POSVETA STRADANJU VITEŠKOG KRALJA: Knjiga o životu dvojice ađutanata Aleksandra Prvog Karađorđevića seća na njegovo ubistvo

O ŽIVOTU i atentatu na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934, iz istorije je manje-više sve poznato.

Kralj Aleksandar Prvi, Foto Privatna arhiva

Ali, malo su znane činjenice o dvojici junaka, sudbina ili slučajnost, obojici iz istog mesta, Drenovca kod Šapca, telohraniteljima srpskog suverena. Životne priče i herojstvo Čedomira Mirkovića i Živana J. Kezića, u knjizi "Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević atentat(i) i ađutanti", ovekovečio je njihov sugrađanin Zoran Radovanović, zajedno sa dr Tanjom Milosavljević.

U knjizi posvećenoj 90. godišnjici ubistva kralja Aleksandra i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua, seoski uča u penziji i zaljubljenik u istoriju Radovanović i Milosavljevićeva - univerzitetski profesor, publicista, lektor, prevodilac i "čuvar" srpskog identiteta u dijaspori, koja živi u Francuskoj, potomcima i budućim naraštajima "pripovedaju" o stradanju "viteškog kralja" i francuskog visokopozicioniranog diplomate.

Priča o dvojici heroja, drenovačkim gorostasima, kojima je otadžbina poverila zadatak da čuvaju svog suverena, kreće iz mačvanskog sela Drenovca. Živan se istakao kao branilac Dunavskog keja u borbama za Beograd 1915, bio je oficir koji je poslednji napustio srpsku prestonicu, i stekao čin kapetana. O borbama sa neprijateljem na beogradskim ulicama Živan je napisao članak za "Beogradske opštinske novine", umesto pomena poginulim borcima i junacima.

Saradnja sa dr Milenom Žikić

SLUČAJNOST je htela da Tanja Milosavljević 2007, po dolasku u Francusku, radi kao lektor srpskog jezika i istorije na Univerzitetu Eks - Marselj (L'Universit d'Aix-Marseille) i živi u stanu oko 300 metara od mesta gde je ubijen kralj Aleksandar.

- Tako je moja svakodnevica bila vezana direktno za mesto atentata. Često sam znala da odem i ostavim buket cveća u spomen našem kralju. Potom sam upoznala drenovačkog uču i evo naša saradnja traje već 15 godina. Zahvaljujući njemu, dodatno sam se zainteresovala za srpske tragove na jugu Francuske. Tako sam oktrila i srpsko vojiničko groblje pored Tulona, a slučajno i jednog potomka srpskih junaka koji su tu sahranjeni. Planiramo uskoro projekat o toj temi.

uspomena Pismo koje je Mirković uputio kao gardista 1920. iz Beograda, Foto Privatna arhiva

Moram da istaknem i lepu saradnju sa koleginicom, istoričarem dr Milenom Žikić iz Novog Sada. Zajedno radimo naučne radove na engleskom i francuskom jeziku kako bismo našu bogatu istoriju otkrile i strancima. Tematika je usko vezana za Prvi svetski rat - kaže Milosavljevićeva.

Kako ističu autori knjige, koju je podržao i Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920 iz Beograda, po kazivanju Ljubiše M. Joldića (1932-2015) iz sela Ševarice u Mačvi, nećaka Živanovog, posle rata, Živan je, prošavši rigorozne kontrole, bio lični oficir obezbeđenja i telohranitelj Aleksandra Prvog Karađorđevića i pratio ga je svuda. Jedino nije bio s njim u Marselju 1934. godine kada je na kralja izvršen atentat. Službe zadužene za bezbednost suverena smatrale su da će francuska straža biti sasvim dovoljna za njegovu sigurnost, što se na kraju, nažalost, pokazalo nedovoljnim.

HRABRI Živan J. Kezić i Čedomir Mirković, pre stupanja u gardu, Foto Privatna arhiva

- Do kraja života Živan je patio što nije bio uz svog kralja kada je izvršeno zločinačko ubistvo - kazuju autori knjige.

Ništa manje nije zanimljiva priča o, takođe, odvažnom i hrabrom Čedomiru Mirkoviću (1899-1981). On je, 1920/21. u Beogradu, služio vojnu obavezu u Gardi kralja Aleksandra i bio je ranjen prilikom neuspelog pokušaja atentata na tada regenta Aleksandra u prestonici na Vidovdan 1921. Čedomir je tada imao samo 22 godine i bio je redov Drugog eskadrona konjičkog puka Kraljeve garde.

Bio je u pratnji 29. juna 1921, kada je usvojen novi Ustav. Posle ceremonije, tada prestolonaslednik poklonio se poslanicima i napustio dvoranu. Kada je izlazio iz Konstituante, s Nikolom Pašićem je seo u kola i krenuo u dvor. Nedugo potim, trebalo je da se odveze na Terazije i da izvrši smotru vojnih trupa pred defile. U 11.13 kola su se naišla pored zgrade Ministarstva građevine i tada se začuo tresak, a ispred vladarevih kola podigao se gust, crnkast dim.

Foto promo

Nekoliko ljudi je ranjeno, među njima i gardista Mirković, koji je pored kraljevih kola jahao na konju. Atentator, za koga se brzo saznalo da je molerski radnik iz Turske Kanjiže u Banatu, i da je tog jutra u šest sati doputovao iz Novog Sada sa namerom da izvrši atentat na prestolonaslednika, bacio je bombu sa trećeg sprata zgrade.

PRIZNANjE Medalja za vojničke vrline dodeljena Mirkoviću, Foto Privatna arhiva

Nisu se dvojica Drenovčana slučajno našla uz kralja. Kako ističu hroničari, krasile su ih odvažnost i posvećenost zadacima koji su im se svakodnevno poveravali.

autori Zoran Radovanović i dr Tanja Milosavljević, Foto Privatna arhiva

Seoski uča, kako za sebe voli da kaže Radovanović, godinama je istraživao i sakupljao materijal o ovim dobrovoljcima čiji su mu potomci otkrili informacije do sada malo poznate javnosti.

- Obojica su ostali upamćeni kao hitri, naočiti, stasiti, školovani i iznad svega hrabri - priča nam Radovanović.

- Ne zaboravljamo ni Luja Bartua, čija se bista nalazi u dvorištu rezidencije Ambasade Francuske u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije