NOVI UDAR BRISELA NA MOSKVU: EU usvojila dodatne sankcije protiv ruskog vojnog kompleksa i „flote u senci”

SAVET ministara spoljnih poslova Evropske unije formalno je usvojio novi paket restriktivnih mera usmerenih protiv Ruske Federacije, kojima su pod sankcije stavljena 34 pojedinca i 47 pravnih subjekata.

Foto: Unsplash/Antoine Schibler antoine_schibler

Na jučerašnjem zasedanju u Luksemburgu, kojim je predsedavala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, evropski šefovi diplomatija odlučili su da dodatno pooštre ekonomski i politički pritisak na Kremlj. Kao neposredan povod za ovaj potez navedeni su poslednji žestoki vazdušni udari na Kijev, u kojima je teško oštećena Kijevsko-pečerska lavra.

Udar na vojnu industriju i kineske dobavljače

Ovaj najnoviji paket sankcija direktno cilja strukture koje omogućavaju nastavak ruskih vojnih operacija. Prema zvaničnim dokumentima Saveta EU, novim merama je obuhvaćeno ukupno sedam pojedinaca i 21 preduzeće koji kroz vojno-industrijski kompleks i lance snabdevanja podržavaju ratne napore Moskve.

Na crnoj listi su se našla poznata imena poput Naučno-proizvodnog udruženja „Lavočkin” (deo korporacije Roskosmos), vojnog tehnopolisa „ERA”, kao i Fonda za napredna istraživanja Vlade Ruske Federacije, koji radi na razvoju naprednih bespilotnih sistema. Posebno je značajno što Brisel ovim potezom pokušava da preseče lance snabdevanja iz trećih zemalja. Pod sankcijama su završile i dve kineske kompanije – Shenzhen Minghuaxin i Xinxiang Richful Lubricant Additive (jedan od najvećih tamošnjih proizvođača aditiva za maziva). EU tvrdi da ove firme snabdevaju rusku vojnu industriju ključnim komponentama i opremom za bespilotne letelice.

Lov na „flotu u senci” i naftne puteve

Drugi ključni stub novih mera jeste suzbijanje trgovine ruskom sirovom naftom koja se odvija mimo zapadnih ograničenja. Pod sankcije su stavljena dva vodeća pojedinca u ovom segmentu – Tahir Garajev (osnivač kompanije Coral Energy, danas 2Rivers Group) i Konstantin Rogač, pomorski broker optužen za obezbeđivanje lažnih osiguranja i prikrivanje stvarnog porekla ruske nafte.

Pored njih, restrikcije su uvedene za još 24 kompanije iz Rusije, Liberije, Turske, UAE, Azerbejdžana i Hongkonga, koje su povezane sa upravljanjem takozvanom ruskom „flotom u senci”. Na ovom udaru Brisela našle su se i naftne, odnosno brodske transportne strukture ruskih energetskih giganata, pre svega kompanije „Lukoil-Zapadni Sibir” i „Gaspromnjeft šiping”.

Na meti propaganda, crkva i slučaj Navaljni

Evropska unija nije zaobišla ni ideološki, ni pravosudni aparat Moskve. Sankcionisano je 10 pojedinaca označenih kao „propagandisti” koji učestvuju u širenju ruskih narativa, među kojima su poznati novinari Anatolij Kuzičev i Kiril Fjodorov. Pod kaznenim merama našao se i uticajni mitropolit Ruske pravoslavne crkve Tihon (Ševkunov) — autor čuvenog bestselera „Nesveti a sveti” i čovek koga zapadni mediji često opisuju kao „Putinovog duhovnika” — kao i Predsednička fondacija za kulturne inicijative, osnovana dekretom Vladimira Putina.

Takođe, Brisel je na crnu listu dodao 15 pojedinaca (uključujući ruske sudije, tužioce i pripadnike FSB-a) i jednu organizaciju zbog njihove uloge u progonu i smrti opozicionara Alekseja Navaljnog 2024. godine. U okviru istog paketa, Savet EU je i formalno produžio važenje restriktivnih mera povezanih sa aneksijom Krima i Sevastopolja za još godinu dana – odnosno do 23. juna 2027. godine.

Šta donosi „21. runda”?

Iako su jučerašnje odluke već stupile na snagu, visoka predstavnica Kaja Kalas naglasila je u Luksemburgu da je ovo samo uvod u mnogo sveobuhvatniji i ambiciozniji 21. paket sankcija, koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zvanično predstavila nekoliko dana ranije. Zemlje članice EU trenutno vode intenzivne pregovore kako bi taj veliki paket bio usvojen do sredine jula.

Prema najavama, predstojeća „21. runda” doneće do sada najrigoroznije mere na finansijskom i tehnološkom planu. Tako se, po prvi put, uvodi mogućnost potpune blokade usluga vezanih za kripto-imovinu za firme iz trećih zemalja koje pomažu Moskvi da zaobiđe kaznene mere. Istovremeno se sprema i nova crna lista za banke, kojom se planira proširenje zabrane transakcija na još 31 rusku banku, kao i oštre mere protiv 20 finansijskih institucija širom sveta. Ovaj paket predviđa i trajnu rampu, odnosno zabranu ulaska u EU za sve borce koji su ratovali u redovima Vojske Ruske Federacije, dok će ekonomski deo biti zaokružen kompletnim embargom na uvoz određenih ruskih proizvoda od ribe, pre svega bakalara.

Može li Brisel da stegne obruč?

Usvajanjem novih sankcija u Luksemburgu, Evropska unija je jasno stavila do znanja da ne namerava da odustane od politike ekonomskog pritiska, bez obzira na sve glasnije debate unutar same Unije o efikasnosti ovakvih mera. Brisel tvrdi da su dosadašnji globalni paketi već koštali Kremlj između 1 i 1,3 biliona evra. Međutim, činjenica da je EU sada primorana da direktno sankcioniše kompanije iz Kine, Turske i UAE jasno pokazuje da Moskva uspešno pronalazi alternativne puteve i rupe na globalnom tržištu. Dok Kijev neprestano pritiska Zapad tražeći potpuni embargo na pomorski izvoz ruske nafte, Brisel se za sada drži taktike postepenog „stezanja obruča” oko ruskih lanaca snabdevanja. Time se ekonomski sukob definitivno pretvara u dugotrajan i iscrpljujući rat na finansijskom polju.

BONUS VIDEO: 

UKRAJINA: Snimci posle raketnog napada na Kijev

Preporučujemo

Svet

0 3

DO POSLEDNjEG, BEZ MILOSTI: Rusi Ukrajincima u Konstantinovki ostavili dve opcije - "Predaja ili smrt" (MAPA)

16. 06. 2026. u 16:12

Svet

0 1

BRUTALNA PORUKA IZ MOSKVE: Evo šta je Lavrov poručio Zapadu i zbog čega će se "jednostavno raspasti" (VIDEO)

16. 06. 2026. u 15:55

Svet

0 0

POKUŠAJI OBUZDAVANjA MOSKVE: Tramp ne isključuje ponovno uvođenje sankcija ruskoj nafti

16. 06. 2026. u 15:27

Svet

0 6

KALASOVA IZNELA ŠOKANTNE TVRDNjE: Evo koja je zemlja obučavala ruske vojnike za rat u Ukrajini

16. 06. 2026. u 13:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije