MERCOVI PLANOVI PADAJU U VODU: Ništa od "najjače vojske na svetu", ovo je razlog

BROJ mladih Nemaca koji podnose zahtev za prigovor savesti i odbijaju oružanu vojnu službu naglo je porastao ove godine, što predstavlja izazov za nastojanja Berlina da izgradi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi i ojača odvraćanje od, kako navode nemačke vlasti, ruske pretnje.

FOTO TANJUG/ Mandel Ngan/Pool Photo via AP

Prema podacima koje je u utorak objavila nemačka vlada, u prvoj polovini 2026. godine više ljudi zatražilo je izuzeće od vojne službe iz verskih ili moralnih razloga nego tokom čitave prošle godine.

Do 30. juna Savezna kancelarija za porodična pitanja i funkcije civilnog društva, koja odlučuje o takvim zahtevima, primila je 5.862 prijave, potvrdio je portparol institucije, pozivajući se na izveštaj medijske grupe RND.

Poređenja radi, tokom cele 2025. godine podneto je 3.879 zahteva, a 2024. godine 2.249. Kancelarija je ranije saopštila da je do kraja maja ove godine odobreno 2.667 zahteva, dok je tokom 2025. godine pozitivno rešeno 2.830 prijava.

Nemački Ustav garantuje pravo na prigovor savesti, navodeći da "niko ne može biti primoran da protiv svoje savesti služi vojni rok koji podrazumeva upotrebu oružja".

Podnošenje zahteva za prigovor savesti ima preventivni karakter, jer Nemačka trenutno nema obavezno služenje vojnog roka.

U nastojanju da obnovi kadrovski oslabljene oružane snage, vlada je ove godine uvela obavezu da svi muškarci sa navršenih 18 godina popune upitnik o spremnosti za službu i obave lekarski pregled.

Žene se pozivaju da dobrovoljno pristupe vojsci, ali nisu obavezne da učestvuju u postupku selekcije. Taj model uveo je popularni ministar odbrane Boris Pistorijus iz redova Socijaldemokratske partije.

Konzervativne stranke Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU), koje su deo vladajuće koalicije, poručile su da bi obavezno služenje vojnog roka, suspendovano 2011. godine, moglo ponovo da bude uvedeno ako Pistorijus ne ispuni cilj da do 2035. godine Bundesver ima 260.000 aktivnih dobrovoljaca. Za takav korak bilo bi potrebno usvajanje novog zakona.

Kada je vojni rok ukinut 2011. godine, zahtev za prigovor savesti podnelo je 4.348 ljudi.

Porast broja zahteva ove godine dovodi se u vezu sa novom politikom, koju mediji nazivaju lakim oblikom regrutacije, a koja je stupila na snagu 1. januara, kao i sa zabrinutošću zbog mogućeg angažovanja Nemačke u bezbednosnim krizama, poput Ormuskog moreuza ili mirovne misije u posleratnoj Ukrajini.

Nemačka, koja je posle Hladnog rata, kao i mnoge zapadne zemlje, značajno smanjila svoje oružane snage, trenutno ima oko 186.000 aktivnih vojnika i suočava se sa ozbiljnim nedostatkom vojnih kapaciteta koje Berlin nastoji da nadoknadi.

Pogoršanje geopolitičke situacije, sukob u Ukrajini i pritisci predsednika SAD Donalda Trampa podstakli su Nemačku da postepeno napusti posleratni pacifistički pristup i usmeri se ka jačanju vojske.

Kancelar Fridrih Merc, koji je preuzeo funkciju prošle godine, obećao je da će Bundesver pretvoriti u "najjaču konvencionalnu vojsku Evrope".

Lica koja žele da steknu status prigovarača savesti dužna su da Bundesveru dostave kratko obrazloženje sa sopstvenim potpisom, biografiju i pisanu izjavu u kojoj objašnjavaju razloge zbog kojih odbijaju oružanu službu.

Iako je porast broja prigovarača savesti privukao veliku pažnju javnosti, nemački mediji navode da raste i broj onih koji žele da se odreknu tog statusa.

List "Noje Osnabriker cajtung" objavio je u aprilu da su 233 osobe tokom prvog kvartala 2026. godine povukle svoj ranije priznati status prigovarača savesti, nakon što je to tokom cele 2025. godine učinila 781 osoba.

Osobe kojima je priznat prigovor savesti mogu, u slučaju vanredne bezbednosne situacije, biti pozvane na obavljanje civilnih dužnosti.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana Nemačke podržava jačanje vojske i povećanje broja pripadnika oružanih snaga. Ipak, hiljade mladih su tokom ove godine širom zemlje organizovale proteste i školske štrajkove, tvrdeći da vlada pokušava da ih pretvori u "topovsko meso".

(RT Balkan)

BONUS VIDEO: TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja

Preporučujemo

Svet

0 4

OŠTRA PORUKA IZ MOSKVE: NATO postavlja ultimatum, vreme je da se urazume "lajavci"

14. 07. 2026. u 21:06

Svet

0 0

MERCU STIGAO ODGOVOR IZ RUSIJE: Bez nas je nemoguće formulisati bezbednosne garancije za Kijev!

14. 07. 2026. u 12:04

Svet

0 0

OGLASIO SE MERC: Pozvao Kinu na razgovore

13. 07. 2026. u 16:02

Ekonomija

0 0

TALAS BANKROTA POTRESA NEMAČKU: Za samo tri meseca propalo skoro 5.000 firmi

13. 07. 2026. u 14:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije