelj ovome ratu za slobodu, krstio se ili klanjao, glavom će ko izdajica svoga naroda platiti, zato ustajte složno na oružje sinovi Bosne, Hercegovine i Stare Srbije. Zemlja je ova starina naša, pravo je naše, Bog je sa nama, pobeda je na našoj strani, samo junačno i složno udarimo braćo na naše krvnike. Živeo srpski narod, živela sloboda, živeli junaci!"

FOTO: Privatna arhiva

- Puške Vuka Pleskonjića i Đerosima Lojanice oglasile su ustanak u osvit zore 12. avgusta 1875. godine. Oni, sa 60 svojih drugova, kojima se priključuju i čete Nika Koldžića iz Krnjače, napadaju tursku vojsku na putu Prijepolje-Pljevlja i na Jabuci i Mijajlovici pale turske hanove: veliki han hadži Avdije Karamulića na Trlicama, a 24. avgusta zapalili su dve karaule na Jabuci više Savina lakta - o početku bune pisao je Jovan M. Brašanac u knjizi "Babinske bune 1875-1912".

Sutradan su započele borbe u pribojskom i pljevaljskom kraju, pa potom u novovaroškom, sjeničkom i višegradskom.

- Pobunjenici su uspeli da oslobode Priboj od turske vlasti - ističe Gvozdenović. - Taj događaj se retko pominje u istorijskim izvorima, iako je Priboj tada bio slobodan oko tri meseca. Zabeleženo je i ime ustaničkog vođe sa područja Kamene Gore, Jovana Gluščevića. Buna nije uspela, ali se smatra da je inicirala i Javorski rat koji je neposredno uticao na odluke Berlinskog kongresa. Niš i Vranje tada su pripojeni Srbiji, dok je Polimlje ostalo pod Turcima sve do 1912. godine.

Babinci su rešili da u znak sećanja svojim precima podignu spomenik. Centrana figura biće prota Jevto, vođa ustanka iz 1875. godine. Spomenik će biti od bronze, visok tri, a širok dva metra, radi čuvena livnica "Jeremić".

- Verujem da će biti završen do jeseni - kaže Gvozdenović. - Želimo da i "Spomenica" i spomenik ostanu trajno svedočanstvo o događaju koji je, iako zapostavljen u zvaničnoj istoriji, duboko ukorenjen u sećanju našeg naroda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije