AMERIČKI KONTINENT NA IVICI EKONOMSKOG RATA: Kako je Tramp srušio trgovinsko savezništvo i udario rampu susedima

AMERIČKI predsednik Donald Tramp ponovo je povukao radikalan potez koji iz korena menja geopolitičku i ekonomsku arhitekturu Severne Amerike.

Foto: Tanjug/(AP Photo/Jacquelyn Martin)

Odluka Vašingtona da blokira dugoročno produženje trgovinskog sporazuma sa Meksikom i Kanadom izazvala je snažan ekonomski zemljotres na zapadnoj hemisferi. Umesto stabilnog pakta koji je svojevremeno slavljen kao moderna zamena za nekadašnju zonu slobodne trgovine, ceo kontinent sada ulazi u fazu neizvesnih godišnjih pregovora, sa krajnjim rokom važenja samo do 2036. godine – i to pod uslovom da Bela kuća u međuvremenu potpuno ne poništi ovaj savez. Ovakav oštar zaokret usledio je nakon što je Vrhovni sud SAD prethodno stavio rampu na Trampov pokušaj da preko vanrednih predsedničkih ovlašćenja uvede opšte globalne carine. Suočen sa tom blokadom, Tramp je jednostavno preko noći promenio taktiku i reviziju postojećih trgovinskih ugovora iskoristio kao novo, ucenjivačko oružje pritiska na najbliže susede.

Dok se lanci snabdevanja vredni bilione dolara suočavaju sa dramatičnom pravnom nesigurnošću, Bela kuća je jasno stavila do znanja da je američka nezavisnost prioritet, stavivši do znanja Otavi i Meksiko Sitiju da su oni ti koji zavise od američkog tržišta, a ne obrnuto.

Trampov ultimatum: „Meksiku i Kanadi smo potrebni, oni nama nisu“

Strategija Donalda Trampa prema najbližim susedima zasniva se na maksimalnom pritisku. U nedavnim izjavama za televiziju Foks njuz (Fox News), predsednik SAD je otvoreno poručio da ga opstanak trilateralnog sporazuma uopšte ne zanima.
– Meksiku i Kanadi smo potrebni. Oni nama nisu. Taj dogovor je važan za njih, za nas nije – izjavio je Tramp, naglašavajući da bi radije izabrao potpunu ekonomsku nezavisnost nego nastavak dosadašnjeg statusa kvo.
Ovim je definitivno stavljena tačka na „blanko“ poverenje unutar severnoameričkog bloka. Ovakav stav ostavio je Otavu i Meksiko Siti u defanzivnoj poziciji, prisiljene da pregovaraju pod pritiskom američkih ekonomskih sankcija i pretnji potpunim zatvaranjem granica za ključne industrijske proizvode.

Kažnjavanje kroz član iz 1930. godine

Najveći ceh Trampovog novog trgovinskog kursa za sada plaća Kanada. Pozivajući se na nikada ranije korišćeni Član 338 američkog Zakona o carinama iz 1930. godine, Tramp je potpisao tri proklamacije kojima se uvode kaznene carine od čak 50 odsto na široku lepezu kanadskih proizvoda. Ove mere pogađaju robu u vrednosti od oko 20 milijardi dolara – uključujući mlečne proizvode, vino, pivo, pa čak i simbole kanadske kulture poput opreme za hokej. Udarac je selektivan ali bolan, jer iako su energenti, riba i ključni minerali za sada pošteđeni, nove dažbine direktno ciljaju prerađivačku industriju, tekstil, cement i složenu elektroniku, što preti da izazove ozbiljne blokade na granicama.

Vašington ove drastične carine pravda „diskriminatornim tretmanom“ američke robe. Kao ključni razlozi navode se odluke kanadskih provincija da povuku američki alkohol sa svojih polica, restriktivne kvote Otave na uvoz američkih automobila, kao i zaštitničke mere u kanadskom sektoru proizvodnje mleka. Ono što posebno plaši investitore jeste činjenica da ove nove dažbine pogađaju čak i robu koja po pravilima trgovinskog sporazuma ispunjava uslove za bescarinski promet. Kanadski premijer Mark Karni i ministar trgovine Dominik Leblan hitno pokušavaju da otvore kanale za pregovore u Vašingtonu, ali prostor za ustupke je minimalan.

Meksički pragmatizam pod pritiskom Bele kuće

Za razliku od Kanade koja je ušla u otvoreni sukob sa Vašingtonom, Meksiko, pod vođstvom predsednice Klaudije Šejnbaum Pardo, pokušava da balansira i primeni znatno pragmatičniji pristup. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir javno je pohvalio meksičke pregovarače zbog toga što su uzdržani od recipročnih carinskih mera i što pokazuju spremnost za usklađivanje kontrole izvoza sa američkim standardima. Ovakav meksički manevar posledica je između ostalog i ogromnog pritiska Vašingtona koji zahteva potpuno istiskivanje kineskih investicija i kineskog čelika sa meksičkog tržišta, kako bi se sprečilo da Peking preko Latinske Amerike zaobilazi Trampove carinske barijere.

Ipak, Tramp ne prestaje da koristi trgovinu kao polugu za rešavanje neekonomskih pitanja koja opterećuju odnose sa Meksikom. Bela kuća insistira da Meksiko Siti mora da učini daleko više na obezbeđivanju zajedničke granice, suzbijanju ilegalnih migracija i zaustavljanju šverca fentanila. Dok meksička automobilska industrija u ogromnoj meri zavisi od zajedničkih lanaca proizvodnje sa fabrikama u Teksasu i Detroitu, svaki novi Trampov tvit izaziva zamrzavanje milionskih investicija i strah od ekonomske paralize.

Kraj trilateralne iluzije

Severna Amerika se nalazi na istorijskoj prekretnici gde se tri decenije građena ideja o jedinstvenom ekonomskom prostoru bez barijera praktično raspada. Trampovo odustajanje od dugoročnog obnavljanja sporazuma o slobodnoj trgovini uvod je u novu eru bilateralnih iznuda. Vašington je jasno stavio do znanja da će predstojeće godišnje revizije ugovora koristiti isključivo kao stalni mehanizam za ucenjivanje suseda, čime je zajedničko tržište definitivno pretvoreno u poligon američkog ekonomskog nacionalizma. Umesto ravnopravnih partnera, Kanada i Meksiko su pretvoreni u pregovarače pod stalnom pretnjom ekonomskih sankcija Sjedinjenih Država. Analitičari upozoravaju da će ovakav pristup dovesti do ozbiljnih poremećaja u kontinentalnim lancima snabdevanja, dok će ceh trgovinskog rata na kraju platiti krajnji potrošači kroz skok cena i veće troškove života širom američkog kontinenta.

BONUS VIDEO: SAT VREMENA PRE POČETKA GOVORA: Pogledajte red u Davosu – Čekaju da čuju Trampa

Preporučujemo

Svet

0 7

TRAMP POVUKAO RUČNU: SAD odbile da obnove ključni trgovinski sporazum sa Kanadom i Meksikom

01. 07. 2026. u 21:53

Svet

0 3

BURA U ANKARI: Tramp objavio ekonomski rat Španiji zbog NATO-a i Irana

10. 07. 2026. u 21:06

Svet

0 0

TRAMP PONOVO UZDRMAO TRŽIŠTA: Odustao od obnove trgovinskog sporazuma između SAD, Meksika i Kanade - oglasili se iz Vašingtona

02. 07. 2026. u 14:01

Svet

0 6

NAFTA KAO GLAVNI PLEN: Zašto je Tramp nacrtao novu mapu Amerike i proglasio Venecuelu za 51. državu?

13. 05. 2026. u 17:38

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije