RAĐA SE VOJNA SVETSKA BANKA: Inicijativa Kanade koja će biti promovisana na samitu NATO u Ankari

Kanada želi da uz podršku saveznika osnuje međunarodnu banku za odbranu koja bi povoljnim kreditima finansirala jačanje vojne industrije, u trenutku kada zapadne zemlje nastoje da ubrzaju naoružavanje i smanje zavisnost od SAD.

Credit: Paul McKinnon / Alamy / Profimedia

Zvanična Otava namerava da tokom samita NATO koji se održava u Ankari 7. i 8. jula objavi spisak od desetak država osnivača buduće "Svetske banke za odbranu, bezbednost i otpornost" (DSRB).

Ideja kanadskog premijera Marka Karnija je da se na ovaj način suprotstavi onome što smatra postepenim urušavanjem tradicionalnog svetskog poretka predvođenog Vašingtonom. Kanada inicijativu predstavlja kao projekat okupljanja država srednje moći. Reč je o geopolitičkoj kategoriji zemalja koje nisu globalne supersile poput SAD ili Kine, ali imaju značajnu ekonomsku, političku i vojnu težinu, kao što su Kanada, Italija, Španija, Belgija, Holandija, Južna Koreja, Australija… Ove zemlje nemaju pristup tako jeftinom kapitalu kao najveće ekonomije.

Banka bi trebalo da obezbedi povoljno finansiranje odbrambenih projekata saveznika i kompanija iz vojne industrije. Finansirala bi odbrambene projekte, posebno u zemljama koje teže dolaze do povoljnog finansiranja, kao i mala i srednja preduzeća u odbrambenoj industriji. Namenjena je državama koje žele da kupuju ili proizvode vojnu opremu, proizvođačima naoružanja i vojne tehnologije, projektima vojne infrastrukture, logistike, sajber bezbednosti i otpornosti. Finansirala bi čitav lanac proizvodnje.

Funkcionisala bi tako što bi države osnivači ulagale početni kapital i garantovale za banku. Zahvaljujući tim državnim garancijama, banka bi dobila veoma visok kreditni rejting, pa bi mogla da se zadužuje na međunarodnim tržištima po niskim kamatama. Tako prikupljen novac zatim bi plasirala kroz povoljne zajmove i garancije za projekte odbrane. Cilj je da se ukupno mobiliše oko 100 milijardi funti, odnosno oko 133 milijarde dolara.

Postoje dva glavna razloga zašto se uopšte pravi nova banka. Prvi je što evropske države žele da mnogo brže povećaju proizvodnju oružja i municije nego što to omogućavaju postojeći budžeti. Drugi razlog je politički. U Kanadi i delu Evrope raste bojazan da više ne može potpuno da se računa na dugoročnu američku podršku, posebno zbog promena u njenoj politici prema NATO.

Zato se traži novi finansijski instrument koji bi bio manje zavistan od Vašingtona. Ne treba pri tom zaboraviti da je stanar Bele kuće Donald Tramp pokušavao donedavno da Kanadu "privoli" da postane deo SAD što je Otava glatko odbila.

Projekat, međutim, nailazi na prepreke u Evropi. Zbog toga još nije izvesno koliko će država pristupiti novoj banci. I upravo tu postoji velika dilema, jer bi najveći broj članica trebalo da budu upravo evropske države. Mark Karni je izjavio da postoji "kritična masa" zemalja, ali ih nije imenovao.

Neke države, poput Nemačke, smatraju da nije potrebno osnivati novu instituciju. Iz Berlina poručuju da EU već razvija sopstvene instrumente finansiranja odbrane, poput programa SAFE. Ipak, iako se drži po strani, Berlin bi mogao da postane posmatrač.

Rezerve izražava i Velika Britanija koja za sada odbija ideju da se pridruži banci, dajući prednost sopstvenom projektu finansiranja odbrane zajedno sa Holandijom i Finskom. Ipak, London razmatra mogućnosti usklađivanja.

- U stalnim smo razgovorima sa Londonom – poručila je glavni kanadski pregovarač Izabel Hjudon.

Više izvora navelo je da su Italija, članica G7, kao i Španija, Turska, Belgija i Ukrajina analizirale predloge, i da su neke od njih, na osnovu nezvaničnih informacija, zainteresovane da razmotre eventualno priključivanje. Holandija je saopštila da neće učestvovati, dok za Južnu Koreju postoji pedeset odsto šansi da se priključi projektu, verovatno u kasnijoj fazi, kako je navela Izabel Hjudon, dodajući da nijedna druga članica G7 za sada nije pred potpisivanjem pristupanja.

Za sada se Kanadi zvannično pridružio jedino Luksemburg, koji će postati evropsko sedište banke. Što se tiče svetskog sedišta, nalaziće se, verovatno, u nekom od najvećih kanadskih gradova, kao što su Toronto, Montreal, Otava ili Vankuver.

Velike banke, među kojima su Džej Pi Morgan, Dojče banka, Komercbanka i ING, pridružile su se projektu zajedno sa kanadskim finansijskim institucijama RBC, BMO, CIBC, Nacionalnom bankom Kanade, Skotijabankom i TD bankom.

Samit u Ankari biće važna etapa koja će pokazati da li postoji dovoljno snažan zamah da se ova ideja konkretizuje. Taj trenutak bi trebalo bi da označi političko lansiranje projekta, ali ne i početak rada banke. Ona će verovatno početi da funkcioniše tek nekoliko meseci kasnije, kada budu završene pravne i finansijske procedure.

Ova ideja pokazuje da se odbrana sve više posmatra kao zaseban finansijski sektor, koji dobija sopstvene međunarodne institucije, slično kao što ih decenijama imaju razvojna infrastruktura ili energetika. To govori da zapadne zemlje očekuju dug period visokih vojnih ulaganja, a ne samo privremeno povećanje budžeta zbog rata u Ukrajini. Zemlje NATO i njihovi saveznici suočavaju se sa sve većim potrebama u oblasti odbrane usled tenzija sa Rusijom, zabrinutosti zbog vojnog jačanja Kine i izolacionističkih tendencija u SAD.

Preporučujemo

Svet

0 2

"OČEKUJEM SUSRET SA SI ĐINPINGOM": Tramp otkrio i kada

06. 07. 2026. u 23:30

Svet

0 0

NEZAPAMĆENA DRAMA U AVIONU: 165 putnika ostalo bez vazduha - curela im krv iz nosa

06. 07. 2026. u 23:11

Region

0 12

SEDMORO SRBA UBIO TOMPSON ILI NjEGOV BRAT? Svedoci masakra u selu kod Knina otkrivaju strašne detalje zločina (FOTO)

06. 07. 2026. u 22:40

Svet

0 4

EVROPI PRETI KATASTROFA NEZAPAMĆENIH RAZMERA, STOTINE HILjADA LjUDI ĆE UMRETI: Srpski turisti hrle u ovu metropolu, a ona je tempirana bomba

06. 07. 2026. u 22:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije