NATO U PANICI: Rusija gomila vojne trupe na Baltiku

NOVE kasarne za smeštaj hiljada vojnika, hangari sa stotinama kamiona i oklopnih vozila i proširena skladišta municije - Rusija brzo povećava i obnavlja svoje vojne kapacitete od Barencovog mora do Kalinjingrada.

Foto: Skrinšot Jutjub/Telekanal OTS

Velika analiza javnih medijskih servisa četiri nordijske zemlje, objavljena u sredu, procenjuje da će Rusija uskoro rasporediti ukupno do 120.000 vojnika u tom području, skoro šest puta više nego ranije.

Satelitski snimci prikazuju vojne baze u Kareliji i drugim mestima duž ruske granice, gde je krajem prošle godine još uvek bila gusta šuma.

Vojni i obaveštajni zvaničnici iz Norveške, Švedske, Finske i Danske smatraju da Rusija gradi infrastrukturu koja će se brzo popuniti vojnicima, recimo osam do deset divizija, nakon završetka rata u Ukrajini.

Neki analitičari uopšte ne sumnjaju da se radi o pripremama za mogući rat sa evropskim zemljama oko Baltičkog mora i da je NATO zapravo u trci s vremenom da se pripremi za takav scenario. Danska vojnoobaveštajna služba je takođe predstavila konkretne vremenske procene:

- Rusija će biti sposobna da povede lokalni rat sa drugom susednom zemljom u roku od šest meseci od završetka sukoba u Ukrajini, regionalni rat na Baltiku u roku od dve godine i veliki evropski rat u roku od pet godina. Ovaj scenario će biti moguć ako se NATO brzo ne preoruža i ako SAD ne priteknu u pomoć Evropi - rekao je jedan od analitičara.

Planovi za ovo postoje već dugo vremena

Foto: AI generated

Bivši insajder iz Kramlja koji je nedavno prebegao na Zapad dao je još mračniju prognozu danskom javnom servisu DR.

- Mislim da će Rusija bar pokušati napad do kraja 2027. Planovi za tako nešto postoje već dugo, od izgradnje vojnih baza do mobilizacije i raspoređivanja tačaka proboja. Kada vidite ruske trupe kako se gomilaju u Kalinjingradu, znate da nešto nije u redu - rekao je on.

Nordijski vojni i obaveštajni izvori veruju da bi sukob mogao da počne iznenadnim napadom na Suvalski koridor, usku traku zemlje dugačku oko 65 kilometara između Kalinjingrada na zapadu i Belorusije na istoku.

Važno je jer je jedina kopnena veza između baltičkih članica NATO-a, Litvanije, Letonije i Estonije, i ostatka NATO-a preko Poljske.

Agresoru će posao biti otežan neprohodnim terenom, močvarnim područjima, rekama, jezerima i gustim šumama baltičkih zemalja, pa se očekuje njegovo napredovanje duž putnih pravaca ka većim gradovima.

- U početnoj fazi je ključno održati kontrolu nad transportnom i logističkom infrastrukturom. Najviše što možemo da učinimo da se ovo uopšte ne dogodi jeste da pokažemo Rusiji da se ne isplati započinjati konvencionalni oružani sukob u Evropi - rekao je za DR danski general-major Brajan Nisen, koji će preuzeti komandu nad 150.000 vojnika NATO-a na Baltiku u slučaju rata sa Rusijom.

Mostovi, železnice i luke kao potencijalne mete

Eresundski most između Danske i Švedske, glavne luke poput Geteborga, Kopenhagena, Stavangera, Trondhajma i Narvika, kao i železničke pruge i putevi koji vode do Finske takođe su identifikovani kao potencijalne mete ruskih napada, kako bi se sprečio transport pojačanja i opreme snagama NATO-a.

Očekuje se i da će Rusija pokušati da zauzme ostrva u Baltičkom moru, poput švedskog Gotlanda i danskog Bornholma, kako bi što više približila Evropi raketno oružje dugog dometa i sprečila dovlačenje pojačanja NATO-a u Baltik.

Ruski mobilni raketni sistem "Iskander", stacioniran u Kalinjingradu, trenutno ne može da dosegne dalje od Poljske. Međutim, sa Bornholma bi mogao da pogodi ciljeve oko Osla, Amsterdama, Minhena i Praga, možda čak i Beča i Budimpešte.

Satelitski snimci prikazuju nove zgrade, skladišta i druge vojne objekte na nekoliko lokacija duž rusko-finske granice. U blizini sela Novaja Vilga u Kareliji, 175 kilometara istočno od finske granice, izgrađena su tri hangara, svaki sa kapacitetom za smeštaj 50 oklopnih vozila. Četvrti hangar je u izgradnji, kao i kasarna za oko 6.000 vojnika.

- Od poluostrva Kola do Kalinjingrada, na nekoliko lokacija se grade novi vojni objekti, postojeći se proširuju, a napuštene baze se ponovo otvaraju. Izgleda da Rusija namerava da u ovom području stacionira desetak novih divizija, odnosno više od 100.000 vojnika - procenjuje bivši finski obaveštajni oficir Marko Eklund za finsku radio i televiziju Yle.

Foto: Skrinšot Iks/Post See new posts Conversation Lew Anno Support#USA#NATO#Ukraine 24/2

Izgradnju baze u Novoj Vilgi otkrio je Eklund na osnovu ruskog dokumenta kojim se od lokalnih vlasti zahteva da povežu objekte na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Donedavno u tom šumovitom području nije bilo vojnih objekata, a uskoro bi tamo mogla biti stacionirana pojačana motorizovana brigada.

Neki analitičari tvrde da je jačanje ruskih odbrambenih kapaciteta na severu Evrope logična posledica nedavnog ulaska Švedske i Finske u NATO. Oni ističu da, osim pomorskih baza na Kolskom poluostrvu i vazduhoplovne baze u Petrozavodsku, Rusija nije imala značajnije kopnene snage severno od Sankt Peterburga još od Hladnog rata.

"NATO je odbrambeni savez"

- Čitava retorika o tome da je NATO agresivan je zapravo ruska propaganda. NATO je odbrambeni savez. Mi smo ovde isključivo da branimo zemlje NATO-a i njihovu teritoriju. Ne mogu da ulazim u detalje, ali sam prilično siguran da imamo dobre odbrambene planove koje možemo da sprovedemo - odgovorio je danski general-major Nisen na prethodne tvrdnje.

Direktor švedske vojnoobaveštajne službe Tomas Nilson upozorava da rusku pretnju na Baltiku treba shvatiti ozbiljno, a komandant finske vojske, general-major Pasi Valimaki, smatra da će njegova zemlja uskoro imati najmanje četiri puta više ruskih vojnika na svojim granicama, umesto sadašnjih 20.000.

- Bilo bi pogrešno misliti da će hiljade vojnika završiti na granicama NATO-a samo radi pokazivanja. Ovde se radi o pripremama za mogući otvoreni sukob sa NATO-om - rekao je šef obaveštajne službe Tomas Nilson, a njegov danski kolega Nisen dodao:

- To će biti rat koji se odvija u svim dimenzijama: na kopnu, u vazduhu, na moru, u svemiru i u sajber prostoru. To će biti rat za postojanje naših zemalja, za opstanak naše demokratije. Tokom Hladnog rata, NATO nikada nije imao percepciju da je rat tako blizu kao što je sada.

"Imamo najviše tri godine"

Norveški načelnik odbrane, general-potpukovnik Eirik Kristofersen (de fakto komandant oružanih snaga, iznad koga je samo kralj), rekao je za norveški javni servis NRK da očekuje veoma drugačije ruske oružane snage na svojim granicama kada se završi rat u Ukrajini.

Foto: Lise Åserud/AFP/Profimedia

- Suočićemo se sa Rusijom koja ima stotine hiljada vojnika sa bogatim borbenim iskustvom i ratnom ekonomijom i proizvodnjom koja je potpuno funkcionalna i održiva. Imamo najviše tri godine da se pripremimo za najgore što bi nam se moglo dogoditi.

DR je kontaktirao ruskog ambasadora u Kopenhagenu, Vladimira Barbina, za komentar, koji je negirao sve tvrdnje nordijskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika. On je izjavio:

- Tvrdnja da će Rusija napasti bilo koju zemlju NATO-a u bliskoj budućnosti je laž. Takve izmišljotine imaju za cilj da zbune i uplaše Evropljane kako bi opravdale intenzivne pripreme za rat protiv Rusije koje se odvijaju unutar NATO-a i Evropske unije.

(index.hr)

BONUS VIDEO: S-400 NA CRVENOM TRGU: Novosti snimile ponos ruske armije

Preporučujemo

Svet

0 0

STIGLI REZULTATI NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANjA: Nećete verovati koliko ljudi veruje Putinu

12. 06. 2026. u 14:38

Svet

0 1

OŠTRA PORUKA KREMLjA POVODOM DANA RUSIJE: Medvedev objavio kontroverzan AI snimak uz poruku "Niko nas neće zaustaviti" (VIDEO)

12. 06. 2026. u 11:22

Svet

0 1

"MORAMO BITI SPREMNI ZA BORBU": Panika u redovima nemačke vojske zbog Rusije

12. 06. 2026. u 10:43

Svet

0 0

PUTIN ČESTITAO DAN RUSIJE PATRIJARHU KIRILU: Širom zemlje obeležavanje praznika

12. 06. 2026. u 10:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije