SUNCE "TOPI" ZEMLJU: Analiza "Novosti" posle alarmantnih objava SMO i britanske meteo službe o klimatskoj krizi

KLIMATSKA kriza više nije ni pretnja, ni scenario za naučnofantastične filmove - već svakodnevica u kojoj živimo.

Foto: Tanjug

Dve najveće svetskemeteorološke institucije - Svetska meteorološka organizacija (WMO) iBritanska meteo-služba (Met Office) objavile su gotovo identičnoupozorenje: svet ulazi u pet najtoplijih godina u istoriji i ne samo daće biti oboreni temperaturni rekordi, već će biti premašen prag koji ječovečanstvo postavilo kao "crvenu liniju".

Prema njihovim proračunima, verovatnoća da će svet u idućih pet godina oboriti barem još jedan godišnji temperaturni rekord sada je čak 80 odsto. Takođe, temperaturni prag od 1,5 stepeni Celzijusovih postavljen pre 10 godina biće premašen u svakom slučaju. Granica koju je Pariski klimatski sporazum odredio kao kritičnu, po ovim prognozama, deluje kao da je već pregažena. Prvi put, naučnici navode i da postoji mogućnost, doduše mala, da će temperatura u jednoj godini dostići čak dva stepena iznad predindustrijskog nivoa - i da će se to dogoditi pre kraja ove decenije.

- Pošto se predviđa da će narednih pet godina biti u proseku toplije za više od 1,5 stepeni Celzijusovih, više ljudi nego ikada pre biće izloženo riziku od jakih toplotnih talasa, što će dovesti do više smrtnih slučajeva i ozbiljnih zdravstvenih problema - upozorio je profesor Ričard Bets, rukovodilac istraživanja uticaja klime pri britanskom meteorološkom zavodu. - Usled zagrevanja atmosfere intenziviraće se šumski požari, jer će suvlje tlo postati još podložnije paljenju.

Foto: Printskrin Instagram

U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Science procenjuje se da će se Arktik zagrevati i više i brže od tri puta od globalnog proseka. Tokom sledećih pet zima, temperature na Arktiku biće čak 2,4 Celzijusa iznad tridesetogodišnjeg proseka. Ovo ubrzano otapanje leda na Arktiku i u severozapadnom Pacifiku dovešće do bržeg porasta nivoa mora, što će direktno ugroziti obalska naselja širom sveta. Naučnici upozoravaju da se svet već nalazi na pragu pet opasnih prelomnih tačaka - a rizici se povećavaju sa svakom desetinkom dodatnog porasta temperature. Ugroženi su, između ostalog, Grenlandski ledeni pokrivač, Amazonska prašuma, koralni grebeni i ledene mase Zapadnog Antarktika.

- Ne bih ulazio u takvu paniku, sigurno. Ovo leto neće biti ni približno toplo kao što neki nagoveštavaju. Biće toplije od proseka, ali ništa ekstremno. U poređenju sa prošlim letom - biće nešto toplije, ali u granicama normale - kaže meteorolog Marko Čubrilo za "Novosti". - Globalne projekcije su samo deo klimatske slike i one ne moraju direktno da se odraze na Balkan. Ovaj maj je, recimo, u Kanadi izuzetno topao, a kod nas hladan. Tako da ne verujem da će se ti ekstremi, koji se pominju u globalnim izveštajima, manifestovati u našem regionu. Reč je o opštim predviđanjima za narednih pet godina, koja se odnose na Zemlju kao planetu, a ne konkretno na Srbiju.

Foto Shutterstock

Čubrilo ukazuje na veliku nesigurnost dugoročnih prognoza:

- Prognoze preko dve nedelje unapred su više procene nego pouzdana predviđanja. Vremenski interval od pet godina za bilo kakve tačne prognoze je suviše dalek. Mi možemo da imamo prognozu za desetak dana, sve preko toga je puka pretpostavka.

Prema podacima koje su izneli stručnjaci na događaju "Dijalog o klimatskim promenama" uoči konferencije COP28, Srbija se zagreva 60 odsto brže od globalnog proseka. A, prema podacima Balkan Green Energy News, ekstremni vremenski događaji od 2000. godine prouzrokovali su štetu od najmanje 6,8 milijardi evra, pri čemu je 70 odsto te štete rezultat visokih temperatura i suša.

- Balkan se zagreva brže od ostatka sveta, a veliki gradovi postaju toplotna ostrva - upozorava meteorolog Ivan Ristić. - Prošle godine Balkan je bio među najugroženijim regionima. Dok globalni porast temperature iznosi između 1,5 i 1,7 stepeni, u Srbiji je prošle godine zabeleženo povećanje od čak tri do četiri stepena. To znači da mi imamo dvostruko veći problem.

On ističe da je količina padavina skoro uvek ista u svim delovima sveta:

- Pošto se ukupna količina padavina na godišnjem nivou ne menja, a više je sunčanih dana bez oblaka i kiše, svedoci smo ekstremnih nepogoda. Zbog porasta temperature, takvi događaji postaju sve ekstremniji - pljuskovi su intenzivniji, a oblaci se kreću brže i zahvataju veće površine. Olujni sistemi 2023. prelazili su i do 1.500 kilometara u jednom danu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije