KJAHTA PONOVO TROICKOSAVSK: Srbija i Rusija zajedno obeležavaju 300. godišnjicu jedinog grada na svetu posvećenog Svetom Savi

NA granici Rusije i Mongolije, u Republici Burjatiji, pre tri vekaosnovan je jedini grad na svetu koji je dobio ime po Svetom Savi. Troickosavsk je podigao grof Sava Vladislavić Raguzinski, Srbin u službiruskog dvora, kao trgovinsku i diplomatsku tačku između ruskog ikineskog carstva. Danas se zove Kjahta, ali u okviru priprema zaobeležavanje jubileja pokrenuto je pitanje da se gradu vrati izvorno ime.

vikipedia

Ambasador dr Ljiljana Nikšić, jedan od koordinatora realizacije proslave tri veka grada na granici Rusije i Kine očekuje zvaničnu inicijativu.

- Kao što je Sankt Peterburg dobio nazad svoje ime, nadam se da će i Kjahta ponovo biti Troickosavsk - kaže Nikšićeva za "Novosti". - Rusija i Srbija zajednički će proslaviti jubilej carske prestonice "Puta čaja" grada milionera onog vremena i prve slobodne trgovinske zone na svetu.

Foto: Skrinšot

Ukaz o obeležavanju godišnjice doneo je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. A, nedavno je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti potpisam Memorandum o namerama o saranji između Odeljenja za istorijske nauke i Nacionalnog centra za istorijsko sećanje, pri kabinetu predsednika Ruske Federacije. Dokument su potpisali akademik Ljubomir Maksimović, sekretar Odeljenja istorijskih nauka i Elena Petrovna Mališeva, rukovodilac Nacionalnog centra i počasni arhivar Javne komore Rusije. Događaju su prisustvovali akademici Vasilije Krestić i Slavenko Terzić i predstavnici ruske Ambasade u Srbiji.

- Srpsko-ruski odnosi moraju biti uzajamno istraživani kako bi se razumela duboka povezanost i zajednička istorija dva naroda - istakao je akademik Krestić. - Srbi su oduvek doživljavali Rusiju kao bratsku i snažnu naciju, spremnu da pritekne u pomoć u teškim trenucima. Nije slučajno što su u Evropi Srbi nazivani "mali Rusi", jer su njihove težnje bile istovetne. Rusija je, kad god je bila jaka, pomagala Srbiji - i srpski narod to pamti, poštuje i voli, kako nekad, tako i danas.

Privatna arhiva

Dogovoreno je, između ostalog, da se dublje istraži uloga Save Vladislavića, Srbina iz Hercegovine, koji je imao značajnu ulogu na dvoru Petra Velikog.

- Događaj je, kaže Ljiljana Nikšić, trasirao zajedničko obeležavanje 300 godina Troickosavska, koji je Raguzinski osnovao i posvetio Svetom Savi Srpskom. Tako je i kršten, međutim, 1934. godine komunističke vlasti gradu su promenile ime, od tada je Kjahta. Pre 300 godina potpisan je i sporazum večnog mira Rusije i Kine, a tu Srbija ima važnu ulogu. Mira i prve moderne zone slobodne trgovine ne bi bilo, da nije bilo diplomate Save Vladislavića. Grof Sava je napravio konkordat sa papom Klementom 11, uspostavio mir sa Ahmedom Trećim, tri godine pregovarao sa kineskim carem Jung Džengom. On je trasirao put prestonice "Puta čaja", odnosno, sporazum takozvanog ideala večnog mira između dva velika carstva ondašnjeg vremena.

Vladislavić je postavio granicu dugu 6.000 kilometara između Rusije i Kine.

- Rusija je sa Kinom i Mongolijom podnela inicijativu Unesku da "Put čaja" postane deo svetske kulturne baštine - kaže Nikšić. - To je najduži trgovinski put u istoriji čovečanstva, dug čak 13.000 kilometara.

Nikšićeva je uverena da će obeležavanju tri veka grada posvećenog Svetom Savi veliki doprinos dati srpski naučnici koji se godinama bave istraživanjem dela ruskog grofa srpskog porekla:

- Važno je istraživanje akademika Slavenka Terzića o Vladislaviću, koji je zadužio čovečanstvo istorijskim mirovnim misijama. Grof Sava je bio renesansna ličnost. Imao je dvorac pored dvora cara Petra Velikog, koji je kasnije Katarina Velika pretvorila u Ermitraž. Deo njegove palate danas je ulaz u najveći muzej u Rusiji. A, na adresi Marosejka 11/4 u Moskvi napazi se Vladislavićeva palata koja je zaštićena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Privatna arhiva

Uspomenu na jednog od najznačajnijih Srba u ruskoj istoriji pokušao je da oživi i pisac Miodrag Hrnjez Ljumo, poemom "Naš grof Sava" koja ima 3.452 stiha. Po rečima Nikšićeve, uskoro će početi pripreme predstava koja će biti urađena po ovom književnom delu.

Romansiranu biografiju čoveka za koga mnogi kažu da je najmoćniji Srbin posle cara Dušana napisao je i Vladimir Ivanović. Govorilo se i o snimanju filma i serije o Hercegovcu Vladislaviću koji je proputovao gotovo ceo svet, od Londona do Pekinga, osnovao rusku tajnu službu, učestvovao u važnim diplomatskim misijama, spasio ruski dvor od uništenja. Spekulisalo se da bi reditelj mogao da bude i proslavljeni Nikita Mihalkov.

- Moćni grof je bio vešt trgovac, a imao je ključnu ulogu u podizanju ustanka 1711. u Hercegovini. Sava je dugo ubeđivao Petra Velikog da interveniše na oslobođenju pravoslavnih naroda na Balkanu - naveo je Ivanović. - Na njegov predlog car je pozvao srpske oficire, a pukovnik Miloradović je izabran da ih predvodi. Sa kesom dukata u pratnji mladog poručnika, takođe Srbina, vraćaju se u Hercegovinu i dižu ustanak. Ogroman prostor Hercegovine i Crne Gore je bio oslobođen.

U nekadašnjem Troickosavsku grof Sava je podigao crkvu posvećenu Svetom Savi koja je krajem 18. veka stradala u požaru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije