"NOVOSTI" SA BERAČIMA MALINA KOD ARILJA: Rekord upisao Huan iz Vijetnama - u danu ubrao 124,5 kilograma

DOBAR dan... povodom oglasa za berače malina - telefonirali smo oglašivaču Blaži Đukiću iz Arilja, rešeni da podelimo iskustvo sa nadničarima koji u vrelini ovih julskih dana zarađuju za hleb.

Blaža Đukić, Foto D. Milovanović

- Kol`ko godina imate i odakle ste - gotovo su se sudarili naše javljanje i njegovo pitanje.

- Pa... zar je to važno? - kažemo.

- Kako da nije? Preko pedeset, izvinite, ne želim da rizikujem. Padaju ljudi na ovoj vrelini. I, ne želim da imam nekoga na duši...

Spustili smo granicu životne dobi do granice za željeni posao nadničara u malinjaku. I, primljeni smo.

Jutro je u brdima iznad Arilja. Sela Dobriča i Brekovo poranila prije sunca. Opija miris maline, srpskog "crvenog zlata" po kome nas prepoznaju u Evropi i svetu. Berači u malinjacima, kao pčele. Uranjaju u vinjage sa praznim korpama. Izranjaju, na čas, sa punim najslađih plodova. Veština, neopisiva. Možemo li, mi, da odgovorimo ovom izazovu?

Ispod i iza nas hektari pod malinom. Dva hektara između Dobrače i Brekova su upravo malinjaci Đukića. Na ovoj, okom neuhvatljivoj lepoti, treba mi da se oprobamo u veštini branja. Zaradimo dnevnicu: osamdeset dinara po ubranom kilogramu maline. Pa, radi od jutra do večeri.

Petnaest berača, naoko brojimo, pod šeširima, kačketima, maramama... Temperatura, već, 33 stepena. Da smo ovde startovali u pet, bili bismo u znatnoj prednosti. Sad je, u osam, nebo sasvim blizu. Čini se kao da i samo sunce silazi i ima nameru da, s nama, hoda po zemlji.

- Sunce ovde vara, vrelinu mu razgali vetar sa brda, a ono sve jače prži - dočekao nas je Blažo Đukić. - Dobro se zaštitite.

Zadužujemo svoje gajbice, pa u malinjak. A, maline... same opadaju. Nije veština berbe u tome da ih sakupljaš, kad padnu. I malina, ovde, ima simboliku. Gotovo kao u Metohiji... Veština je da ih ljudska ruka ubere i lagano spusti u kotaricu. To je tajna veze ovog voća i čoveka. Pod brdima Arilja, kao i u podnožju Prokletija.

Maline su u Arilju zavetno voće. Kao metohijske trešnje pod kojima su Srbi sanjali san o opstanku. Neko je, jednom, rekao: ako iskorene malinu iz Arilja, iskoreniće i narod odavde. Valjda je to tajna veze ovog voća i iskonske veze čoveka sa zavičajem.

- Dobrilo Nenadić, ovdašnji, fićom je, kao posvećenik i zaljubljenik u svoj zavičaj, svakog domaćina obilazio i osvitao da bi mu poželeo dobro jutro, sada nas malo ko posećuje - usputno beležimo sećanje iz vremena prošlog.

Na padinama između vinjaga, zuje pčele od ljudi. Vitlaju gajbice s kraja na kraj, i, poneka reč. Poneka tiha pesma. S kakvom brzinom, ovi ljudi, beru crveno srpsko zlato, to je čudesno. Na ovom mestu na kome se, čini nam se, spajaju zemlja i nebo, okupio se delić svetske sirotinje. Potreba za egzistencijom i mestom gde mogu da zarade za život, prepoznali su upravo ovu oazu. Iz Vijetnama jedan Huan, ovde je za sada upisao rekord: u danu je ubrao 124,5 kilograma maline. Kada je ovladao "zanatom", pozdravio se sa domaćinima, zahvalio na gostoprimstvu i lepoti duše koja mu je nadomestila žal za zavičajem. Osnovao je sopstvenu agenciju koja okuplja radnike i upućuje ih u ovaj lepi kraj Srbije, ne samo za posao berača malina.

- Bio je tu i jedan Tadžikistanac, sjajan radnik - slušamo priču domaćina.

- Zahteve sam primio i od 25 radnika iz Indije, ali su zakasnili, jer sezona maline prolazi.

Sunce je sve upornije. Berači, vidi se, posustaju. U gajbicama reportera "Novosti" ni polovina. Ovde, nije moguće da budeš samo berač. Ovde si svedok lepote. Znoja. I, suza na listovima maline.

Nedaleko od nas, lepa vitka žena, krila je suze i brisala znoj.

- Ljubica iz Novog Sada, valjda je to dovoljno - kazala je kada smo pokušali da s njom započnemo priču. Njena lepota bila je u potpunom saglasju sa malinjacima, ariljskim. Iza toga je gorka priča o njenom životu...

Sunce odozgo ubija. Sve cedi iz čoveka.

- Kad će pauza? Kad će doručak? Pitamo domaćina koji nas je već "izvagao" koliko smo zaradili za ovaj deo prepodneva. A, izvagao je da ni za doručak nismo zaradili.

- U deset - kaže...

U brvnari, staroj više od veka, kojoj su temelje postavili pradedovi Đukića, `ladovina.

Od kraja do kraja nekadašnje glavne sobe, postavljen sto. Doručkujemo sa beračima. Za svakoga po dve pileće šnicle, viršla, krompir salata, jogurt i sok po izboru. Jede dobro beračka četa. Niko nema primedbu, samo je neko, po običaju na ovom imanju, tražio sveže mleko. Ono, ispod krave, koju danas imaju kao dug precima naši domaćini: dok imaš mleka biće i leka.

Foto: Сваку малину пажљиво беру руком и полако спуштају у гајбицу, Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Podozrivi su veterani beračke čete prema pridošlicama, mada nas je domaćin Đukić odavno već "provalio".

- Pa, kad je tako i sami smo se predstavili u jednom trenutku kada je ova četa, posle doručka, krenula u debelu bukovu `ladovinu ispod vinjaga.

Uz izvorsku vodu, dovedena do svake stabljike, umivaju se berači.

- Nije meni do ovoga, ali mi je do toga da dokažem da mogu da živim sam i od svog rada, jer me u kući niko nije zarezivao ni za nulu - govori nam mladi čovek iz Zvornika. - Ja sam inženjer. Imam 48 godina. Nemam decu, ne mogu da imam. Radio, zarađivao, niko me nije poštovao.

Prepliću se sudbine. Vreme prošlo i sadašnje. I, nada da će, kad prođe doba nadničenja, oni da se vrate kućama, rođenim, u kojima im je narušeno dostojanstvo, da ih poštuju. Možda i zavole.

Prelep je ovo krajolik Srbije. Mesto koje je proslavila malina. Najkvalitetnija u Evropi.

Ovde, uz maslinjake rastu njihova deca, kao i maleni Dimitrije Luković, vršnjak Jokića Đukića, malenog sina našeg domaćina.

- Tačno - kaže Blažo Đukić.

- A, odakle to ime Jokić, jeste li slutili na ove i buduće visine tog imena, a slavnog prezimena našeg košarkaša - pitamo.

- Ne, to je ime mojih predaka, a prezimenjacima ovog imena u korenu, sve poštovanje i najuzvišenija čast - odgovara Blažo.

Jokić Đukić i Dimitrije Luković, Foto D. Milovanović

Porodica odlučila...

MLADIĆ iz Rusije, na imanje porodice Đukić stigao je - da preživi.

- Ja volim svoju otadžbinu, ali je moja porodica odlučila da se neko od nas spasava. Izbor je pao na mene - govori mladić iz Moskve.

Ima dvadeset osam godina. Drhti na vrelom suncu ariljskom kao da je u Moskvi na minus trideset.

- Brat mi je javio da mu je nogu raznela granata. U bolnici je. Važno mi je da nađem sigurnost i da im pomognem.

Sudar pogleda. Koliko smo puta ovakve slike poneli u sećanjima i nosićemo ih do kraja života.

Da pomognem roditeljima

MEĐU beračima malina je i Kristina Sredojević iz Beograda, devojka koja je nedavno upisala Pravni fakultet u prestonici.

- Na budžetu sam, ali želim da roditeljima pomognem - kaže nam. - Meni je ovo prvi dan u berbi, nisam se baš pokazala, ali ću istrajati. Ovde imam smeštaj, hranu i mir u ovoj lepoti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije